Долазак римских легија на територију Сингидунума изазвао је низ промена које су захватиле све области јавног и приватног живота. Урбанизација и контакти са развијенијим друштвима знатно подижу ниво живота аутохтоног становништва. Откривена јавна купатила, остаци водоводних и канализационих цеви, поплочане улице римског Сингидунума, на посредан начин говоре о томе да се бринуло о здрављу и хигијени становника.
Школовани лекари (medicus), пореклом Грци, организовани у лекарске колегије (collegia), имали су низ специјалистичких медицинских служби: хирургију, офталмологију, стоматологију, оториноларингологију, гинекологију и ортопедију. Војска је имала своје болнице, а једна таква потврђена је натписом на споменику откривеном у Стојнику. Да је Сингидунум имао медикусе који су бринули о здрављу његових становника говоре налази медицинских инструмената као што су пинцете, сонде различитих типова, скалпели, специјални ножеви, двојни инструменти, куке и мале кашике. Неки од ових инструмената, уз мале ваге, имали су примену и у фармацији, а професија сваког медикуса подразумевала је и познавање фармакологије, тј. прављења лекова и ароматичних мелема.
Печат очног лекара, откривен у Доњем Граду на Калемегдану, поуздано потврђује да је римски Сингидунум имао развијену здравствено-медицинску службу, која је снажно и брзо афирмисана ширењем култа Ескулапа.