Музеј града Београда ће и ове године учествовати са својим рeдовним и додатним програмима у манифестацији „Дани европске баштине“.
Представљамо вам списак активности Музеја града Београда које ће бити бесплатне за посетиоце:
Туре ће се одржати у терминима у 11 часова и у 13 часова; четвртком: 15. септембра; 22. септембра; 29. септембра; 6. октобра; 13. октобра; и суботом: 17. септембра; 24. септембра; 1. октобра; 8. октобра и 15. октобра.
Споменик великом српском владару Стефану Немањи дело је руског уметника Александра Јулијановича Рукавишњикова. Цела фигура и поред уметничких импровизација, изведена је реалистично, са мноштвом детаља, како на постаменту тако и на самој скулптури. Одабир савременог романтизирајућег реализма условило је и окружење самог трга, којег уоквирују искључиво објекти изграђени од краја 19. до средине 20. века, а који припадају неком од тада заступљених истористичко-декоративистичких стилова.
Водичи Музеја града Београда, ће занимљивом причом о настанку и симболици монументалног споменика дочекати посетиоце, са којима ће несебично поделити своја сазнања.
Организоване туре у Музеју Јована Цвијића током трајања манифестације „Дани европске баштине“, посвећене су ентеријеру ове јединствене куће, чији је сваки детаљ дизајниран у маниру тада врло популарног стила у Европи, сецесији која је обогаћена елементима српске националне примењене уметности. Јован Цвијић је наручио од Драгутина Инкиострија Медењака израду целокупног ентеријера своје куће, која у престоници представља јединствен пример стамбеног објекта у стилу сецесије. Тура „Сецесија у Београду на примеру куће Јована Цвијића“, је бесплатна. Број места је ограничен и потребно је пријавити се преко мејл адресе: office@mgb.org.rs
Збирка икона Секулић представља јединствени музеј, који је у потпуности аутентичан и уз обимну збирку изузетних уметничких дела, уједно одражава и животни простор српског архитекте Милана Секулића (1895−1970). У дому Паве и Милана Секулића, који су ови пасионирани колекционари, заједно са збирком икона, слика и дела примењене уметности, поклонили граду Београду 1970. године, y аутентичном ентеријеру налази се највећа збирка икона коју је у Србији могуће видети на једном месту. Збирка се састоји од 165 икона насталих у периоду од 15. до 20. века на простору Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Италије, Грчке и Русије. Сликарство 19. века заступљено је портретима Павела Ђурковића, Константина Данила и Арсенија Теодоровића, као и религиозним композицијама Стевана Алексића, Јована Клајића и других, а сликарство 20. века пејзажима Јована Бијелића, Марка Челебоновића и Игњата Јоба.
1) Предавање „Вајфертова пивара у Београду, 1873-1947“, 16. 9. 2022, с почетком у 19 часова; у Завичајном музеју Жаркова.
2) Предавање „Био једном један ПИБ. Какв БИП? Страшан БИП!“; 30. 9. 2022, с почетком у 19 часова; у Завичајном музеју Жаркова.
У сарадњи с Музејем науке и технике, Музеј града Београда представља предавање на тему „Историја пиварства у Београду“, које ће одржати Ненад Лукић, кустос и историчар Музеја науке и технике.
Историја пиварства у Београду интересантна је и динамична, а нарочито она Прве српске парне пиваре Ђорђа Вајферта која је данас као погон бившег БИП-а, најстарији индустријски локалитет у Београду у коме се и даље врши исти вид производње као и на њеном оснивању 1873, производња пива. Оба предавања су базирана на приказивању развоја и општег истријата обе пиваре: Вајфертове пиваре, с освртом и на њене власнике у периоду 1873-1947 и потоњег БИП-а од 1963. до данашњих дана. Предавање о БИП-у је својеврстан увод у пригодну публикацију коју ће уколико све буде ишло по плану крајем наредне године објавити Музеј науке и технике. Сви посетиоци моћи ће да постављају питања из било које теме везано за историју пиварства у Београду и активно учествују у предавању.
Изложба ће бити отворена за посетиоце у Сали под сводовима, у Конаку кнегиње Љубице од 20. септембра до 11. октобра.
Радно време Конака кнегиње Љубице је: уторак, среда, четвртак и субота 10−17; петак 10−18; недеља 10−14; понедељком је музеј затворен.
