који је, почев од 1939. у своје уништавајуће процесе увукао готово цео свет...Шта се од
тога може „прочитати" на фотографијама Земуна, града, а касније београдске општине,
која је по националном и верском саставу становништва, његовој социјалној структури,
геостратешком положају, идеолошким поделама у свему партиципирала са немирима
тридесетих?...
... Панорама града сликана са Гардоша, Калварије или Ћуковца, индустријски објекти,
радничке кућице и зграде у урбаном средишту, река за коју је нераздвојно везан и
комуникације које га повезују с Београдом, смена годишњих доба, само су неки од
мотива који одређују слику Земуна тридесетих година 20. века...
... Између тог заводљивог фотографског материјала вијуга прича о Земуну коју
приповеда аутор Љиљана Аћимовић. У њој важно место има драматика коју преживљава
град који, после готово два века у којима је тежио да сачува што ширу самоуправу,
постаје део једног већег урбаног организма као што је Београд...
(из рецензије проф. др Љубодрага Димића)
