ГОДИШЊАК LXV (2018)

Цело издање (8683 преузимања)

ГОДИШЊАК LXIII-LXIV (2016-2017)

Импресум и садржај. (0 преузимања) Милош П. Спасић, Саша Живановић и Драгана Стојић, Археолошка истраживања у Стублинама 1967. године, 11. (0 преузимања) Ангелина Ж. Банковић, „Соба у српском стилу“: декорација коју је Драгутин Инкиостри Медењак извео у кући Ђорђа Генчића, 61. (0 преузимања) Исидора С. Савић, Између историјске веродостојности и симболистичке визије: слика Голгота Стевана Алексића, 81. (0 преузимања) Ана М. Самарџић, Култ песника у српској уметности XIX века: Апотеоза Љубе Ненадовића на графици из Музеја града Београда, 101. (0 преузимања) Марија А. Стошић, Вајар Сава Сандић (1915-2016), поклонодавац Музеја града Београда, 133. (0 преузимања) Слободан П. Селинић, Јосип Броз у Железнику 1962. и 1973. године, 117. (0 преузимања) Иван Г. Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (8), 157. (0 преузимања) Јованка С. Веселиновић, Миодраг А. Дабижић, Земунско гробље, ЗЗСКГБ, 2015, 175 (0 преузимања) Скраћенице, 179. (0 преузимања)

ГОДИШЊАК LXI-LXII (2014-2015)

Импресум и садржај. (0 преузимања) Милош П. Спасић, Саша Р. Живановић и Драгана Д. Стојић, Истраживање куће 1_2014 на Стублинама, 11. (0 преузимања) Милош П. Спасић, 86,84 метара изнад: Борислав Јовановић и неолит Београда, 53. (0 преузимања) Ивана И. Здравковић, Прилог проучавању фибула из Збирке античке археологије Музеја града Београда, 67. (0 преузимања) Ивана Б. Спасовић, Др Марија Вучетић-Прита, прва жена лекар у јужној Угарској, друга у српском народу, 91. (0 преузимања) Ангелина Ж. Банковић, Фотограф Милан Шимић: прилог реконструкцији биографије и опуса, 107. (0 преузимања) Татјана М. Савић, Самосталне изложбе Милана Коњовића у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду између два светска рата, 139. (0 преузимања) Злата М. Вуксановић-Мацура и Владимир М. Мацура, Историја чубурских ромских енклава, 157. (0 преузимања) Иван Г. Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (7), 187. (0 преузимања) Скраћенице, 214. (0 преузимања)

ГОДИШЊАК LX (2013)

Импресум и садржај. Милош П. Спасић, Нeoлитско насеље у Стублинама, 11. Драгана Д. Стојић, Некропола из раног гвозденог доба на локалитету Ветеринарски завод у Земуну, 43. Марија К. Покрајац, Александар Бугарски: пионир академизма у Београду, 71 Ненад М. Лукић, Ненад М. Лукић Београђани у аустроугарским логорима 1914. године, 109 Александра М. Колаковић, Београд крајем XIX века: поглед „Србо-француза“ Албера Малеа, 175. Иван Г. Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (6), 191. Скраћенице, 218.

ГОДИШЊАК LIX (2012)

Александар Ђ. Кадијевић, Индустријска архитектура Београда и Србије: проблеми истраживања и тумачења, 11 Иван Р. Марковић, Берлинска сецесија у београдском опусу архитекте Диониса Сунка, 37 Саша Ј. Михајлов, Ђачка трпеза у Београду: од хуманитарне установе до студија прве државне телевизије, 59 Ненад М. Лукић, Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта (1873–1947), 81 Злата М. Вуксановић-Мацура, Пиштољ-мала: најзаосталије нехигијенско насеље међуратног Београда, 129 Иван Г. Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (6), 153 Драган Д. Мунижаба, Нови наративни извори везани за бомбардовање Београда 6. априла 1941. године, 183

ГОДИШЊАК LVIII (2011)

Славица Ж. Крунић, Хеленистичке златне минђуше са протомама у виду лављих глава, 11. Ангелина Ж. Банковић, Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда, 22. Владимир Т. Божиновић, Прилог познавању историје и архитектуре београдског хотела „Код Јелена (0 преузимања) Игор Б. Борозан, Крај века, декадентна маскарада и случај Трагеткиње Веле Нигринове, 63. Тадија Б. Стефановић, Прилог проучавању манастира Ваведења у Београду, 94. Александар Ђ. Кадијевић, Палавичинијева кућа на Копитаревој Градини – градитељско остварења Јарослава Прхала и Вјекослава Муршеца, 110. Александра З. Стаменковић, Прилог проучавању београдске стамбене архитектуре Драгише Брашована, 135. Милан И. Просен, О архитектури виле професора Душана Томића на Дедињу, 154. Александра Д. Илијевски, Ђурђе Бошковић као савременик и тумач архитектуре Београда између два светска рата, 170. Маја П. Николова, Словеначка основна школа у Београду као део послератног школског система, 204. Иван Г. Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (4), 221.

ГОДИШЊАК LVII (2010)

Александар П. Булатовић, Александар Н. Капуран, Ника И. Стругар,Неолитски стратум на локалитету Кормадин у Јакову – ископавањa 2008. године, 11. Селена М. Витезовић, Неолитска коштана индустрија са локалитета Кормадин у Јакову – ископавањa 2008. године, 43. Милош П. Спасић, Бисенија Д. Петровић, Балаћ – Земун поље – Објекат ленђелске културе у околини Београда, 67. Славица Ж. Крунић, Златне минђуше са украсном главом и с кариком из музеја града Београда, 87. Владимир М. Томић, Београдско четворојеванђеље из музеја града Београда, 104. Јелена А. Петровић,Историјски, друштвени и економски развој Карађорђеве улице у Београду до 1914. године, 134. Злата М. Вуксановић-Мацура, Јатаган-мала – настанак, развој и нестанак једног од најпознатијих београдских сиротињских насеља, 151. Владана Б. Путник, Фолклоризам у архитектури Београда (1918–1950), 174. Никола З. Килибарда, Преглед делатности и улога Драгана Гудовића у београдској архитектури, 211. Бојан М. Бојанић, Алексеј Бркић, теоретичар и практичар београдске архитектуре, 241. Иван Г. Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (3), 258. Мирослав Ж. Александрић, Београдски фотограф Угљеша Керварић, 288. Ксенија Шукуљевић Марковић,140 година од отварања Народног позоришта у Београду, 300. Библиографија др Марије Бајаловић–Хаџи-Пешић (Милица Јанковић), 320.

ГОДИШЊАК LV-LVI (2008-2009)

Милорад Игњатовић, Остава касног бронзаног доба из Угриноваца код Београда, 11 Марко A. Јанковић, Римске игре на табли у Сингидунуму и околини, 55 Славица Крунић, Типови златних минђуша са украсном главом из збирке Музеја града Београда, 69 Николина Адамовић, Рестаурација и реконструкција сликане керамике, 89 Александар Фотић, Јаничарски амблеми (нишани) на Мрачној капији, 115 Гордана Кораћ, Земун и Земунци у Првом српском устанку, 129 Љиљана Станков, Ђачка трпеза Београдског женског друштва (1899–1941), 207 Данијела Ванушић, Дворски костим Данице Блазнавац из Музеја града Београда, 225 Викторија Камилић, Осврт на делатност групе архитеката модерног правца, 239 Ђурђија Боровњак, Архитектура два школска објекта Јованке Бончић-Катеринић у Београду, 265 Милан Ђурђевић, Варош цигле и црепа, 291 Иван Келемен, Прилог проучавању старих заната са подручја Београда (2), 303 Љиљана Аћимовић, Савезничка бомбардовања Земуна у пролеће 1944. године, 339 In memoriam – Др Марија Бајаловић–Хаџи-Пешић, 367

ГОДИШЊАК LIV (2007)

Славица Крунић, Златне минђуше у облику каричице и њихове варијанте, 11. Радмила Зотовић, Симболична представа Орфејевог култа на дршци патере из збирке Музеја град Београда, 33. Ивана Кузмановић-Јововић, Две геме из Музеја града Београда, 39. Милица Јанковић, Άγιος Έρμιλος καί Στρατόνικος - Слава Музеја града Београда, 47. Адам Црнобрња – Ђорђе Лазић, Археолошки локалитети на територији општине Обреновац (2), 71. Николина Адамовић, Конзервација и реконструкција познолатенске посуде са Роспи Ћуприје, 99. Натали Клеје, Мунири Белгради: живот и дело једног од најутицајнијих београдских интелектуалаца с почетка 17. века, 109. Милица Црнобрња, Конзервација иконе Апостола св. Томе и св. Вартоломеја са иконостаса нестале цркве брвнаре из села Бреска код Обреновца, 125. Маја Николова, Грчке школе у Београду до почетка XX века, 135. Љиљана Станков, Забавишта и школа по систему Марије Монтесори у Београду, 151. Александар Кадијевић, О стилу беогрдске палате Управе фондова и његовим историографским тумачењима, 173. Иван Р. Марковић, Министарствo саобраћаја у Београду архитекте Светозара Јовановића, 197. Ђурђија Боровњак, Градитељска делатност архитекте Јездимира Ј. Денића (Крагујевац 1895 - Београд 1970), 217. Весна Бижић-Омчикус, Сима Тројановић зачетник српске музеологије, 267. Мирјана Менковић, Савремена женска штампа у Београдау – цртица о Базару, 279. Драгомир Бонџић, Првомајске прославе у Београду 1945-1950, 291. Слободан Селенић, Имовина Чехословачке у Београду после Другог светског рата, 311. Јасмина Чубрило, Унутар и изван контекста социјалистичког реализма - две слике Зоре Петровић из колекције Музеја града Београда, 329. Милана Квас, Врт са рачвастим стазама, 343. Иван Келемен, Стари занати у Београду, 359. Здравко Кучинар, Германиста Милијан Шеман као емигрант у Београду, 389. Мирјана Мијајловић, Летопис клуба (трибине) љубитеља историје Београда, 411. In Memoriam – Саша Тодоровић, 443.

ГОДИШЊАК LIII (2006)

Адам Н. Црнобрња, Зоран Симић, Североисточна некропола Сингидунума, 11. Слободан Фидановски, Емина Зечевић, Средњовековна гробља у Рипњу код Београда, 33. Татјана Корићанац, Прилог истраживању породице Илић, 93. Горан Малић, Деловање јеврејских фотографа у српској култури у XIX и XX веку, 113. Љиљана Станков, Предшколско васпитање у Београду у другој половини XIX и почетком XX века, 175. Александар Кадијевић, Палата Министарства правде и Управе кварта Теразијског, 199. Иван Клеут, Градитељски опус Константина Јовановића у Београду, 213. Маја Николова, Школство у Београду за време I светског рата, 251. Јасна Јованов, Ристо Стијовић – сећање на људе и догађаје, 277. Иван Марковић, Занатски дом у Београду архитекте Богдана Несторовића, 311. Ранко Баришић, Керамика из калупа, 337. Вера Јовановић, Ликовни живот у Београду у ратном времену 1941-1945. године, 349. Мирјана Менковић, Прва послератна београдска женска штампа, 375. Јован Деспотовић, Сајбер култура – виртуелни музеј, 399.