У оквиру Дана европске баштине Музеј града Београда вам представља причу о неолитском насељу из петог миленијума пре нове ере на Бањици. Изложба о једном од најзаначајнијих археолошких локалитета на тлу Србији доноси причу о животу једне винчанске заједнице, чије су постојање и достигнућа културно наслеђе целе Европе. Неолитско насеље Усек на Бањици у Београду налази се на благо узвишеном платоу, надморске висине од 130–160 м, максималних димензија 400x200м. Локалитет је са двеју странабио окружен потоцима, а откривен је током изградње авалског пута још 1921. године, док су прва археолошка истраживања обављена у периоду од 1955. до 1957. године. Ископавања на Бањици вршена су у још два наврата: 1979. и 1998. године, а укупно до сада истражена површина је од око 800 м2. Винчанско насеље на Бањици је живело без прекида око 400 година, у периоду између 5000. и 4600 пре н. е.
У Збирци за праисторију Музеја града Београда чува се око 1000 предмета уписаних у регистар културних добара Републике Србије, као и вредне студијске збирке које укључују десетине хиљада предмета. Значај винчанског локалитета на Бањици за културну баштину Републике Србије је несагледив. Реч је о једном о највреднијих винчанских насеља на територији града Београда, са веома добро очуваним кућама, које пружају увид у историју архитектуре и урбанизма на нашим просторима. На овом месту истражена је највећа до данас позната винчанска кућа, површине од 220 м2, те бројне јединствене архитектонске форме, попут објеката типа мегарон, специјализованих производних објеката, али и малих помоћних остава, спремишта и силоса. Винчанско насеље на Бањици проглашено је за културно добро (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 124/1 од 7.2.1964.).
Кућа у којој се 11. марта 1856. године родио један од најистакнутијих српских војвода из Првог светског рата, налази се у Кумодражу, у Београду, а потиче из средине 19. века. По својим основним карактеристикама кућа припада типу старије моравске куће.Основа јој је правоугаона, и састоји се од три просторије: „куће”, собе и собице. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме, док су темељи од ломљеног камена. Једна просторија је очувана у потпуности како је изгледала за живота војводе Степе Степановића, док је у преостале две просторије смештена музејска поставка, коју претежно чине фотографије и документа. Он је ову кућу напустио када је уписао Артиљеријску школу у септембру 1874. године, након чега више неће живети овде, али где ће свакако наставити да живе чланови његове породице.
Иступајући ангажовано и освешћено према свакодневници коју посматра Андреа Новићевић јасно тежи ка директној комуникацији са публиком кроз неговање ироничног и саркастичног наратива. Рођена 2000. године у Београду, студент је Факултета примењених уметности. Истакнутим минималистичким маниром стваралаштва освојила је бројна признања у домену ликовно-графичког спектра, попут награде фондације ,,Ања Вера Чолић”. Активан је учесникн амногобројним конкурсима међународног и регионалног типа. Ово је њена прваса мостална изложба под називом ,,Ђисус ловес yоу". Уметничко име Ђисус настало је из банализације два појма, у жељи да створи интраперсонални моменат, који ће навести посматрача на поистовећивање са идејном темом. Скулптура која ће употпунити изложбу дели тренутак искуства кроз изражен хумор сасвеприсутном друштвеном критиком. Теме које обрађује увлаче посматрача у апсурдан ток времена у којем живимо. Искрена и сирова социјално ангажована плакатска уметност резултат је дугогодишњег рада и идејног сазревања. Јасан и неретко пиктограмски приказ директно уводе посматрача у суштину комуникације кроз јасноћу визуелног говора. Присутност архетипског кода међуљудских односа, са јасним фокусом на емоцијама и личном проналажењу.
Музеј града Београда својим суграђанима и гостима града дарује бесплатан улаз у Музеј Бањичког логора и у Археолошко налазиште у Винчи „Бело брдо“ у суботу 1. октобра 2022. у току радног времена музеја.
Стална поставка Музеја Бањичког логора посвећен је успомени на заточенике и жртве нацистичког концентрационог логора из Другог светског рата. Документарна грађа, плакати и фотографије, уз велику макету логорског комплекса, чине оквир у који се уклапају сачувани лични предмети, оригинални цртежи, скице и ручни радови логораша. Посетиоцима је на овом простору представљено 400 експоната. Посебно се издваја меморијална сала у којoj je реконструисан амбијент логорашке собе. Музеј града Београда у сарадњи с Општином Вождовац организује дан бесплатне посете 1. октобра 2022. године.
