Рођена у Избишту у Банату, средњу школу је похађала у разним местима, а матурирала је, студирала, и завршила Медицински факултет у Београду. После специјализације у Бечу, враћа се у Београд, у којем трајно остаје и ради као зубни лекар. Урођено осећање за лепо, наклоност ка уметности и дружење са уметницима учинили су да др Даринка Смодлака почне да прикупља слике, скулптуре и предмете примењене уметности за опрему и украс свога дома. Временом, број предмета се толико увећао да је оформљена збирка, која садржи значајан број уметничких слика, скулптура, икона, стилског намештаја, посуђа од порцелана, стакла, сребра и другог материјала од XVIII до XX века. Већи део слика и скулптура радови су наших познатих уметника: Уроша Предића, Паје Јовановића, Боре Стевановића, Ђоке Јовановића, Ристе Стијовића, Томе Росандића и других.
Из овако богате и разноврсне збирке др Даринка Смодлака извршила је избор предмета који је поклонила Музеју града Београда 1980. године, у знак сећања на свог рано преминулог сина Милана Боку и супруга др Николу Смодлаку.
Први Уговор о поклону Музеј града Београда је закључио 1973. са Раденком Перићем. Деценијама прикупљајући „лепе ствари“, овај страствени колекционар је, са супругом Ксенијом, желео да трајно завешта Музеју, поред ликовних дела, и 342 предмета примењене уметности. Међу њима су уметничко-стилски намештај, оријентални теписи, порцелан, стакло, сребро, сребрни накит и други предмети примењене уметности и етнологије из XVIII и XIX века.
Рођени Вршчанин, свој радни и пензионерски век провео je у Београду. Пре Другог светског рата, био је у Београду представник фабрике „Херц и син“ (Herz und i Sohn) из Банатског Карловца. Највећа љубав му је била прикупљање антиквитета. Пред Други светски рат завршена је његова кућа на Сењаку, која је својим изгледом требало да подсећа на готички замак у малом. Била је опремљена стилским намештајем, оријенталним теписима, предметима од сребра, порцелана, стакла и керамике из XVIII и XIX века. Страст према предметима примењене уметности није га напуштала, тако да је и након Другог светског рата допуњавао своје колекције и касније је све завештао Музеју града Београда. У Одсеку за примењену уметност и етнологију налази се преко 470 предмета.
Владимир Мариновић рођен је 10. октобра 1891. године у Дубровнику, где је стекао основно и гимназијско образовање. Правни факултет завршио је у Загребу 1913. године. Као један од оснивача Омладинског патриотског друштва „Цар Душан” у Дубровнику, чији су припадници били повезани са тадашњим напредним покретом у Краљевини Србији, био је изложен прогону аустријских власти. Стога је 1913. године илегално прешао у Србију и настанио се у Београду, истовремено примивши српско држављанство. Убрзо се запослио као дијуриста у Министарству народне привреде Краљевине Србије. По избијању Првог светског рата ступио је у српску војску као добровољац. Због промрзлина задобијених приликом повлачења преко Албаније 1916. године, пет месеци је провео на лечењу у француској бањи Виши, одакле је упућен у Африку. Године 1918.
Др Јован Суботић (1817-2017), чије име легат носи, био је доктор филозофије и права, политичар и књижевник који је уређивао „Летопис Матице Српске“, управитељ Земаљског казалишта у Загребу, председника Матице српске и начелник друштва за „Српско народно позориште“. Јован је са супругом Савком (1834-1918 ), рођеној у угледној новосадској породици Полита-Десанчића, првом председницом Српског народног женског савеза, Кола српских сестара и задруге Српкиња Новосаткиња, имао четири сина. Други по рођењу син др Војислав Суботић, био је по професији хирург и један од оснивача Медицинског факултета у Београду, на коме је био професор. Као добровољац, учествовао је у Првом светском рату, као и његов син Иван. Најстарији брат Дејан, школовао се на руским војним академијама и достигао чинове примурског тј. Источно-сибирског генерал-губернатора, команданта армије и врховног атамана Приамурске козачке војске.
Заоставштина породице Суботић, која је поклоњена Музеју 1975. године, састоји се од 56 предмета. Ту се налазе повеље урезане у сребру посвећене Дејану Суботићу, одликовања др Војислава, породични албум, сребрни ибрик и др. После смрти др Анке Суботић, рођене Гођевац, њена ћерка Ружица и зет инг. Игор Переплотсиков, предали су 1986. године Музеју два албума са 300 породичних фотографија, генеалогијама породица др Ивана Суботића и др Анке Суботић, разна документа везана за обе породице, минијатуре ордења, дипломе, пасоше и друге легитимације др Ивана В. Суботића, еполете др Војислава Суботића из Првог светског рата и друго.