ГОДИШЊАК LII (2005)

Милорад Игњатовић, Загонетка гроба 113 са Карабурме – од „бронзаног шкарта (0 преузимања) Николина Адамовић, Керамичке посуде са некрополе доба Сеобе народа из Сингидунума, 37. Адам Н. Црнобрња, Археолошка налазишта на територији Обреновца (I), 59. Милица Јанковић, Београд и његова околина од IX до XI века, 95. Чедомир Васић, Прилог проучавању дела Анастаса Јовановића, 109. Ива Паштрнакова, Кирил Кутлик, оснивач Српске цртачко-сликарскешколе и његово дело у Србији, 135. Јасна Јованов, Стеван Алексић: сликар граничних подручја, 171. Срђан Марловић, Трагање за изгубљеном целовитошћу дворског комплекса у Београду, 195. Мирјана Менковић, Женска штампа и култ женствености у Београду у периоду између два рата, 253. Јово Анђић, Чиновничка колонија од настајања до нестајања, 281. Марина Ђурђевић, Архитект Андреј Васиљевич Папков, 297. Александар Игњатовић, Између универзалног и аутентичног: оархитектури Ратничког дома у Београду, 313. Илија Марић, Ксенија Атанасијевић о српским философима, 332. Драгомир Бонџић, „Нова власт (0 преузимања) Јован Деспотовић, Мутирање значења у критичарским лабораторијама (или пример једне „личне (0 преузимања) Миланка Тодић, Милош Јуришић: У трагању за лепотом, 393. In memoriam: Ненад Шурић (1950-2004), 407 In Memoriam - Славица Стаменковић (1950-2006), 409. (0 преузимања)

ГОДИШЊАК LI (2004)

Гордана Jовановић, Фосили баденских спрудних кречњака Београда, 11. Радмила Зотовић, Слободне скулптуре лавова од камена (Налази из Сингидунума), 21. Игор Стојић, Скелети из касноантичке гробнице у Дражњу, 31. Славица Крунић, Организација медицинске службе у Горњој Мезији у светлу налаза из Сингидунума, 40. Милош Немањић, Улога друштвених елита у стварању културног идентитета градских заједница – историјски пример Земуна, 57. Чедомир Јанић, Уништење Народне библиотеке Србије у априлу 1941. године, 65. Марко Д. Леко, Историја моје породице (1), 83. Марија Ивановић, Архитект Димитрије Т. Леко, 118. Марта Вукотић Лазар, Старо београдско сајмиште (Оснивање и изградња), 143. Снежана Тошева, Рад руских архитеката у Mинистарству грађевина у периоду између два светска рата, 169. Марина Ђурђевић, Архитект Василиј (Вилхелм) Фјодорович Баумгартен, 183. Душка Илић, Ликови јунака Првог српског устанка у песмама Филипа Вишњића, 213. Ксенија Шукуљевић Марковић, Београдски песник, сликар и новинар Слободан Марковић, 1928-1990, 245. Илија Марић, Уклањање Ксеније Атанасијевић са Београдског универзитета, 273. Горан Малић, Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку, 287. Љиљана Чубрић, Педесет пет година Музеја Вука и Доситеја, 315. Весна Даниловић, Фотографска галерија Артгет у Културном центру Београда, 326. Александра Естела Бјелица Младеновић, Континентални доручак у Београду, 347. Мирјана Филиповић, Татјана Корићанац, Раша Станисављевић, Регистар, 353.

ГОДИШЊАК XLIX-L (2002-2003)

Милица Јанковић, Сингидунумски мартири Ермил и Стратоник, слава Музеја града Београда, 11. Веселинка Нинковић, Један средњовековни мач из Земуна са представом крста, 29. Никола А. Црнобрња, Збирка златног новца у Музеју града Београда (Римскоцарство, Византија и Млетачка република), 35. Марко Стојановић, Поједине риболовне справе и алати у Београду и околини, 71. Биљана Станић, Слике дејстава на Београд, 83. Бранко Бојовић, Урбанизам Београда у XIX и XX веку, 109. Александар Кадијевић, Улога руских емиграната у београдској архитектуриизмеђу два светска рата, 131. Александар Игњатовић, Средњоевропски контекст у раном делу Драгише Брашована, 143. Марина Ђурђевић, Урбанистичко-архитектонска делатност Ђорђа Павловича Коваљевског у Србији, 169. Милан Просен, Палата Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке, 183. Светлана В. Недић, Капела породице Радовановић на Старом гробљу, 195. Владимир Веселиновић, Први аутомобил у Београду, 201. Мирослав Тимотијевић, Научник као национални херој и подизање споменика Јосифу Панчићу, 211. Слободан Селинић, Друштвена исхрана у Београду, 1945-1970, 245. Ненад Шурић, Четири примера небриге у очувању културне баштине, 271. Јасмина Чубрило, Адвертајзинг, билборд и уметност: Један пример интер-венције и/или редефинисања јавног простора, 291. Наташа Поповска, Дела Зоре Петровић у Музеју града Београда, 311. Силвана Хаџи-Ђокић, Хаџијска икона из Музеја града Београда, 333. Ирина Суботић, Прва изложба авангардне уметности у Београду 1924. године (Зенит, збуњеност, одбојност и ћутање), 355. Весна Круљац, Лазар Трифуновић и београдски енформел, 369. Ксенија Шукуљевић-Марковић, Осам деценија од настанка класичног балета у Београду, 1922-2002, 389. Бранко Алексић, Надреалисти сањају слике отворених очију (Приказ изложбеНемогуће – уметност надреализма), 399. Мирјана Мијајловић, Историјат и структура Музеја града Београда (2), 403.

ГОДИШЊАК XLVII-XLVIII (2000-2001)

Бисенија Петровић, Модел неолитске пећи из Прогара, 11. Милорад Игњатовић, Праисторијски предмети из збирке Дуњић (Археолошка слика Космаја у праисторијском периоду), 23. Велибор Катић, Налази касне фазе старијег гвозденог доба на територији Младеновца, 35. Мирослав Вујовић, Два мача из Музеја града Београда, 45. Славица Крунић, Две мермерне скулптуре из Сингидунума, 51. Адам Н. Црнобрња, Скупни налаз римских жижака – прилог проучавању урбане историје Сингидунума, 67. Јелена Васић, Оловне иконе подунавских коњаника из Музеја града Београда, 89. Николина Адамовић, Конзервација и реконструкција зграфито зделе са Београдске тврђаве, 99. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Налази хабанске и постхабанске керамике у Србији, 107. Гордана Кораћ, Мошти Св. Андреја Првозваног у храму Св. оца Николаја у Земуну, 123. Рифат Куленовић, Индустријско наслеђе Београда, 137. Владимир Кондић, Папирни новац из збирке Ђорђа Новаковића, 153. Никола Перишић, Фонд фотографија у Завичајном одељењу Библиотеке града Београда (Београдски фотографи крајем XIX и у првој половини XX века), 163. Мирослав Тимотијевић, Хероизација песника Војислава Ј. Илића и подизање споменика на Калемегдану, 187. Александар Кадијевић, Прилог тумачењу опуса истакнутих београдских градитеља: Милан Злоковић и тражење националног стила у српској архитектури, 213. Саша Михајлов, Прилог проучавању архитектонског дела Милана Минића у Београду, 225. Марина Ђурђевић, Прилог проучавању живота и дела архитекте Петра Димитријевича Анагностија, 239. Слободан Богуновић, Теорија покренутости простора као философски основ зграде Генералштаба Војске Југославије у Београду, 253. Магдалена Ивковић, Народна веровања и обичаји ускршњег циклуса у околини Младеновца, 263. Оливера Старчевић, Преглед педагошког рада у Музеју града Београда у периоду од 1946. до 1980. године, 271. Ненад Шурић, Збирка Ирине Симић, 291. Наташа Поповска, Идеје и настанак нове уметничке праксе – београдска сцена, 305. Мирјана Мијајловић, Историјат и структура Музеја града Београда (1), 327. Ксенија Шукуљевић – Марковић, Традиција завештања, 357. Ксенија Шукуљевић – Марковић, In memoriam, Одлазак истакнутог музејског стручњака Радмиле Лале Антић, 361.

ГОДИШЊАК XLV-XLVI (1998-1999)

Растко Васић, Бронзана плочица из Земуна, 7 Славица Крунић, Три касноантичка гроба из Земуна, 13. Сузана Рајић, “Српска независност” – Орган Народно-либералне странке, 25. Владо Маријан, Оснивање школе на Врачару, 53. Миодраг А. Дабижић, Прилог биографији Стевана В. Поповића (Кад је преминуо књижевник и јавни радник – Оснивач и први председник Задруге за исушење југоисточног Срема – Сећања савременика), 63. Мирослава Димић, Професорска колонија (Изградња и њени оснивачи), 71. Радивоје Бојовић, Персонални досије пуковника Драгутина Гавриловића, 83. Александар Кадијевић, Београдски период рада архитекте Виктора Викторовича Лукомског (1920-1943), 115. Снежана Тошева, Конкурс за Бели двор на Дедињу, 133. Марина Ђурђевић, Прилог проучавању делатности архитекте Валерија Владимировича Сташевског у Београду, 151. Љиљана Благојевић, Породична кућа у модерној архитектури Београда у периоду између два светска рата (Критичка анализа четири антологијска примера), 173. Татјана Корићанац, Дневник Милице Бабић – Андрић, 195. Небојша Ђокић, Прво успешно летење авионом у Београду, 219. Ана Поповић-Бодрожа, Осам керамичара-скулптора – Савремене тенденције српске керамичке скулптуре, 231. Марко Поповић, Путеви и странпутице у грађењу “историјског лика” Београдске тврђаве, 283. Ђурђица Петровић, Накит и златовез Косова и Метохије (Изложба у Конаку кнегиње Љубице), 297. Биљана Ђорђевић, Иво Андрић и Нобелова награда (Приказ изложбе), 301.

ГОДИШЊАК XLIV (1997)

Никола Црнобрња, Групни налаз античког новца из Угриноваца, 5. Мирослав Б. Вујовић, Две бронзане посуде из Сингидунума, 11. Николина Адамовић, Керамички пехар из Сурдука, 19. Александар Ивановић, О стварном историјском лику Београдске тврђаве, 29. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града (V), 67. Гордана Томовић, Почеци насељавања Овче, 89. Снежана Тошева, Архитект Милица Крстић (1887-1964), 95. Светлана В. Недић, Грађевинско законодавство Београда крајем XIX и почетком XX века, 115. Мирјана Ротер Благојевић, Настава архитектуре на вишим и високошколским установама у Београду током 19. и почетком 20. века (Утицај страних и домаћих градитеља), 125. Милан Ђурђевић, Симовићева стругара и млинови – Забрежје 1906-1948. године, 169. Слободан Турлаков, Прослава 25. годишњице уметничког рада Стевана Мокрањца 1909. године, 181. Радмила Цветковић, Позоришни тестамент Јована Ђорђевића: “Меморандум у делу Народнога позоришта”, 195. Светислав Владисављевић, Зграда Министарства пољопривреде и вода и Министарства шума и рудника, 207. Александар Кадијевић, Рад Николаја Краснова у Министарству грађевина Краљевине СХС/Југославије у Београду од 1922. до 1939. године, 221. Марина Ђурђевић, Григорије Самојлов (архитектонски опус), 257. Татјана Корићанац, Још једном о додели Нобелове награде Иви Андрићу (на основу материјала из Легата Иве Андрића), 273. Драгомир Ацовић, Одликовања града Београда, 285.

ГОДИШЊАК XLII (1995)

Славица Крунић, Римски мерни инструменти из античке збирке Музеја града Београда, 5. Александар Ивановић, Јужна капија београдског Горњег града, 17. Мирослава Симоновић, Димитрије Исаиловић, 47. Марко Поповић, Грбови на јавним здањима Београда (II део), 59. Станиша Војиновић, Димитрије П. Јовановић (1886-1943), 79. Александар Кадијевић, Породична кућа архитекте Момира Коруновића на београдском Неимару, 95. Драгутин Тошић, Извори о имену и пореклу једне слике Паје Јовановића, 103. Светлана Недић, Сала мира, 123. Предраг Драгојевић, Прилог историји уметничке школе у Београду (1919-1939) – Црногорски уметници и проблем генерација, 133. Тома Миленковић, Калмици у Београду од 1921-1941. године, 139. Бошко Новаковић, Сећања за будућност (Концентрациони логор Сајмиште), 157. Светлана В. Недић, In memoriam, Сећање на личност и дело Дивне Ђурић-Замоло, 165.

ГОДИШЊАК XL-XLI (1993-1994)

Ивана Поповић, Златно римско прстење из Музеја града Београда, 5. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града (III), 13. Весна Бикић, Средњовековни укоп из источног подграђа Београдске тврђаве, 43. Владимир Стојанчевић, Политика српских влада о српско-грчким односима у периоду 1878-1881. године, 59. Дивна Ђурић-Замоло – Светлана В. Недић, Стамбени делови Београда и њихови називи до 1941. године, 65. Марко Поповић, Грбови на јавним здањима Београда (I део), 107. Никола Илић, Снабдевање водом у Земуну (Од старих бунара до водовода), 123. Ненад Макуљевић, Гроб митрополита Михаила у београдској Саборној цркви, 141. Дејан Медаковић, Кућа Стеве Тодоровића, 147. Драгутин Тошић, Ликови Карађорђа и краља Петра на монети кованој поводом стогодишњице Устанка, 155. Рајко Рувидић, Дом краља Александра I за ученике средњих школа (Поводом 60 година од почетка рада), 159. (0 преузимања) Ђорђе Костић, О београдској боемији – Тин Ујевић, 177. (0 преузимања) Братислав Стојановић, Тридесет и пет година београдске телевизије (23. август 1958 – 23. август 1993. године), 215. Велимир Лукић, In memoriam, Милан Ђоковић (1908-1993), 227. Милоје Р. Васић, In memoriam, Владимир Кондић (1932-1994), 229. Милан Ст. Протић, In memoriam, Радован Самарџић (1922-1994), 231.