Стална поставка Археолошког налазишта у Винчи „Бело брдо“, подразумева културне слојеве из Винче и садрже праве ризнице најразноврснијих предмета: алате од камена и животињских костију, керамичко посуђе за свакодневну употребу, луксузне посуде од керамике, раскошно декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, просопоморфне поклопце, накит од разних врста скупоцених материјала и друге предмете израђене у самој Винчи, или прибављене из удаљених области средње Европе, доњег Подунавља или Медитерана. На основу ових налаза, као и на основу остатака архитектуре и коришћених сировина је поуздано реконструисана материјална и духовна култура неолитских становника Винче. Археолошки налази са ископавања од 1978. која је вршио Музеј града Београда чине највећи део музејске поставке у Винчи, чији је фокус на неолитском периоду, а изложени предмети из бакарног и бронзаног доба, као и са средњовековне некрополе, сведоче о вишемиленијумском континуитету живота на Винчи.
Наступају: Јасмина Трумбеташ,с опран, првакиња Опере Народног позоришта у Београду; Мина Ристић Јонић, клавирски сарадник; гост проф. др Саша Божидаревић, тенор
На програму дела српских композитора: П. Коњовић, С. Бинички, С. Рајичић,П. Крстић,М. Милојевић, И. Бајић, Ј. Маринковић, С. Мокрањац ,Д. Големовић, М.Расински...
Овај програм који у себи садржи соло песме српских композитора за глас и клавир 20. и 21.века је осмишљен да представи публици дела савременика који завређују слушалачку пажњу, као што су Димитрије Големовић, Мирољуб Расински, и др, али и да подсети и сачува од заборава дела српских композитора 20. века и њихових соло песама, међу којима су: Станојло Рајичић, Коста Манојловић, Милоје Милојевић, Исидор Бајић, Петар Коњовић, Станислав Бинички и други. Извођење оваквих програма има за циљ неговање и очување српске класичне музичке баштине, као и упознавање публике свих генерација са нашим културним наслеђем које итекако завређује пажњу стручне јавности, али и љубитеља класичне уметности уопште. Концерт је намењен свим љубитељима музике, публици свих генерација, професионалцима и аматерима.
Покровитељи концерта: СОКОЈ и Музеј града Београда.
Дечија радионица израде мозаика је намењена деци узраста од 7-14 година. Циљ радионице је да деца уз кустосе Музеја града Београда науче како су Римљани живели и украшавали животни амбијент, којим су се техникама служили као и које сцене из свакодневног живота су користили на својим мозаицима. Учесници ће своје мозаике понети са собом као сувенир. Радионица траје два сата и иста група деце ће похађати радионицу у суботу и у недељу.
Учешће у радионици је бесплатно. Због ограниченог броја места потребно је пријавити се на мејл адресу: decijiklub@mgb.org.rs
Пројекат „Дигитални Музеј града Београда“ кроз апликацију проширене стварности на савремен и иновативан начин приказује јавности значајне експонате који се чувају у Музеју града Београда, у циљу приближавања богате историје престонице. Помоћу апликације, путем телефона или таблета, корисници могу да доживе интеракцију са виртуелним експонатима на различитим локацијама у граду. Технологија проширене стварности омогућиће им да виде стварност обогаћену културним садржајима и мултимедијалним информацијама, односно да сазнају нешто више о историји Београда и виде предмете као што су Макринова глава из Античког доба, Миним новчић из гвозденог доба или да сретну мамута, фосиле и Винчанску фигурину из праисторије на улицама Београда. На степеништу испод Бранковог моста, моћи ће да се виде мамут и макета првог електричног трамваја у Београду.Код Капије Карла VI на Калемегдану, уз помоћ апликације моћи ће да се виде планови Београда из 17. и 18. века, а код Чесме Мехмед-паше Соколовића Београдско четворојеванђеље. На згради Народне банке апликација ће нам приказати Портрет краљице Марије Карађорђевић Паје Јовановића из 1929. године, а на згради САНУ-а Косовка девојка Уроша Предића из 1919. године. Биста цара Макрина моћи ће да се види на згради Филозофског факултета на Студентском тргу, а још једна слика Паје Јовановића, Крунисање цара Душана, на Теразијама у пролазу Безистан.
Основа концепта је дигитализација и виртуелни излазак садржаја из збирке Музаја града Београда у јавни простор, креирање интерактивне поставке и представљање експоната у проширеној и виртуелној стварности кроз употребу нових медија и иновативних решења за промоцију културног наслеђа Београда.
Пројекат реализујеLive View Studio уз подршку Министарства за иновације и технолошки развој.
Преузимање апликације „Холоград“ се врши преко продавница оператнивних система и у потпуности је бесплатно.
