У Збирци за новац и медаље чува се више од 27.000 прича исписаних у металу и папиру. Ово је најбројнија збирка Музеја града Београда, која омогућава да се у потпуности реконструишу економски токови, успони и падови наше престонице кроз чак 23 века. Ово путовање кроз време приказује развој од новца древних грчких градова и Келта, који се сматрају првим носиоцима трговине на тлу Београда, преко римског, византијског, српског, угарског и турског новца, па све до модерних издања Србије и Југославије. Поред новчића и новчаница, у збирци се чувају и прва одликовања династија Обреновић и Карађорђевић, послератна знамења, али и ретке споменице, плакете и поштанске марке.

Иако је овај нумизматички трезор званично конституисан средином 20. века, његов први и најстарији инвентарисани предмет је француска плакета издата поводом подизања споменика славном композитору Клоду Дебисију у Паризу из 1933. године. Временом збирка се увећавала и употпуњавала се кроз археолошка ископавања, праћење грађевинских радова у самом срцу града, али и, захваљујући откупима, разменама и вредним поклонима. Тако су под београдским асфалтом откривене велике оставе новца које сведоче о бурним историјским временима – од римских ризница из Улице цара Уроша, са Калемегдана и из Луке Београд, преко скривеног новца из 17. века пронађеног у Ритопеку, Добановцима, Студентском парку и Ђушиној улици, па све до османских златника са београдске тврђаве. Важан део збирке чине и откупи од мештана околних београдских насеља попут Вишњице, Брестовика, Винче и Скеле, који су музеју доносили предмете са драгоценим подацима о њиховом пореклу. 

Почетком седамдесетих година, фонд је обогаћен великим легатима Светозара Душанића и Ђорђа Новаковића. Легат професора Душанића донео је музеју преко две хиљаде примерака римског новца из локалних ковница попут Виминацијума (Костолац) и Стоба (Градско на Вардару код Велеса), док легат Ђорђа Новаковића чува импресивну колекцију од преко седам хиљада папирних новчаница из готово свих европских и светских држава. Посебно место заузимају и дарови пасионираних колекционара који су деценијама били пријатељи Музеја. Велимир Челекетић је током педесет година поклонио стотине новчића међу којима јединствен антонинијан царице Салонине са представом крста. Са друге стране, Слободан Срећковић, један од највећих стручњака за нумизматику османског периода, поклонио је вредне и ретке акче и један онлук, исковане управо у београдској ковници у време владавине Сулејмана Величанственог.

Данас је највећи део ових културно-историјских сведочанстава проучен, публикован и доступан јавности.