ГОДИШЊАК XXXIX (1992)

Светлана Вранић, Каснолатенски налаз из Забрежја, 5. Славица Крунић, Римске бронзане светиљке из збирке Музеја града Београда, 9. Гордана Марјановић-Вујовић, Крстови из збирке Музеја града Београда, 19. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града (II), 29. Никола А. Црнобрња, Остава новца XVII века из Ђушине улице у Београду, 61. Светислав П. Владисављевић, О почецима уређивања државне шуме Авала, 65. Станиша Војиновић, Коста Поповић, 85. Светлана Недић, Друштво за улепшавање Врачара, 119. Голуб Добрашиновић, Јавни рад Сима Матавуља у Београду, 135. Драгутин Тошић, Судбина два рељефа Ђорђа Јовановића, 147. Надежда Јовановић, Београдски лист “Рад” (1926-1929), 151. Гордана Кораћ, Прва прослава Светог Саве као школског патрона, 177. Јеленка Петковић, Димитрије Нешић творац метарског система у Србији, 185. Миодраг А. Дабижић, Слава православних земунских рибара до 1941. године, 193. Братислав Стојановић, Пола века Славије (1941-1991). 203. Татјана Корићанац, Регистар Годишњака града Београда, књ. XXI-XXXVIII (1974-1991), 221.

ГОДИШЊАК XXXVIII (1991)

Бисенија Петровић, Скелетни гробови старијег гвозденог доба са локалитета “Асфалтна база” у Земуну, 5. Љиљана Бјелајац / Зоран Симић, Резултати заштитних археолошких истраживања на простору Улице кнеза Михаила, 17. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Унутрашње утврђење Београдског града (I), 35. Реља Новаковић, О ишчезлим селима на подручју Београда, 55. Марко Поповић, Турбе у Горњем граду Београдске тврђаве, 61. Мирјана Марковић, Непознати натпис са Дамад Али-пашиног турбета у Горњем граду на Калемегдану, 71. Ђорђе Живановић, Пољска емиграција и поновни избор Александра Карађорђевића за кнеза 1843. године, 75. Александар Фотић, Девет прилога историји турског Београда, 103. Дивна Ђурић.Замоло, Стари конак у Београду, 113. Светлана В. Недић, Зграда Друге београдске гимназије, 127. Загорка Јанц, Драгослав Стојановић – београдски карикатуриста и сликар (1891-1945), 137. Марина Ђурђевић, Живот и дело архитекте Милана Злоковића (1898-1965), 145. Драгутин Тошић, Учешће Ђорђа Јовановића на Првој југословенској уметничкој изложби, 169. Наталија Јанц, Метеоролошка и астрономска опсерваторија у Београду током Првог светског рата, 183. Емил Џигурски, Решење “земунског питања” 1941. године, 189. Братислав Стојановић, Београд на Дунаву, 201.

ГОДИШЊАК XXXVII (1990)

Светлана Вранић, Предмети од камена са неолитског насеља у Жаркову код Београда, 5. Растко Васић, Бронзе из околине Салаковца у Музеју града Београда, 19. Александар Јовановић, Прилог проучавању историје Трибала, 25. Никола А. Црнобрња, Новац Скордиска (Донација Београдске банке д. д.), 29. Снежана Николић-Ђорђевић, Римске стаклене посуде са Београдске тврђаве, 39. Ивана Поповић, Нове оловне иконе култа дунавских коњаника из Сирмијума и Сингидунума, 57. Весна Бикић, Византијска грнчарија са златним и сребрним премазом са Београдске тврђаве, 63. Реља Новаковић, О ишчезлим селима на подручју Београда, 69. Станиша Новаковић, Српски средњовековни новац у Кабинету за новац и медаље Музеја града Београда (II), 85. Марко Поповић, Хаџи Хасан-агина џамија у Београду, 89. Миодраг А. Дабижић, Темељна повеља зграде Земунског магистрата из 1826. године, 99. Наталија Јанц, Организација метеоролошке делатности и активност службеника Државне железнице Србије крајем XIX и почетком XX века, 105. Драгутин Тошић, Две песме Арсенија Теодоровића посвећене Доситеју Обрадовићу, 115. Светлана В. Недић, Зграда метеоролошке опсерваторије у Београду, 121. Дивна Ђурић-Замоло, Милан Ђ. Милићевић као писац о Београду, 129. Александар Кадијевић, Живот и дело архитекте Драгише Брашована (1887-1965), 141. Светислав Владисављевић, Рад Прометне банке на искоришћавању шума на Тари и преради дрвета у Београду, 175. Љубинка Трговчевић, Јован Цвијић и Љубомир Стојановић о будућој Југословенској држави (Преписка из 1917. и 1918. године), 193. Раде Вуковић, Учитељи и учитељице жртве логора смрти на Бањици (Неколико уводних речи о логору), 207. Вања Краут, Отворени графички атеље Народног музеја у Београду, 231. Весна Матичевић, Уређење простора око храма Светог Саве (Развој урбанистичких идеја), 241.

ГОДИШЊАК XXXVI (1989)

Милица Јанковић, Археолошки налаз из околине Београда (Гроб VI века), 5. Гордана Марјановић-Вујовић, Раносредњовековна некропола на Доњем граду Београдске тврђаве, 17. Реља Новаковић, О ишчезлим селима и насељима на подручју Београда, 47. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Увоз стакла у Београд и друге српске крајеве у времену од XVI до XVIII века, 67. Никола А. Црнобрња, Налаз сребрног новца европских држава XVII века откривен у Студентском парку у Београду, 85. Вујадин Иванишевић, Остава златног новца XVII века са Београдске тврђаве, 93. Јелена Шаулић, Допринос Доситеја Обрадовића ослобођеној Србији, 99. Светислав Владисављевић, О почецима уређивања Топчидера за излетничку и парк шуму, 105. Миодраг А. Дабижић, Школовање ученика у привреди у XVIII и XIX веку и оснивање првих нижих стручних школа (Прилог проучавању прошлости земунског школства), 123. Дивна Ђурић.Замоло, Прилог познавању живота и рада архитекте Јелисавете Начић (1878-1955), 149. Светлана В. Недић, Дом Светог Саве, 163. Наталија Јанц, Метеоролошке станице на подручју Београда у XIX веку, 171. Андреј Гарденин, Мачевање у Србији од 1808. до 1914. године, 179. Славко В. Домазет, Нушићеви ауторски уговори, 211. Угљеша Рајчевић, О једном уметничком спору у Београду 1924. године (Како је настао, и како је разрешен спор између Главног одбора “Књегиња Зорка” у Београду и Стаменка Ђурђевића, академског вајара из Београда), 217. Татјана Корићанац, Јован Цвијић и Драгутин Инкиостри Медењак (Прилог обележавању 125 година од рођења Јована Цвијића), 227. Братислав Стојановић, Улица кнеза Михаила (Поводом реконструкције и уређења 1987. и 1988. године), 235.

ГОДИШЊАК XXXV (1988)

Небојша Драгосавац, Дан када је представљена “крштеница” Београда, 5. Славица Крунић, Римске светиљке с печатом из збирке Музеја града Београда, 15. Реља Новаковић, О ишчезлим селима на подручју Београда, 43. Слободан Срећковић, Прво ковање новца у Београду, 61. Милорад Т. Николић, Театар код Јелена, друга позоришна сцена у Београду 1847-1848, 73. Славољуб Цветковић, Поводом педесетогодишњице од смрти Филипа Филиповића (1878-1938), 95. Светлана В. Недић, Кућа Алексе Крсмановића, 101. Никола А. Црнобрња, Споменице Ђорђа Вајферта у Кабинету за новац и медаље Музеја града Београда, 111. Драган Трифуновић, Војна академија у Београду (Развој механичких наука), 121. Наталија Јанц, Метеоролошки стуб у Земуну с краја XIX века, 139. Миодраг А. Дабижић, Хирург и друштвено-политички радник др Иван Бабоселац (1885-1949), 147. Светислав Владисављевић, Дрвноиндустријско предузеће Душана Сиротановића на Сави у Београду (1895-1925), 157. Драгутин Тошић / Владислав Ристић, Изложба југословенских уметника у Женеви. Случај са сликама Милана Миловановића, 165. Слободан Турлаков, Дневни репертоар београдске опере 1920-1926, 179. Павле Васић, Уметнички живот у Београду и павиљон “Цвијете Зузорић”, 209. Јован Хаџи-Пешић, Преписка Паје Јовановића око његовог цртежа за новчаницу од 1000 динара из 1931. године, 219. Олга Милићевић-Николић, Уређење Трга Маркса и Енгелса у Београду, 227.

ГОДИШЊАК XXXIV (1987)

Светлана Вранић, Ревизија сачуваног материјала и предмети од кости и рога из Жаркова, 5. Јосип Шарић, Прилог истраживању најстаријих култура на територији Београда (II), 21. Никола А. Црнобрња, Антички новац са подручја римског пута Singidunum – Castra Tricornia – Ad Sextum miliarem из нумизматичке збирке Музеја града Београда, 29. Реља Новаковић, Обреновац и околина на старијим картама и плановима, 65. Владимир Стојанчевић, Грчка општина у Београду на преласку XVIII у XIX век, 85. Голуб Добрашиновић, Вук у Београду, 97. Светислав Владисављевић, Земљеделска школа у Топчидеру (1853-1859), 121. Милоје Р. Николић, Невоље Јанка М. Веселиновића око штампања и продаје романа Хајдук Станко, 135. Светлана В. Недић, О градитељској делатности Јосифа Ковачевића у Београду, 145. Наталија Јанц, Метеоролошки извештаји у београдској штампи од средине прошлог века до Првог светског рата, 157. Бранко Максимовић, Визија Београда после двеста година (О чланку непознатог аутора у Српском омладинском календару за 1871 годину под насловом Београд после 200 године), 165. Владо Ст. Маријан, Сукоби у радничком покрету и штрајк радника фабрике шећера на Чукарици 1907. године, 173. Угљеша Рајчевић, Коњаници за мост краља Александра I у Београду (Један неизведени пројект Ивана Мештровића), 209. Раде Вуковић, Учитељска културно-издавачка задруга “Вук Караџић” (Поводом 200-годишњице рођења Вука Стефановића Караџића и 50-годишњице оснивања учитељске задруге “Вук Караџић” у Београду; 1937-1987), 223.

ГОДИШЊАК XXXIII (1986)

Никола Шипуш, Римски новац из села Ушћа код Обреновца, 5. Станиша Новаковић, Српски средњовековни новац у Кабинету за новац и медаље Музеја града Београда, 25. Реља Новаковић, Још о неким ишчезлим селима на домаку Београда (III), 37. Дивна Ђурић-Замоло, Мала и Велика кућа Јована Ристића, 53. Љиљана Милетић-Абрамовић, Милутин Борисављевић, 63. Угљеша Рајчевић, Мало познати београдски сликар Јован Ф. Михајловић (1891-1925), 87. Слободан Турлаков, Колегиум музикум и Милоје Милојевић, 93. Бранибор Дебељковић, Чување и заштита фотографије, 133. Братислав Стојановић, In memoriam, Димитрије Бученов, 151.

ГОДИШЊАК XXXII (1985)

Богдан Богдановић, Полис и Megale polis (Неколико речи о злоћудном градском хормону или о томе да ли су Грцима градови доиста били потребни), 5. Драгољуб Бојовић, Римска ситна бронзана пластика у Музеју града Београда, 19. Никола А. Црнобрња, Антички новац из Ушћа код Обреновца, 51. Живко Микић, Први резултати антрополошке мултиваријабилне статистичке обраде средњовековне некрополе у Винчи (Бели брег), 79. Богумил Храбак, Сировине Подунавља у трговини Дубровчана из Београда 1521-1640, 85. Реља Новаковић, Још о неким ишчезлим селима на домаку Београда, 101. Драгутин Тошић, Идеје и расправе о Карађорђевом споменику у документима српске штампе 1857. године, 125. Светлана В. Недић, Дом Друштва “Краљ Дечански”, 167. Славица Гароња, Из заоставштине земунске учитељице Маре Ковачевић-Бешлић (1880-1954), 173. Александар Дероко, Наставак радова на зидању цркве Светога Саве, 193. Милан Шћекић, Тргови Београда, 199. Братислав Стојановић, Научно истраживачки и градитељски пројекат – “Винча”, 209.

