Музеј града Београда 19. јула обележава 100 година од рођења др Дивне Ђурић-Замоло, инжењерке архитектуре и кустоскиње чији је рад оставио значајан траг у домаћој историји архитектуре и урбанизма, првенствено Београда.

Дивна Ђурић-Замоло на отварању изложбе "Градитељи Београда", 1981. године у Сали под сводовима, у Конаку кнегиње Љубице.

Дивна Ђурић-Замоло је Архитектонски факултет у Београду уписала 1940. године, а због Другог светског рата који је уследио, завршила га је 1949. године. Иако је каријеру започела у Грађевинском одсеку Централног већа Савеза синдиката Југославије, њена најзначајнија професионална достигнућа везана су управо за Музеј града Београда, у којем се запослила 1960. године, као кустос и руководилац тада основаног Урбанистичког одељења (данас Збирка за архитектуру и урбанизам). На том радном месту је остала до пензионисања, 1984. године, у међувремену стекавши и звање доктора наука, након што је 1975. године, на Архитектонско-урбанистичком факултету у Сарајеву, одбранила докторску дисертацију под називом „Београд као оријентална варош под Турцима 1521–1867“.

Дивна Ђурић-Замоло на отварању изложбе "Градитељи Београда", 1981. године у Сали под сводовима, у Конаку кнегиње Љубице.

Током свог рада у Музеју, Дивна Ђурић-Замоло је била ауторка и коауторка низа изложби, међу којима посебно место заузимају „Београд – двадесети рођендан слободе“ (1964), „Београд са старих фотографија“ (1966), „Београд у XIXвеку“ (1967), „Стари Београд“ (1973), „Из ризница Музеја града Београда“ (1973), „Београд некад и сад“ (1975), „Архитектура Београда у XIX веку“ (1976) и „Градитељи Београда 1815–1914“ (1981), која представља круну њеног рада. Са подједнаким жаром посвећивала се и раду са публиком, а резултате својих истраживања представљала је на многобројним предавањима, учешћем на стручним и научним скуповима, у сарадњи са Радио-телевизијом Србије и дневним листом Борба, за које је припремала прилоге посвећење историји архитектуре Београда и београдским архитектама.

Дивна Ђурић-Замоло на отварању изложбе "Градитељи Београда", 1981. године у Сали под сводовима, у Конаку кнегиње Љубице.

Дивна Ђурић-Замоло се у Музеју града Београда поред музеолошког, бавила и научним радом, објавивши многобројне прилоге у стручним и научним часописима. Иза ње је остао и већи број књига, од којих неке, попут „Београд 1930. на фотографијама Јеремије Станојевића“ (1975) или „Београд 1898–1914. Из архиве Грађевинског одбора“ (1980) представљају каталоге музејске збирке за коју је била задужена. Друге, као што су „Београд са старих фотографија“ (1968, 1984) и „Хотели и кафане XIX века у Београду“ (1988), превазилазе домете уобичајених музејских каталога. Њено најзначајније дело, „Градитељи Београда 1815–1914“, обимна студија којој је претходило вишегодишње истраживање и у којој су приказани живот и делатност 35 архитеката који су живели и стварали у Београду, и данас је обавезна литература на предметима из историје архитектуре, а поред оригиналног издања из 1981, дожевело је и два поновљена издања, 2009. и 2011. године.

Ангелина Банковић