У саставу Музеја града Београда с радом је започео САЛОН Музеја града Београда. Отпочињањем рада Салона, означава се нова ера у активностима Музеја града Београда. Новим изложбеним простором, галеријског типа установа по први пут након 120 година почиње активно да учествује у представљању савремених стваралаца са намером да се нове поетике на једнако квалитетан начин, подједнако оним историјским, представе публици.

Имајући у виду превасходно савремено стваралаштво и потребу да се подржи наша ликовна сцена, овим активностима Музеј на свој начин реализује своју максиму − подржавањем садашњег, креирамо будуће историјско наслеђе.

Простор који функцијом задовољава захтевне излагачке стандарде представља јединствено место сусрета аутора, теоретичара и публике у области савременог стваралаштва ликовне и примењене сцене, као и нових медија. На преко 500 квадратних метара, ова галерија пружа безброј могућности за реализацију различитих уметничких концепата.

Радом Салона Музеја града Београда, наши, а и страни ствараоци и продуценти, добијаjу партнера за активно учешће у креирању и реализацији програма и тиме приближе светске актуелне уметничке трендове домаћој публици.

Историјат објекта

Објекат у којем се налази Салон је стамбено пословна зграда, коју је изградило предузеће „Технопромет“, и својевремено је била позната као „Палата Технопромет“. Зграда је пројектована 1953. године у атељеу Архитект, а као архитекте овог здања потписани су Михаило Маринковић, Љубиша Драгић и Ђорђе Грујичић. Објекат је грађен у периоду 1954−1958. Зграда се простире на углу улица Булевара краља Александра бр. 28−32 и Ресавске улице бр. 1−7. Централни, угаони део је имао девет спратова, уз приземље и подрум с котларницом за грејање зграде. Овај део зграде био је намењен за канцеларије предузећа. Крила ка Булевару и Ресавској су била намењена за становање запослених у предузећу и њихових породица и садрже укупно 62 стана. Крило ка Булевару има 7 спратова, ка Ресавској 6. Постоје две подземне етаже чија је основна намена склониште у време рата, а у време мира за потребе станара. У приземљу је било укупно 7 локала који су сви били намењени за продавнице предузећа. У дворишту се налазио магацин за робу, са подрумом и приземљем. Првобитна идеја је била да цела фасада буде покривена мермерним плочама и да степеништа буду такође мермерна, али се због финансија одустало, па је мермер примењен само у приземљу и на сегментима управне зграде.