ГОДИШЊАК XXXI (1984)

Јосип Шарић, Прилог истраживању најстаријих култура на територији Београда, 5. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Капикула – тамница београдског нарина, 35. Реља Новаковић, О неким ишчезлим селима на домаку Београда, 55. Светислав Владисављевић, Рад Спиртиних поташара у Србији средином XIX века, 63. Жељко Шкаламера, Београд 1884. године (Према оријентационим плановима вароши), 75. Никола Вучо, Народна банка Краљевине Србије (Поводом стогодишњице оснивања), 93. Светлана В. Недић, Дечја болница – неостварени пројекат арх. Николе Несторовића, 101. (0 преузимања) (0 преузимања) (0 преузимања) (0 преузимања) Љубомир Дурковић-Јакшић, In memoriam, Марија Илић-Агапова, Први управник Библиотеке и Музеја општине Београд (1895-1984), 197.

ГОДИШЊАК XXX (1983)

Душан Мркобрад, Налаз средњовековног мача из Батајнице, 5. Милица Јанковић, Средњовековни укоп на Малом Калемегдану, 9. Олга Зиројевић, Земун – Период турске владавине до Бечког рата (1683), 21. Вујадин Иванишевић, Остава турског новца са Београдске тврђаве, 27. Марко Поповић, Пројекти Николе Доксата де Мореза за реконструкцију београдских утврђења 1723-1725. године, 39. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Остава клесарског, дрводељског и ливачког алата из унутрашњег утврђења Београдског града, 59. Реља Новаковић, Поводом београдске нахије на Вуковој административној карти Србије, 69. Бранко Вујовић, Саборна црква у Београду (Прилог историји изградње и украшавања главног београдског храма), 87. Жељко Шкаламера, Београдске разгледнице 1896-1941 (Прилог познавању сликовних извора за историју Београда XX века), 113. Драгутин Тошић, Откровење (Збирка песама или графичка мапа), 151. Братислав Стојановић, Меморијални центар “Јосип Броз Тито” – Просторни оквири и перспективне могућности, 161.

ГОДИШЊАК XXIX (1982)

Никола Црнобрња, Келтски новац из Кабинета за новац и медаље Музеја града Београда (Нови типови скордистичких минима), 5. Љиљана Бјелајац, Налази керамичких жижака на Београдској тврђави, 13. Жељко Шкаламера / Марко Поповић, Најстарија сачувана кућа у Београду из прве половине XVIII века, 27. Срета Пецињачки, Српска народна школа у Батајници у XVIII и с почетка XIX века, 43. Никола Вучо, Драган Трифуновић / Ђорђе Кнежевић, Прва виша техничка школа у Београду (Поводом 145-годишњице њеног оснивања), 61. Жарко Царић, Увођење немачког језика на Велику школу (1863-1905), 75. Светлана В. Недић, Оснивање првог дома за незбринуту децу у Београду, 87. Драгутин Тошић, Прва југословенска изложба (Извештај Изложбеног одбора), 97. Угљеша Рајчевић, Павле Паја Предраговић (1884-1928), 105. Владимир Божичковић, Трансверзале у Београду (Постојеће стање и потребе), 137. Бранко Петричић, Проблеми урбанистичког развоја (Уз пример Београда), 151. Милан Борковић, Трећи, четврти и пети партијски рејон у Београду у рату и револуцији 1941-1945 (II део), 163.

ГОДИШЊАК XXVIII (1981)

Никола А. Црнобрња, Новац града Никеје у нумизматичкој збирци Музеја града Београда, 5. Марија Бајаловић – Хаџи Пешић, Слика са представом Београда у једној римској цркви, 25. Светозар Ст. Душанић, Остава европских талира XVI-XVII века из Сланкамена у Срему, 29. Никола Вучо, Топчидерска економија 1851-1928, 69. Џон Лемпи, Београд и Вашингтон, 1860-1914: Модернизација главних градова, 79. Светлана В. Недић, Изградња првих модерних школских зграда у Београду (Дорћолска и палилулска основна школа), 97. Миодраг А. Дабижић, Зачетак и отварање првих шеталишта Земуна (Градски парк, кеј на Дунаву и паркић на Гардошу), 109. Живојин Петровић, Милан Предић 1881-1972 (Прилог историји Народног позоришта у Београду), 125. Слободан Турлаков, Зинка Кунц у Београду, 155. Милан Борковић, Трећи, четврти и пети партијски рејон у Београду у рату и револуцији 1941-1945. године (I део), 179. Бранко Максимовић, Од архитектуре ка урбанизму Новог Београда, 223.

ГОДИШЊАК XXVII (1980)

Умро је друг Тито (Из Прогласа Централног комитета Савеза комуниста Југославије и Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије), 6. Душан Саша Глигоријевић, Јосип Броз Тито 1892-1980 (Последњи дочек председника Тита у Београду – говор на железничкој станици), 9. Аноним, Цео свет у Београду, 13. Никола Црнобрња, Остава римског новца из Београда – примерци нових емисија Констанција II, Констанција Гала и Јулијана Цезара, 23. Зоран Симић, Резултати археолошких истраживања изведених у порти београдске Саборне цркве, 33. Љиљана Бјелајац, Налази имитације рељефне terra sigilata-e са Београдске тврђаве, 45. Богумил Храбак, Дубровчани у Угарској и њихове везе са Београдом и Србијом (1300-1541), 57. Марко Поповић, Чесма Мехмед паше Соколовића, 71. Срета Пецињачки, Забелешке о Београду и његовој околини из 1768. године, 85. Миодраг А. Дабижић, Сећања и други подаци о грчкој породици Спирта (Прилог за историју старих породица Земуна), 93. Никола Вучо, Правителствена ледерница у Топчидеру, 113. Милена Рашковић, Анастас Јовановић – аутор прве српске медаље, 123. Жарко Царић, Настава немачког језика на Лицеју (1838-1863), 131. Милоје Р. Николић, Професорски испит Милоша Ивковића, 143. Драган Трифуновић, Београд – место настанка прве аналогне рачунске машине у свету (Хидроинтегратори Михаила Петровића-Аласа), 157. Младен Вукомановић, Прилог проучавању делатности Радована Драговића у радничком покрету Србије 1902. године, 181. Олга Милановић, Почетак уметничке реформе Народног позоришта у Београду уочи Првог светског рата, 189. Милка Милатовић, Албан Шамбон: Генерални урбанистички план Београда, 221. Бранко Максимовић, Вредности генералног плана Београда од 1923. године и њихово поништавање, 239. Зоран Маневић, Изложбе југословенске савремене архитектуре у Београду (1931, 1933), 271. Бранко Петричић, Проблеми реконструкције старог језгра Београда (Славија), 281. Хранислав Стојановић, Мрежа градских саобраћајница у урбанистичким плановима Београда, 293. Владимир Божичковић, Главни полови мобилности становништва на градском подручју Београда, са утицајем на мрежу саобраћајница, 309. Mара Харисијадис, Изложбе организоване поводом заседања XXI Генералне конференције УНЕСКА, 327. Радмила Антић, In memoriam, Надежда Андрић, музејски саветник (1928-1980), 335. Никола Тасић, In memoriam, Јован Тодоровић, 337

ГОДИШЊАК XXVI (1979)

Никола Црнобрња, Римски републикански денари из Кабинета за новац и медаље Музеја града Београда, 5. Богумил Храбак, Османлијска морнарица у поречју средњег Дунава (1428-1566), 15. Гаврило Ковијанић, Руска архивска грађа о мисији Аврама Петронијевића и Цветка Рајовића 1830. године у Петрограду, 47. Ђорђе Гавански, Непознати извор о покушају заузимања Београда почетком 1788. године, 65. Миодраг А. Дабижић, Прилог историји земунских школа од треће деценије XVIII столећа до 1918. године, 69. Љубомир Дурковић-Јакшић, Књижара Милоша Поповића и Велимира Валожића у Београду, 93. Драган Трифуновић, Почеци математичког моделовања и рачунске технике на Великој школи у Београду, 123. Бранко Вујовић, Дорћол и црква Св. Александра Невског, 133. Светлана В. Недић, Кућа Лазе Лазаревића, 151. Угљеша Рајчевић, Стеван Никшић-Лала (1853-1938. године), 159. Јован Секулић, Ново гробље у Београду – споменичка целина изузетног значаја, 193. Зоран Маневић, Београдски архитектонски модернизам (1929-1931), 209. Војислав Ћирковић, Уједињење левих крила сељачких странака, 227. Никола Вучо, Фабрика хартије Милана Вапе (1921-1941), 237. Бранко Петричић, Урбанистичка анализа јужног прилаза и дела региона Београда, 249. Милош Миличковић, Први послератни годишњи буџет Београда (План прихода и расхода ИНО-а за 1946. годину усвојен је на конференцији рејонских делегата јуна 1946. године), 261. Братислав Стојановић, Београдски железнички чвор (II део), 275. Светлана Мојсиловић / Милинко Ивановић, Црква брвнара у Вранићу (Методолошки поступак при реконструкцији цркве брвнаре), 317. Милош Перовић, Анатомија Београда, 333. Дивна Ђурић-Замоло, In memoriam, Архитекта др Оливер Минић, 353. Миодраг А. Дабижић, In memoriam, Војислав Мартиновић (1931-1979), 363.

ГОДИШЊАК XXV (1978)

Гордана Марјановић-Вујовић, Најстарије словенско насеље у Београду, 7. Мирјана Љубинковић, Ка проблему словенизације Београда и северне Србије, 17. Момчило Спремић, Београд и европски свет IX и X века, 27. Владислав Поповић, Епископска седишта у Србији од IX до XI века, 33. Милица и Ђорђе Јанковић, Подунавски градови поменути као пострадали 1072. године, 41. Славенка Ерцеговић-Павловић, Стратиграфија на комплексу некропола у Мачванској Митровици, 59. Војислав С. Јовановић, Прилог проучавању средњовековног прстења у СР Србији и СР Македонији, 67. Душица Минић, Керамичке посуде као гробни прилози на средњовековним некрополама у Србији, 87. Јованка Калић, Србија и Београд почетком XV века, 97. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Најстарији изгледи Београда у ликовним изворима, 107. Марко Поповић, Средњовековна предграђа Београдског града, 121. Љиљана Бјелајац, Средњовековна керамика са Дорћола, 133. Мирјана Татић-Ђурић, Икона Богородице београдске, 147. Добрила Гај-Поповић, Оловна була мађарског краља Саломона, 163. Верена Хан, Значај налаза стакла на Београдској тврђави, 169. Бојана Радојковић, Увоз средњовековних бакарних и бронзаних предмета из Европе на територију Београда и Србије, 177. Драгољуб Бојовић, Остава римског пољопривредног алата из села Бровић код Обреновца, 185. Никола Црнобрња, Попис и карта налаза античког новца на подручју града Београда, 197. Жељко Шкаламера / Марко Поповић, Урбани развој Дорћола, 211. Богумил Храбак, Битољски сиџили о Београду и ужој Србији (1607-1839), 255. Љубомир Никић, Светозар Ивачковић и Београд, 273. Светлана В. Недић, Припреме за модерно комунално уређење Београда (Рад Општинског одбора 1884-1885. године), 287. Василија Колаковић, Босанка од Бијељине, једна од прве две факултетски образоване жене Београда и Србије (1867-1956), 291. Никола Вучо, Парна стругара Прометне банке на Дунаву 1902-1941. године, 295. Бранко Петрановић, Оснивање Народне сељачке странке (НСС), 303. Милан Борковић, Савет комесара Милана Аћимовића (30. IV – 29. VIII 1941. године), 311. Војислав Ћирковић, “Демократија” Милана Грола и њена идеолошко-политичка улога у јесен 1945. године, 357. Миодраг Џелебџић, Да ли је у Конаку књегиње Љубице био “Музеј вароши Београда”, 371.

