Уметност гравирања драгог и полудрагог камења урезивањем или у рељефу - глиптика, датира још од IV миленијума п.н.е. Данас се гемама називају предмети добијени урезивањем, а камејама предмети настали резањем у рељефу.
Геме су у римско доба, мада и знатно пре, служиле као украсни предмети или амајлије али и као печати. Као украсни предмети, геме и камеје су уметане у копче, привеске-медаљоне, или се налазе у склопу дијадема, огрлица или минђуша. Ипак, већина очуваних гема је саставни део прстења.
Израђиване су од карнеола, калцедона, ахата, опсидијана, опала, кварца, аметиста, јасписа, оникса и горског кристала. Најчешће представе су ликови римских божанстава Јупитера, Јуноне, Минерве, Марса, Меркура, Сола, Херакла, Амора, Викторије и Фортуне, мада има и представа из свакодневног живота.
Иако минијатурни, ови предмети помажу да се сагледа и расветли иконографија, митологија и свакодневни живот људи античког света.