Непуних 15 километара од Београда, на десној обали Дунава, налази се археолошки локалитет Бело Брдо у Винчи, једно од најзначајнијих праисторијских праисторијских налазишта у Европи. Археолошка ископавања започео је још 1908. године професор Милоје Васић, први школовани археолог у Србији и са прекидима је радио на Винчи до 1934. године. Истраживања су настављена 1978, када су откривени налази из металних доба и средњег века, уклучујући остатке велике српске некрополе коришћене од VIII до XVII века. Од 1982. године у средишту истраживања су поново неолитски слојеви по којима је Винча постала светски позната.
Прво насеље на овом простору основали су носиоци старчевачке групе током средњег неолита, док је у време винчанске културе, у млађем неолиту, Винча доживела свој највећи процват. Културни слој, дебео око 10 метара сачувао је изузетно богату археолошку грађу - остатке кућа, керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине, као и камено и коштано оруђе, те је Винча с правом постала епонимни локалитет културе млађег неолита у карпатско-балканској области.
Развијена привреда и стабилан начин живота омогућили су становницима Винче да, поред свакодневних послова, развијају и уметничко стваралаштво. Фигурине, посуде и други предмети које су оставили иза себе, одликују се изузетном израдом и снажним естетским изразом, и данас представљају један од најпрепознатљивијих симбола винчанске културе.
011 263 08 25 Mobile: 060 5005 169 
Fax: 011 328 35 04 