ГОДИШЊАК XXIV (1977)

Драгољуб Бојовић, Римске терме у парку на Студентском тргу у Београду, 5. Срета Пецињачки, Два документа о Београду и његовој околини из 1689-1690. године, 23. Марко Поповић, Велики бунар Београдске тврђаве, 31. Љубомир Никић, Прелазак Емилијана Јосимовића у Србију 1845. године, 39. Коста Спасеновић, Основне школе у срезу колубарском (Округ београдски 1850-1900), 57. Владимир Грујић, Гимназијско образовање у Београду за време уставобранитељског режима, 77. Живота Ђорђевић, Београдски ђаци и школе у лето 1862. године, 107. Владимир Стојанчевић, Мисија генерала Милојка Лешјанина у Сан-Стефану пред закључење руско-турског уговора 1878. године, 115. Драган Трифуновић, Математичке науке у Друштву србске словесности, 127. Милоје Р. Николић, Рад Јанка Веселиновића у српском новинарству, 141. Никола Вучо, Београдска електрична централа 1892-1940, 165. Раде Вуковић, (Поводом једне седамдесетогодишњице) Клуб учитељица социјалдемократа Србије 1907-1914 (Претече клуба и његово оснивање – Правила, органи и годишње скупштине Клуба – Пропаганда и издавачка делатност– Међународне везе и припреме за одржав (0 преузимања) Младен Вукомановић, Београдско радничко друштво (1901-1905), 223. Момчило Митровић, Историјска грађа у Београду о теми: југословенски студенти у Швајцарској 1916-1918. године, 241. Братислав Стојановић, Београдски железнички чвор, 253. Владимир Божичковић, Проблеми масовног превоза у Београду, с кратким историјским освртом, 277. Светлана В. Недић, Генерални урбанистички план Београда из 1923. године, 301. Бранко Максимовић, Град одмора, спорта и разоноде на левој обали Саве, 311. Бранко Петричић, Амбијенти и просторне вредности Београда, 319. Радомир Богдановић, In memoriam, Даница Гавриловић, 331.

ГОДИШЊАК XXIII (1976)

Драгољуб Бојовић, Необјављени подаци за историју римског Сингидунума (Забелешке арх. Рихарда Штаудингера и др Јанка Шафарика), 5. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Угарски пећњаци у београдском средњовековном двору, 19. Жељко Шкаламера / Марко Поповић, Нови подаци са плана Београда из 1683, 33. Миодраг А. Дабижић, Земунско гробље на брегу Гардошу, 59. Срета Пецињачки, Подаци о српским школама земунског протопопијата у школској 1849/50. години, 83. Никола Вучо, Београдска индустрија у прошлости: Бајлонова пивара у Скадарлији 1880-1941, 93. Владимир Грујић, Библиографија Милана Јовановића-Батута великог здравственог просветитеља, једног од оснивача и првог декана Медицинског факултета у Београду, 107. Мирко Стојаковић / Драган Трифуновић, Теорија и пракса математичке феноменологије Михаила Петровића (Поводом 80-годишњице од појаве Математичке феноменологије Михаила Петровића), 115. Љубомир Никић, Из архитектонске делатности Константина Јовановића у Београду, 127. Дивна Ђурић-Замоло, Прилог биографији Емилијана Јосимовића, 143. Ненад Симић, Фрагменти из прошлости Београда, 163. Светлана В. Недић, Урбанистичко уређење Београда од 1886. до 1914. године, 175. Милоје Р. Николић, Александар Белић као професор Велике школе и Универзитета до 1914. године (Уз стогодишњицу рођења), 219. Миодраг Симић, Породица Рибникар и њена улога у штампи, 239. Љубомир Дурковић-Јакшић, Удео универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” у школовању и уздизању библиотечког кадра, 247. Угљеша Рајчевић, Никола Џанга(1892-1960), 261. Зоран Маневић, Злоковићев пут у модернизам, 287. Војислав Ћирковић, Извршни народноослободилачки одбор и његов рад у ослобођеном Београду (октобар 1944 – мај 1945), 299. Бранко Максимовић, Планско организовање приградске зоне великог града (С посебним освртом на проблеме шумско-парковског појаса Београда), 325. Владимир Божичковић, Саобраћајно место Београда у широј географији Европе и Блиског истока, 343. Надежда Андрић, Спомен-музеј Иве Андрића, 365.

ГОДИШЊАК XXII (1975)

Драгољуб Бојовић, Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације, 5. Витомир С. Радовановић, Где су се налазила непозната села и мезре у околини Београда која се помињу у турским катастарским пописима од 1476. до 1566, 29. Владимир Грујић, Вук Караџић и наше образовање (Истакнуте везе и односи са Лицејом у Београду), 47. Коста Спасеновић, Основне школе у Београдском округу (нахији) 1800-1850. године, 65. Љубомир Дурковић-Јакшић, О идеји и предлозима о путу од Београда до Јадрана пре 1851. године, 91. Драган Трифуновић, Метрологија и инструментална математика у делу Љубомира Клерића (Поводом прве стогодишњице метарске конвенције: 1875-1975), 97. Никола Вучо, Београдска индустрија у прошлости: Текстилне фабрике на Карабурми од 1897. до 1941. године, 117. Иван Божић, Постанак и развој Београдског универзитета, 139. Владимир Стојанчевић, Швајцаркиња Катарина-Клара Штурценегер у служби Црвеног крста у Србији и о Србима, 159. Богдан Несторовић, Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, 173. Дивна Ђурић-Замоло, Први учитељски дом у Србији, 187. Братислав Стојановић, Историја Новог Београда (II део), 199. Бранко Петричић, Прве урбанистичке реализације (Нови Београд 1955-1975), 219. Владимир Божичковић, Градски центар Београда и могућности даљег обликовања са аспекта саобраћаја, 235. Андрија Менделсон, Размишљања о човековој околини и становању, 259. Милош Миличковић, Испитивање и праћење развоја животног стандарда радничких породица у Београду, 279. Милош Ђонић / Будимир Несторовић, Риболовни алати дунавских аласа ширег подручја Београда, 299. Боривоје Аксентијевић, Обнова Педагошког музеја у преуређеним зградама Реалке (Израда сталне поставке “Десет векова српске школе”, услови за многоструку музеолошку активност), 329. Владислав Пешић, Обликовање ентеријера и сталне изложбе Педагошког музеја у Београду, 343. Гордана Цветковић, Манакова кућа, 351. Бранко Максимовић, Пројект реконструкције Позоришног трга 1926. године, 359. Дивна Ђурић-Замоло, In memoriam, Професор архитекта Богдан Несторовић, 365.

ГОДИШЊАК XXI (1974)

Богумил Храбак, Мостови под Београдом у XVI и XVII веку, 5. Гојко Десница, Званичне власти у Земуну и српска револуција 1804-1807. године, 13. Никола Вучо, Београдска индустрија у прошлости: Фабрика шећера на Чукарици 1898-1941. године, 29. Владимир Стојанчевић, Губици у становништву Србије и Београда под аустроугарском окупацијом за време Светског рата 1914-1918. године, 61. Миодраг Симић, Школе у Београду у време окупације од 1941. до 1944. године, 75. Војислав Ћирковић, Београд од 20. октобра 1944. до 31. децембра 1945. године (Хронологија догађаја), 119. Милорад Џелебџић, Занимљиви цртежи неких београдских грађевина у одељењу историјских планова Народног музеја у Будимпешти, 177. Бранко Максимовић, Тежње за увођењем естетичких вредности у просторе Београда крајем прошлог и почетком овог века, 191. Братислав Стојановић, Историја Новог Београда (I део), 211. Гордана Томић, О српској икони из музеја Слатинеану у Букурешту, 237. Коста Спасеновић, Подаци о неким основним школама из 1842. године, 245. Љубомир Дурковић -Јакшић, О Душану Славићу, 267. Владимир Грујић, Др Милан Јовановић-Морски, Здравствени просветитељ и истакнути наставник у Београду, 279. Штефка Цобељ, Београдски сликар и педагог Јефто Перић, 293. Милош Миличковић, Оснивање и развој установа и организација у области културе на територији Звездаре, 325. Мирјана Филиповић, Регистар Годишњака града Београда, 349.

ГОДИШЊАК XX (1973)

Миодраг А. Дабижић, In memoriam, Зорка Симић-Миловановић (1901-1973), 7. Борислав Јовановић, Сингидунум и градови Скордиска, 13. Јованка Калић, Средњовековни печати Београда, 27. Рајко Веселиновић, Опсада Београда 1693, 35. Радмила Тричковић, Београдска тврђава и варош 1739-1789. године, 49. Владимир Стојанчевић, Политички узроци променама становништва Београда и околине у време Првог српског устанка, 89. Богумил Храбак, Увоз и извоз турског Београда и устаника и транзитна трговина преко Србије 1804, 1805. и 1806. године, 107. Гојко Десница, Земунски трговац Милош Урошевић (Аустрија и Србија 1804-1813), 149. Срета Пецињачки, Два документа о набавци дрвета за потребе Београда у 1718. години, 161. Жељко Шкаламера, Локације неких знаменитих београдских грађевина XVI и XVIII века (Безистан и караван сарај Мехмед паше Соколовића; Пиринч хан; Командантова палата; Маурер касарна; Спахијска касарна), 171. Марко Поповић, Реконструкција плана фортификација Београдске тврђаве 1717. године, 189. Гордана Марјановић-Вујовић, Кућа из друге половине XVII века откопана у утврђеном подграђу Београдског града – Доњем граду, 201. Љубинка Рајковић, Још једанпут око два споменика из старог Београда, 229. Радмила Поповић-Петковић, Неки подаци о публицистичкој делатности Матије Бана док је стајао на челу београдског Пресбироа (1861-1880), 243. Владимир Грујић, Велика школа у Београду уочи прерастања у универзитет, 267. Штефка Цобељ, Иконе на стаклу у збирци београдског колекционара Раденка Перића, 303. Мара Харисијадис, Рукописи из београдских збирки, 325. Богдан Несторовић, Постакадемизам у архитектури Београда (1919-1941), 339. Братислав Стојановић, Путовања кроз историју и урбанизам Београда, 383. Бранко Максимовић, Критика урбанистичке перспективе Београда из 1948. године (Поводом излагања о плану реконструкције Београда), 429. Милорад Џелебџић / Миодраг Дабижић, Први откупи предмета и оснивање Београдског општинског музеја 1903. године, 445. Миодраг А. Дабижић, Библиотека и Музеј града Београда од 1929-1941. године (С нарочитим освртом на рад Музеја), 451.

ГОДИШЊАК XIX (1972)

Даница Гавриловић, Београдски магистрат у време Првог устанка, 5-34 Гојко Десница, Ослобођење Београда од Турака 1806-1807. године, 35-46 Младен Вукомановић, Социјалистичка штампа у Београду 1900. и 1901, 47-62 Милош Миличковић, Београд у послератним годинама обнове и изградње (Велико међуградско такмичење организација Народног фронта 1946. године), 63-84 Бранко Вујовић, Цркве брвнаре у околини Београда, 85-152 Павле Васић, Један непознат цртеж Стеве Тодоровића, 153-156 Мила Вуловић, Капије Београдске тврђаве, 157-212 Мара Харисијадис, Београдски псалтир, 213-252 Богдан Несторовић, Јован Илкић, београдски архитекта, 253-270 Срета Пецињачки, Село Борча крајем XVIII и с почетка XIX века, 271-302 Боривоје Аксентијевић, Седамдесет пет година Педагошког музеја у Београду, 303-316 Владимир Божичковић, Београд као саобраћајни чвор, 317-330 Владимир Станојевић, Најстарије социјално-медицинске установе у Београду и њихови оснивачи, 331-352

ГОДИШЊАК XVIII (1971)

Владимир Кондић, Бронзани портрет цара Макрина (Нађен у Болечу код Београда), 5. Богумил Храбак, Јевреји у Београду до краја XVII века, 21. Жељко Шкаламера, Београдска Нова доња варош у XVIII веку, 53. Надежда Јовановић, Однос окупатора и квислинга према масонерији у Србији 1941-1942, 77. Богдан Лекић, Београдска партијска и скојевска организација 1941. на извршавању неких војних задатака, 109. Василија Колаковић, Позоришни живот Земуна у XIX веку (Кроз документа Земунског магистрата 1800-1875), 163. Синиша Јанић, Организовање Народног позоришта у Београду 1868. године (Прилог студији о утемељењу Народног позоришта и грађи за биографије глумаца), 199. Марија Бајаловић – Хаџи-Пешић, Најновији резултати археолошко-конзерваторских радова на Београдској тврђави, 259. Владимир Грујић, Велика школа у Београду (Прве фазе развоја), 273. Коста Спасеновић, Грађа за историју школе у Жаркову 1840-1918, 305. Братислав Стојановић, Београд на левој обали Дунава, 333.

