На брежуљку Зејтинлик  у Солуну се налази комплекс војних гробаља на којима су сахрањени остаци војника савезничких армија погинулих у борбама на Солунском фронту (1916-1918) током Првог светског рата. Комлекс се састоји од Француског, Енглеског, Руског, Италијанског и Српског војничког гробља.  

Српско војничко гробље је подигнуто на месту где се налазила Централна пољска болница српске војске током Првог светског рата, у чијој близини су сахрањивани преминули војници. Изграђено је као јединствена меморијална целина на површини око 10.000 м2. Састоји се од Маузолеја површине 600 м2 (који чине капела и крипта) и гробница на отвореном простору.

Идеја о градњи гробља је настала после Првог светског рата, у намери да се остаци погинулих српских војника, који су сахрањивани на бројним импровизованим (тзв. „пуковским“) гробљима дуж линије фронта, ексхумирају и заједно похране на Зејтинлику. Са припремама је започето током 1926 године, када је радна група, на челу са Савом Михаиловићем, почела да врши ексхумације тела. Исте године је спроведен и конкурс за идејно решење објекта на коме је прихваћен нацрт архитекте Александра Васића, који је касније уобличио архитекта Никола Краснов. Радови на изградњи обављени су у периоду 1933-1936. године, под руководством архитекте Будимира Христодула. Гробље је свечано освећено 11. новембра 1936., на Дан примирја у Првом светском рату. За време Другог светског рата, претрпело је знатна оштећења, која су санирана током  1969. и 1977. године.      

Са више од 7.300 сахрањених војника, Српско војничко гробље је друго по величини (после Француског) на Зејтинлику. У крипти Маузолеја су похрањени остаци 5.580 војника, док на отвореном простору има 1.440 појединачних гробница, распоређених у десет парцела. Поред тога, на засебној парцели постоје и две заједничке гробнице. У првој је сахрањено 78 непознатих српских војника са Солунског фронта, а у другој 217 српских војника-заробљеника из Цариграда. Такође, на истом простору се налази и тзв. „Партизанско гробље“ са остацима 250 југословенска војника који су, као заробљеници, страдали приликом торпедовања брода „Хелена Каванариота“ крајем маја 1941. године.

Брига о чувању гробља је донедавно била поверена породици Михаиловић, која је то чинила кроз три генерације — Саво, Ђуро и Ђорђе.    

Музеју града Београда је припала част да изврши комплексну конзервацију и рестаурацију оригиналних регистара сахрањених на солунском војном гробљу из Првог светског рата на Зејтинлику. Уз то, и да дигитализује и изради дигитални запис свих сахрањених, како би њихово претраживање било олакшано потомцима и свим истраживачима. Музеј града Београда је израдио реплике књига регистара, које су постaвљене на Зејтинлику.