ГОДИШЊАК XVII (1970)

Хазим Шабановић, Урбани развитак Београда од 1521. до 1688. године, 5. Жељко Шкаламера, Мапа једног дела београдског дистрикта из 1721. године, 43. Дивна Ђурић-Замоло, Палата аустријског команданта Београда из XVIII века, називана “Двор принца Евгенија” и “Пиринчана”, 69. Гојко Десница, Систем државног уређења обновљене Србије, 81. Надежда Јовановић, Борба за београдску општину у општинским изборима 1926. године, 109. Јованка Кецман, Жене Београда у борби за право гласа, 139. Бранко Петрановић, Обнова у Београду 1944-1945. године,165. Братислав Стојановић, Послератна београдска архитектонска изградња, 201. Олга Милановић, Аугуста-Вела Нигринова првакиња Народног позоришта у Београду, 237. Симо Миљанић, Прилог историји развоја стручног школства у Београду, 289. Коста Спасеновић, Грађа за историјат школе у Остружници 1805-1918, 309. Владимир Грујић, О једном покушају организованог рада на васпитању најмлађих у Београду, 341. Олга Срдановић-Бараћ, Путовање по Србији ђака Војвођана 1909 (По дневнику Богдана Николића), 347. Синиша Пауновић, Како је постао “Ошишани јеж”, 359. Радивоје Спиридоновић, Долазак у Београд и живот једног занатлије у XIX веку, 373. Витомир Радовановић, Хронолошко-биографски прилози и допуне из времена Првог и Другог устанка, 383.

ГОДИШЊАК XVI (1969)

Бранко Пешић, Реферат са Свечане седнице Скупштине града одржане 20. октобра 1969. године, 13-46 Венцеслав Глишић, Злочини нациста и квислинга у Београду 1941-1944, 47-84 Бранко Петрановић, Народни фронт Београда на изборима за Уставотворну скупштину Југославије 11. новембра 1945. године, 85-102 Душан Вујчић, Организовање народне власти у Земуну 1945. године, 103-112 Милош Миличковић, Звездара – V рејон Београда 1944-1945. године, 113-134 Неда Божиновић, У ослобођеном Београду, 135-148 Воја Вуцелић, Омладинска радна акција на Црном врху, 149-156 Вучко Ивковић, Комунална служба (0 преузимања) Братислав Стојановић, Организација инжењера и техничара Београда у социјалистичкој Југославији, 169-176 Бранко Максимовић, Улога народне омладине у фискултурном покрету у Београду 1945-1946. године, 177-192 Брана Вучковић, (0 преузимања) Вања Краљевић, У (0 преузимања) Радован Љ. Максић, Сећања, 251-254 Јелица Стаменковић, Из записника Прве месне послератне партијске конференције КПЈ за Београд, 255-266 Душан Ђурић, Нема одмора док траје обнова, 267-291

ГОДИШЊАК XV (1968)

Рајко Веселиновић, Београд од 1683. до 1717. године, 5-26 Владимир Стојанчевић, Политичке и културне везе Србије и Београда са југословенским и балканским земљама и народима у првој половини XIX века, 27-54 Миленко Топаловић, Учешће Српске социјалдемократске партије на општинским изборима и у раду Општине београдске (1906-1914), 55-88 Лазар Ивановић, Штрајк радника фабрике шећера на Чукарици 1907, 89-128 Бранко Максимовић, Развој Београда ван грађевинског рејона крајем XIX века, 129-142 Видосава Стојанчевић, Београд у делима Тихомира Р. Ђорђевића,143-164 Драгољуб Драгојловић, Допринос Београда европском препороду, 165-172 Милорад Т. Николић, Библиотека (0 преузимања) Владимир Станојевић, Социјално и здравствено старање у прошлости Београда, 187-216 Владимир Грујић, Друштвено-здравствени и културни рад дра Јована Валенте и његов допринос образовању, 217-236 Милоје Р. Васић, Остава римских ауреуса из Београда, 237-246 Гордана Марјановић-Вујовић, Девојачко турбе, 247-252 Гојко Десница, (0 преузимања) Љубомир Дурковић-Јакшић, Панегирици објављени поводом првих штампаних радова у Државној штампарији у обновљеној Србији, 257-268 Ненад Симић, Један поклон Мише Анастасијевића Великој школи, 269-272 Дивна Ђурић-Замоло, Једна типична зграда београдске чаршије са краја XIX века, 273-286 Мара Харисијадис, Породице чешког порекла у Београду у XIX веку, 287-294 Гаврило Ковијанић, Непознати подаци о животу и раду Милоја Милојевића у изгнанству 1916-1918. године, 295-300 Александар Форишковић, Један документ о Србији из времена аустријске окупације (1718-1739), 301-312 Сретен Пецињачки, Попис таксила венчаних у Београдској митрополији 1724, 313-324 Коста Спасеновић, Грађа за историју школе у Сремчици 1842-1914. године, 325-344 Аноним, Сећања на октобарске дане 1918. године, 345-352

ГОДИШЊАК XIV (1967)

Љиљана Алексић-Пејковић, Београд у односима између великих сила и Турске од Једренског мира (1829) до (1867) године, 5-22 Видосава Николић-Стојанчевић, Етничка, демографска и социјално-економска структура Београда 1867. године, 23-44 Љубомир Дурковић-Јакшић, Учествовање пољских револуционара у животу Београда почетком друге половине XIX века, 45-60 Андрија Раденић, Документација тајног национално ослободилачког комитета у Београду 1860-1861, 61-80 Бранко Максимовић, Естетичка схватања композиције градских центара Београда почетком 20. века, 81-98 Бранко Перуничић, Београдско насеље и прво именовање улица у њему, 99-126 Милош Савин, Београдско пристаниште у XIX столећу,127-140 Дивна Ђурић-Замоло, Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића, 141-168 Жељко Шкаламера, Прилог проучавању картографских извора за историју Београда XIX века, 169-202 Владимир Грујић, Више образовање у Србији за првих седам деценија XIX века, 203-256 Драгољуб С. Јанковић, Оснивање и рад прве железничке школе у Београду, 257-270 Боривоје Стојковић, Руководиоци Народног позоришта у току једног века, 271-316 Вања Краут, Сценографи Народног позоришта у Београду до 1914. године, 317-330 Олга Срдановић-Бараћ, Jедна масовна привредна манифестација жена Србије у XIX веку (Поводом 100 годишњице Српског пољопривредног друштва основаног 1869.године), 331-338 Срета Пецињачки, Новоселски рит у XIX и почетком XX века, 339-350 Лазар Ћелап, Поступак с аустријским поданицима у Србији у време кнеза Милоша и уставобранитеља, 351-370 Танасије Ж. Илић, In memoriam, Лазар Ћелап, 371-374

ГОДИШЊАК XIII (1966)

Борислав Јовановић, Структура орнаменталног система старчевачке групе, 5-28 Богумил Храбак, Дубровачки трговци у Београду под Турцима 1521-1551. године, 29-48 Олга Зиројевић, Рајнолд Лубенау о Београду и Србији 1587. године, 49-64 Мишо Лазаревић, Тврђава и град Београд крајем XVII вијека на плану Јоана Баптисте Гумпа, 65-72 Владимир Грујић, Културне везе Београда са Босном и Херцеговином средином XIX века, 73-106 Владимир Стојанчевић, Београдске основне школе у 1833. години, 107-114 Милорад Т. Николић, Административна организација и материјално пословање Театра на Ђумруку (1841-1842), 115-136 Радмила Поповић-Петковић, Београд по опису Матије Бана 1844. године, 137-138 Владимир Станојевић, Здравствена заштита и комуналне службе у старом Београду, 139-152 Андрија Раденић, Први социјалистички лист у Београду (Раденик 1871 – Радник 1872), 153-200 Олга Срдановић-Бараћ, Библиотека Српског пољопривредног друштва у Београду (Историја најстарије привредне библиотеке Србије у XIX веку), 201-216 Стеван Игњић, Демонстрације студената Велике школе 1902. године, 217-228 Љубомир Дурковић-Јакшић, Оснивање Универзитетске библиотеке у Београду, 229-252 Момчило Милошевић, Боривоје Стевановић, 253-268 Жарко Јовановић, Штрајк молеро-фарбарских радника у Београду 1936. године, 269-288 Лазар Ивановић, Терор над Јеврејима у окупираном Београду 1941-1942, 289-319

ГОДИШЊАК XI-XII (1964-1965)

Бранко Пешић, Двадесет година од ослобођења Београда, 5-26 Драгиша Миљковић, Досадашњи развој, проблеми и основне карактеристике будућег развоја Београда, 27-76 Јаша Рајтер, Београдски сајам у привреди Београда и Југославије, 77-86 Оливер Минић, Двадесет година планског раста Београда, 87-98 Божа Фурунџић, Грађевинска делатност Београда у периоду од 1944. до 1964. године, 99-132 Јован Илић / Љубинко Сретеновић, Саобраћај Београда, 133-192 Живадин Јовичић, Неке специфичности и карактеристике туристичког развоја Београда, 193-218 Радмила Његић, Развој становништва Београда у послератном Београду, 219-244 Јован Секулић, Заштита споменика културе на подручју града Београда, 245-282 Вељко Петровић, Наш Београд, 283-294 Милан Ђоковић, Две деценије Драме Народног позоришта у Београду, 295-342 Ђорђе Мано-Зиси, Стодвадесет година постојања и двадесет послератних година Народног музеја у Београду, 343-360 Миодраг Б. Протић, Музеј савремене уметности у Београду, 361-374 Милена Николић, Музеј позоришне уметности, 375-386 Владимир Станојевић, Музеј српске медицине Српског лекарског друштва, 387-412 Нада Андрејевић-Кун, Музеј примењене уметности, 413-420 Људмила Станојевић, Камерна сцена (0 преузимања) Олга Сковран, Сценска примена народних игара у ансамблу (0 преузимања) Лео Матес, Београдска конференција неангажованих, 465-492 Голуб Добрашиновић, Прослава стогодишњице смрти Вука Стеф. Караџића, 493-506 Дивна Ђурић-Замоло, Изложба (0 преузимања) Владимир Грујић, Библиографија научног друштва за историју здравствене културе Југославије 1955-1965, 523-556

ГОДИШЊАК IX-X (1962-1963)

Божидар Ђорђевић, Универзитет у Београду 1863-1963, 5. Богдан Несторовић, Капетан Мишино здање, 81. Владимир Грујић, Јосиф Панчић као професор Лицеја и Велике школе у Београду, 99. Љубомир Никић, Белешке Пола Рикоа из године 1665. са путовања од Једрена до Београда, 125. Синиша Јанић, Нови извори и подаци о репертоару Театра на Ђумруку, 141. Владимир Станојевић, Организатори здравствене службе и истакнути болнички лекари старог Београда, 171. Каћуша Малетин-Авакумовић, Постанак и развој земунске гимназије до 1941. године, 199. Владимир Стојанчевић, Учешће јужнословенских добровољаца у догађајима око бомбардовања Београда 1862, 241. Видосава Николић, Турска добра и становништво у Београду у време бомбардовања 1862. године, 269. Лазар Ћелап, Извештаји команданата трупне бригаде у Земуну о политичким збивањима у Београду и Србији за време кнеза Михаила, 291. Милош Савин, Пароброд “Делиград”, 311. Андрија Раденић, Мита Ценић (Као издавач социјалистичких листова 80-тих година у Београду), 361. Јован Дубовац, Организовање и борба типографских радника Београда 1873-1903. године, 419. Зора Симић-Миловановић, Симеон Роксандић (1874-1943), 445. Момчило Милошевић, Владислав Петковић-Дис, 479. Милан Ђоковић, Ратна тема у Нушићевом делу, 495. Богумил Храбак, Добровољци у борбама око Београда 1914. и 1915, 515. Мирослав Николић, Делатност Независне радничке партије Југославије у Београду после Треће земаљске конференције КПЈ у Београду, 537. Драгослав Димитријевић, Посавина у Народноослободилачком рату 1941. године, 585. Зора Симић-Миловановић, In memoriam, Милан Минић (1889-1961), 635.

ГОДИШЊАК VIII (1961)

Јосип Броз Тито, Окупација Југославије и први планови за устанак, 5. Мома Марковић, Београд у народноослободилачком рату, 13. Спасенија Бабовић, Из првих дана народноослободилачке борбе у Београду, 23. Бошко Ђуричковић, Сјећање на 27. март 1941. године, 59. Слободан Милошевић, Саветовање ПК КПЈ за Србију 29. марта 1941. године, 67. Светозар Вукмановић Темпо, Сећања на историјску седницу Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941, 73. Воја Лековић, Београд – Успомена на једно лето, 85. Војислав Нановић, Активност средњошколске организације СКОЈ-а у Београду у периоду од 6. априла до новембра 1941. године, 107. Перо Дамјановић, На улицама окупираног Београда 1941. године, 131. Петар Качавенда, Састанак Политбироа ЦК КПЈ 31. августа 1941. године у Београду, 141. Видое Смилевски, О условима илегалног рада КПЈ у Београду 1941-1942, 151. Радомир Герић, Рад у илегалној штампарији 1941. у Београду, 161. Вучко Ивковић, Илегални рад у радионици “Марјановић и Јанежић” 1941-1944. године, 169. Славка Морић Петровић, Неки илегални станови у Београду за време окупације 1941-1944. године, 177. Јуре Чуле, Илегално складиште оружја у окупираном Београду, 185. Андреја Милановић, Филип Кљајић Фића, 189. Милосав Бојић, Са Београђанима у Посавском одреду (По ратном дневнику), 199. Чедомир Миндеровић, Путевима слободе (Фрагменти партизанског дневника), 227. Миладин Ивановић, Правац – бригада, 257. Милош Вучковић, Са радио-станицом у окупираном Београду 1944. године, 281. Милоња Стијовић, О борбама за ослобођење Београда октобра 1944. године (Из ратног дневника), 309. Андрија Раденић, Методи немачке и квислиншке страховладе у Београду 1941. године, 327. Сима Беговић, Бањичке позорнице и катедре, 371. Миодраг Милић, Јајинци, 391. Милан Шијан, Обалски радници Београда (Укључивање у револуционарни покрет и учешће у устанку), 399. Војин Ђурашиновић Костја, Мартовски и априлски дани 1941. у Београду, 423. Војин Б. Поповић, Одјек двадесет седмог марта у свету, 439. Идрис Чејван, Нова поставка Војног музеја ЈНА, 503. Надежда Андрић, Поводом изложбе “Плакат 1941-1961”, 545.

ГОДИШЊАК VII (1960)

Бранко Гавела, Илири и Келти у Подунављу и на Балкану, 5. Владимир Кондић, Римски налаз из Вишњићеве улице, 29. Тома Поповић, О догађајима у Београду у време аустријско-турског рата 1566. године, 37. Богумил Храбак, Риболов и рибља пијаца у Београду у XVI и XVII веку, 59. Владо Драшковић, Један француски извештај о борби за Београд 1717. године, 67. Милован Ристић, Први уџбеник и програм државног и међународног права и кривичног поступка у београдској Великој школи Карађорђевог доба, 91. Владимир Грујић, Почетак рада на предшколском васпитању у Београду, 107. Василија Колаковић, Насеље Овча (Панчевачки рит), 115. Љубомир Никић, Прилози историји београдских џамија, 145. Љубомир Никић, Ко је аутор турског плана Београда из средине XIX века, 153. Лазар Ћелап, Око оснивања аустријског и енглеског конзулата у Београду, 159. Нада Раносовић, Намештај у конаку књегиње Љубице, 171. Владимир Станојевић, Најстарије болнице у Београду, 175. Миодраг Коларић, Страни уметници у Београду у XVIII и XIX веку, 197. Милан П. Костић, Змајев боравак у Београду 1878-1880, 209. Андрија Раденић, Сведочанства отпора владавини Александра Обреновића 1903. године у Београду, 241. Бранислав Вељановић, Борба радника Београда за радничко законодавство пре Првог светског рата, 299. Миленко Топаловић, Штрајкови радника Београда 1903-1914, 319. Убавка Вујошевић, Учешће жена у радничком покрету Београда 1903-1914, 353. Мирослав Николић, Делатност Независне радничке партије Југославије у Београду од оснивања до краја 1923. године, 395. Момчило Милошевић, Добрица Милутиновић, 423. Оливер Минић, Језгро Београда, 441. Средоје Урошевић, Шездесет година Државног архива НР Србије, 473.

ГОДИШЊАК VI (1959)

Јосип Броз Тито, О Београду у Народној револуцији, 5. Александар Ранковић, Београд у борби за стварање социјалистичке Југославије, 11. Велибор Глигорић, Покрет Светозара Марковића у Београду, 27. Димитрије Вученов, Васа Пелагић и Београд, 35. Никола Вучо, Штрајкови типографских радника крајем XIX и почетком XX века, 41. Андрија Раденић, Први марксистички лист “Социјал-демократ” у Београду 1895-1896 године, 53. Драгољуб Влатковић, Млади Нушић и демонстрације у Народном позоришту, 81. Миленко Топаловић, Синдикалне и партиске организације Београда до Првог светског рата, 91. Бранислав Вељановић, Штрајк радника фабрике шећера на Чукарици 1907 године, 127. Милан Бартош, Сећање на наше средњошколско доба, 139. Миливоје Ковачевић, Победа комуниста на општинским изборима у Београду 1920 године, 145. Перо Дамјановић, Филип Филиповић (Фрагменти за биографију), 167. Мирослав Виторовић, Наша “Борба”, 219. Богумил Храбак, Штрајк радника у трикотажи “Београдска текстилна индустрија а. д.” 1926 године, 229. Бранко Јевремовић, Сећање на борбе студената Београдког универзитета 1932-1934 године, 263. Тодор Вујасиновић, Сећања из илегалног партиског рада у Београду, 287. Оливер Минић, Из студентског покрета на Београдском универзитету 1936-1938 године, 307. Љиљана Чаловска, Београд – револуционарна школа македонских комуниста, 311. Стеван Белић-Дудек, Београђани и шпански грађански рат, 323 Слободан Шакота, Београдска средњошколска омладина у годинама пред Други светски рат, 343. Богумил Храбак / Милица Рајчевић, Осмосептембарски покољ у Кошутњаку 1940 године, 389. Митра Митровић, “Жена данас”, 413. Чедомир Ђурђевић, 27 март 1941 године, 425. Вукашин Мићуновић, Београд је проговорио, 441. Јара Рибникар, Кућа у Ботићевој улици, 447. Сретеније Зоркић, Терор у Београду за време непријатељске окупације, 459. Александар Дероко, Таоци у логору на Бањици новембра 1941, 499. Зага Јовановић, Први број Билтена Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије, 519. Вера Ненадовић, Кућа у којој је становао друг Тито 1941 године у Београду, 525. Миодраг Милић, Иза решетака Бањичког логора, 537. Новка Вуксановић, Жене Београда у немачком концентрационом логору Аушвицу, 549. Чедомир Миндеровић, За Београд, за слободу (Фрагменти партизанског дневника), 573. Саво Дрљевић, Ослобођење Београда октобра 1944 године, 585. Зора Симић-Миловановић, Београд и борбени развој српске уметности новијег доба, 619. Ратко Миликић, Добровољне радне акције Народног фронта Београда 1944-1949 године, 661. Момир Бошковић, Први Раднички савети у Београду, 695. Ђурица Јојкић, О значају Сталне конференције градова ФНРЈ, 703. Живота Камперелић, Првомајске прославе у Београду, 715. Аноним, Хронологија радничког и народноослободилачког покрета Београда, 741.

ГОДИШЊАК V (1958)

Бранко Гавела, О најстаријим етничким агломерацијама на подручју Београда, 5. Ђорђе Сп. Радојичић, Дијак Андреја, београдски писац из времена деспота Стефана, 19. Богумил Храбак, Београд као пристаниште и бродоградилиште у XV, XVI и XVII веку, 27. Радован Самарџић, О догађајима у Београду 1663-1665 године, 55. Лазар Ћелап, Прилог грађи за историју еснафа у Земуну у XVIII веку, 77. Владимир Грујић, “Наставленија” и прва књига у облику уџбеника за педагогију штампана у Београду, 95. Андрија Раденић, Светоандрејска скупштина у Београду 1858-1859 године (Поводом стогодишњице), 113. Милица Симић, Конак Господара Томе Вучића Перишића, 143. Љубомир Никић, Џамије у Београду, 151. Доброслав Ст. Павловић, Цркве брвнаре у Београду, 207. Сребрица Кнежевић, Исхрана београдског становништва у прошлости, 213. Милка Јовановић, Снабдевање Београда водом до изградње модерног водовода 1892 године, 241. Слободан Радисављевић, Артилерија велике моћи у борбама око Београда 1915 године, 249. Душан Миликић, Београд под окупацијом у Првом светском рату, 263. Момчило Милошевић, Нушић и Београд, 317. Драгица Лазаревић, Демонстрације 14 децембра 1939 године у Београду, 339. Љубица Радојковић, Омладинске радне бригаде на изградњи Београда 1947-1950 године, 363. Никола Дамјановић, Прилог библиографији Београда, 421.

ГОДИШЊАК IV (1957)

Бранислав Миловановић, Геолошка историја београдског тла, 9. Владимир Кондић, Антички Ритопек, 35. Александрина Цермановић, Бронзана статуета из Новог Београда, 47. Марија Бирташевић, Сребрна остава накита и новца из села Ритопека, 53. Богумил Храбак, Београд као житно тржиште и житарство шире београдске околине у XVI веку, 59. Војислав Симић, Старо и савремено рударство у околини Авале, 71. Абдулах И. Хаџић, Бајракли џамија у Београду, 93. Светозар Душанић, Кивот београдског кујунџије из 1735 године, 101. Лазар Ћелап, Једна побуна у турском Београду 1755 године, 105. Лазар Ћелап, Емигрирање београдских становника у Земун после поновних прелазака Београда под турску власт у XVIII и XIX столећу, 107. Владимир Стојанчевић, Борбе за ослобођење Београда 1804–1806 године, 111. Велимир Терзић, Ослобођење Београда од Турака 1806–1807 године (Поводом 150 годишњице од ослобођења), 143. Милован Ристић, Први командант Београда под Карађорђем – Младен Миловановић у 1807 години, 159. Љубомир Никић, Лик Узун-Мирка Апостоловића, 177. Рајко Л. Веселиновић, Жртве и надгробни споменици ослободилаца београдске вароши од Турака у Првом српском устанку, 181. Рајко Л. Веселиновић, Прославе годишњице ослобођења Београда од Турака од времена Првог устанка до данас, 195. Бранко Максимовић, Јосимовићева реконструкција Београда у шанцу (Први покушаји реконструкције старог Београда ван шанца из 1842 године), 207. Бранко Максимовић, Прилози за проучавање архитектуре и урбанизма старог Београда, 236. Бранко Максимовић, Пројекти за Теразиску чесму од пре сто година, 239. Милан П. Костић, Први женски завод у Београду (Шпачеков институт), 243. Мираш Кићовић, Први руководиоци Народне библиотеке у Београду (Филип Николић – Ђура Даничић – Јанко Шафарик), 261. Владимир Грујић, Настава филозофског факултета Лицеја од оснивања до половине прошлог века, 295. Јован С. Дајковић, Београд и случај на Чукур чесми, 313. Богдан Л. Новковић, Из архиве једне Београдске породице, 327. Љубомир Дурковић-Јакшић, Господарски конак у Београду, 339. Љубомир Никић, Архитект Константин Јовановић, 345. Момчило Милошевић, Прве београдске глумачке и балетске школе, 361. Никола Пијуковић, Сто двадесет пет година од оснивања Државне штампарије у Београду, 381. Андрија Раденић, Полициски извештаји о догађајима у Београду пре седамдесет и пет година, 415. Андрија Раденић, Социјалистички лист “Борба” у Београду пре седамдесет и пет година, 432. Милоје Р. Николић, Три демонстрације студената Велике школе у Београду 1894 године, 445. Сребрица Кнежевић, Осветљење у Београду, 455. Никола Пантелић, Један сточарски обичај у околини Београда, 477. Милан Лах, Борбе око Београда у септембру и октобру 1914 године, 483. Перо Дамјановић, Револуционарна активност у Београду 1919 године, 503. Јелена Маслеша, Борбе и акције студената Београдског универзитета, 551. Вукашин Мићуновић, Бомбардовање Београда 6 априла 1941 године, 557. Новка Вуксановић, Логор на Бањици, 563. Братислав Стојановић, Изградња осмогодишњих школа, 573. Александар Секулић, Први Београдски сајам између Првог и Другог светског рата, 587. Милорад Пантовић, Ново Београдско сајмиште, 597. Љубица Радојковић, Прославе четрдесетогодишњице Велике октобарске револуције у Београду, 613. Рајко Л. Веселиновић, Изложба ослобођења Београда од Турака у Првом српском устанку, 627. Радмила Антић, Ликови београдске деце на уметничким портретима и старим фотографијама (Изложба у Музеју града Београда), 638. Љиљана Лазић, Удео Београда у српској књижевности (Изложба у Библиотеци града Београда), 648. Љубица Радојковић, Отварање велике дворане Дома синдиката, 654. Извештај о раду Музеја града Београда за 1957 годину, 657. Зора Симић-Миловановић, In memoriam, Паја Јовановић, 673.

ГОДИШЊАК III (1956)

Бранко Гавела, Економске основе најстаријих насеља у Београду и његовој околини, 1956, 9. Драгослав Срејовић, Једна непубликована ваза из Винче (Прилог проучавању релативне хронологије праисториских култура у београдској области), 1956, 21. Јован Тодоровић, Праисториска некропола на Роспи ћуприји код Београда, 1956, 27 Владимир Кондић / Јован Тодоровић, Збирка римских жижака у Музеју града Београда, 1956, 63. Јован Тодоровић / Владимир Кондић / Марија Бирташевић, Археолошка налазишта у Београду и околини, 1956, 75. Богумил Храбак, Средњовековни рудник и трг Рудишта под Авалом, 1956, 99. Радован Самарџић, Дубровачки поклисари у Београду 1665 године, 1956, 107. Марија Бирташевић, Један нов докуменат о капији цара Карла VI у Београду, 1956, 121. Душан Поповић, Општинска управа у Београду за време аустриске владавине (1718-1739), 1956, 125. Никола Вучо, Београдски еснафи у деветнаестом веку, 1956, 135. Танасије Ж. Илић, Одбрана Земуна од куге у Београду и Србији 1814 године, 1956, 165. Нићифор Л. Јакшевац, Београдске апотеке у првој половини прошлог века, 1956, 191. Бранислав Миљковић, Београд прве половине XIX века у делима књижевника, 1956, 205. Мираш Кићовић, Народна библиотека у Београду – Од оснивања до првог библиотекара (1832-1853), 1956, 221. Андрија Раденић, О политичким емигрантима из Београда у Земуну седамдесетих година деветнаестог века, 1956, 239. Оливер Минић, Проблем очувања архитектонског и урбанистичког наслеђа у Београду, 1956, 261. Доброслав Ст. Павловић, Једна од најстаријих очуваних грађевина у Београду, 1956, 273. Ђорђе Петровић, Последњи трагови старе архитектуре на Савској падини, 1956, 279. Драгољуб М. Јовановић, Из недавне прошлости Београда, 1956, 283. Бранко Максимовић, Архитектонска теорија Емилијана Јосимовића (Емилијан Јосимовић: Грађанска архитектура и грађење путова, Београд, 1860), 1956, 295. Богдан Несторовић, Народно позориште у Београду, 1956, 303. Бранко Максимовић, О зеленилу Београда, 1956, 325. Димитрије Вученов, Радоје Домановић у београдском књижевном и политичком животу, 1956, 367. Љубомир Никић, Аутобиографија Анастаса Јовановића, 1956, 385. Петар Бингулац, Стеван Мокрањац и његове руковети, 1956, 417 Милка Јовановић, Никола Зега (Поводом годишњице његове смрти), 1956, 447. Милан С. Минић, Прва Београђанка архитект – Јелисавета Начић, 1956, 451. Слободан Радисављевић, Нека дејства српске и аустроугарске речне флоте у борбама око Београда 1914-15 године, 1956, 459. Милић Бугарчић, Београд уочи рата 1941 године (По забелешкама једног студента), 1956, 467. Благоје Мирјанић, Белешке о Београду за време рата 1941 године, 1956, 479. Загорка Јовановић, Тајна партиска штампарија у окупираном Београду, 1956, 499. Миша Ковачевић, Развој народних одбора у Београду, 1956, 523. Бошко Бабовић, Културни проблеми Београда и оснивање Културно-просветне заједнице, 1956, 539. Братислав Стојановић, Споменик Марксу и Енгелсу у Београду, 1956, 553. Божидар Станчић, Прослава стогодишњице рођења Стевана Ст. Мокрањца (1856-1914), 1956, 589. Радмила Антић-Божић, Изложба Стевана Мокрањца у Музеју града Београда, 1956, 597. Витомир Ребец, Прослава Дана борца и 7 јула у Београду 1956 године, 1956, 601. Зора Симић-Миловановић, Изложба посвећена сликару Зори Петровић, 1956, 607. Синиша Пауновић, Записи о Љубомиру Ивановићу, 1956, 627. Зора Симић-Миловановић, Сликар Ђорђе Крстић и уметничке школе и установе, 1956, 641. Аноним, Легати Музеја града Београда, 1956, 651. Извештај Музеја града Београда за 1956 годину, 1956, 653. Аноним, Прикази и критике (Поводом чланка “Протоисториски и антички Сингидунум”), 1956, 661.

ГОДИШЊАК II (1955)

Бранко Б. Гавела, Протоисториски и антички Сингидунум, 1955, 9. Милутин Гарашанин, Нова разматрања о словенској керамици (Поводом налаза из улице Божидара Аџије у Београду), 1955, 21. Јован Тодоровић / Марија Бирташевић, Археолошки споменици у Београду и околини, 1955, 31. Марија Бирташевић, Један византиски жижак из археолошке збирке Музеја града Београда, 1955, 43. Радован Самарџић, Дубровчани у Београду, 1955, 47. Никола Дамјановић, Извештај о једној битци Лудвига Баденског са Турцима код Београда, 1955, 95. Рајко Л. Веселиновић, Нека питања из прошлости Београда XVI-XIX века (I –Задужбине и вакуф Мехмед паше Јахјапашића у Београду; II – Јахја пашина џамија и махала. Имена џамије и њен крај; III – Да ли је “Пиринчану” сазидао принц Евгеније Савојски?; IV (0 преузимања) Лазар Ћелап, Српска школа у Земуну у XVIII столећу, 1955, 117. Драгољуб М. Јовановић, Тополивница првог српског устанка, 1955, 123. Танасије Ж. Илић, Како је Јован Петровић-Ковач постао мајстор, 1955, 133. Радмила Антић-Божић, Портрет Јована Ковача – рад Константина Данила у Музеју града Београда, 1955, 145. Танасије Ж. Илић, О музичкој дружини за Карађорђев ратни логор, 1955, 151. Мираш Кићовић, Трагедија вожда Карађорђа од Симе Милутиновића Сарајлије, 1955, 155. Радослав Перовић, Београд за време Вучићеве буне (Необјављене белешке Стјепана Марјановића из 1842-43), 1955, 181. Мираш Кићовић, Постанак Народне библиотеке у Београду, 1955, 205. Вељко Купрешанин, Репертоар прве позоришне сезоне у Београду (Театар на Ђумруку 1841-1842 године), 1955, 217. Бранко Максимовић, Прилози за проучавање архитектуре старог Београда, 1955, 231. Бранко Максимовић, Борба за одржавање абаџиске чаршије као привредног елемента новог Београда ван шанца, 1955, 237. Богдан Несторовић, Еволуција београдског стана, 1955, 247. Доброслав Ст. Павловић, Конзерваторско-рестаураторски радови у Београду (Три зграде из времена кнеза Милоша), 1955, 271. Ђорђе Петровић, Из старе архитектуре Београда, 1955, 307. Зора Симић-Миловановић, Прве уметничке школе у Београду, 1955, 311. Стојан В. Лазаревић, Београдско певачко друштво (1853-1953), 1955, 353. Зора Симић-Миловановић, Сликар Леон Коен, 1955, 377. Иван Маринковић, Нови прилози за биографију Јосифа Маринковића, 1955, 431. Милош Дробњак, Одбрана Београда 1915 године, 1955, 443. Оливер Минић, У потрази за ликом Београда, 1955, 449. Братислав Стојановић, О споменицима Београда, 1955, 461. Братислав Стојановић, О архитектонско урбанистичким пројектним организацијама Београда, 1955, 476. Драгољуб М. Јовановић, Трг Републике као историски оквир Стамбол капије (Разматрања поводом конкурса за уређење Трга Републике у Београду), 1955, 481. Милош Минић, Априлски штрајк студената Београдског универзитета 1936 године, 1955, 493. Благоје Мирјанић, Из народноослободилачке борбе Београда (Херојска смрт сестара Букумировић), 1955, 501. Аноним, Прослава десетогодишњице ослобођења Београда, 1955, 511. Аноним, Београдски музеји: Музеј првог српског устанка (531); Народни музеј у Земуну (533); Музеј Николе Тесле (534), 1955, 531. Аноним, Легати Музеја града Београда, 1955, 537. Аноним, Културно просветне установе у Београду: Позоришта (541); Биоскопи (548); Београдска филхармонија (548); Домови културе (549); Ансамбл народних игара “Коло” (553), 1955, 541. Аноним, Из живота града: Конкурс за идејне скице за нову зграду Музеја града Београда (558); Конкурс за идејно решење Трга Димитрија Туцовића (568); Конкурс за идејно решење блока између улица Маршала Тита, Масарикове и Кнез Милоша (572); Конкурс за (0 преузимања) Годишњи извештај Музеја града Београда, 1955, 585. Живорад П. Јовановић, Прилог библиографији Београда, 1955, 598.

ГОДИШЊАК I (1954)

Зора Симић-Миловановић, Београд кроз музејски материјал, 9. Драга Гарашанин, Археолошки споменици у Београду и околини, 45. Драгољуб М. Јовановић, Из збирке гравира старога Београда (План Београда од Габријела Боденера), 99. Душан Ј. Поповић, Ко је аутор, где је, и када је настао Ерлангенски рукопис, 105. Танасије Ж. Илић, Осам до сада непознатих докумената из Првог српског устанка, 111. Доброслав Ст. Павловић, Где је у Београду заседавао Правителствујушчи совјет Сербски?, 143. Марија Бирташевић, О грбовима града Београда, 151. Богдан Несторовић, Развој архитектуре Београда – Од кнеза Милоша до Првог светског рата (1815-1914), 159. Оливер Минић, Развој Београда и његова архитектура између два рата, 177. Братислав Стојановић, Архитектура Београда од 1944 до 1954 године, 189. Иван М. Здравковић, Изградња Топчидерске цркве, 201. Иван М. Здравковић, Кућа Стојана Симића – Симићево здање, 206. Бранислав Којић, Стара кућа у Нушићевој улици, 209. Александар Дероко, Један стари београдски ентеријер, 215. Љубомир Дурковић-Јакшић, Стјепан Марјановић и његов рукопис Београду, 221. Боривоје Дробњаковић, Народна ношња београдске околине на акварелима Карола Поп де Сатмариа, 231. Коста Милутиновић, Први социјалисти у Београду, 237. Петар Бингулац, О Јосифу Маринковићу (Прилози за једну биографију), 255. Лепосава Маринковић, Црте из живота композитора Јосифа Маринковића, 279. Аноним, Списак композиција Јосифа Маринковића, 284. Бранислав Миљковић, Живот и рад Јована Стерије Поповића (Говор приликом отварања изложбе), 288. Зора Симић-Миловановић, Галерија пејзажа у Музеју града Београда, 291. Зора Симић-Миловановић, Отварање галерије Павла Бељанског, 303. Аноним, Београдски музеји: Народни музеј у Београду (307); Етнографски музеј у Београду (316); Природњачки музеј српске земље (322); Школски музеј града Београда (322); Војни музеј Југословенске народне армије (324); Шумарско ловачки музеј (331); Муз (0 преузимања) Синиша Миљковић, Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије, 362. Лазар Ћелап, Градска државна архива у Београду, 365. Никола Дамјановић, Библиотека града Београда, 367. Боса Петровић, Општинске библиотеке, 370. Миодраг Џуверовић, Школство у Београду, 372. Божа Станчић, Преглед развоја уметничких школа и течајева од 1944 до 1954 године, 382. Олга Батавељић, Уметничка дела у приватним збиркама у Београду стављена под заштиту државе до 1953 године, 389. Драгољуб М. Јовановић, Заштита и уређење Београдске тврђаве, 404. Аноним, Легати Музеју града Београда, 407. Аноним, Из живота града Београда: Конкурс за израду уметничких слика са темама (0 преузимања) Аноним, Прикази књига о Београду, 427. Аноним, Културно просветне установе у Београду, 434. Живорад П. Јовановић, Прилог библиографији Београда, 440.