Изложба „Бело светло“ Данијеле Одбашић биће отворена у Завичајном музеју Жаркова (Аце Јоксимовића 2) од 18. јануара до 28. фебруара.
На изложби „Бело светло“ у Завичајном музеју Жаркова представљено је неколико циклуса којима се уметница Данијела Одабашић бави континуирано и систематски. „Космос“, „Око“, „Арханђели“ и „Крст“ заокружене су целине са израженом цртом лично доживљене хришћанске тематике. Обједињени под називом „Бело светло“ ови радови наглашавају духовну чистоту коју уметница проживљава у самом процесу стварања. Најновији циклус под називом „Крст“ има доминантно место на изложби, обележен је симболом крста и јарко црвеном бојом која даје посебну емоцију. Додатно просветљен новим светлом, дајући истинску животну црту, рад са крстом на клириту најбоље дочарава поимање духовности исказано кроз уметност. Проткан ваздушастим мехурићима којима је удахнут дах живота, овај сплет облика и насталих ефеката сачуван је дигиталним записом. На тај начин је превазиђена ефемерност рада, потпуно неупитна у самом моменту настанка дела. Магични облици које праве раствори разних врста чајева и зачина у етеричним уљима и обичној води по својој технологији су пролазни, они би у неком тренутку изгубили и форму и боју. Због тога их Данијела фотографише и као дигитални принт преноси на сликарско платно или клирит. У делима штампаним на клириту добија се ефекат дубине и на тај начин се ствара утисак треће димензије. Увођењем светла, које је у овом раду део саме композиције, наглашава се исконски симбол вере, живота и постојања. Просветљена слика на клириту са мотивом крста као центални мотив изложбе на најбољи начин сажима живот у складу са природом, оно чему уметница тежи.
Данијела Одабашић слика чајем, зачинима, етеричним уљима и другим, у изворном облику нађеним, супстанцама које имају карактеристичaн колорит и могу се наћи у природи. Она бојене материје развија у природном растварачу, уљу или води, спонтано и виртуозно „прави“ сликану композицију, затим тако насталу слику просветли белим светлом, фотографише је, а потом штампа на платну, клириту или тканини. Техника коју користи није уобичајена на нашем поднебљу, потиче из далекоисточњачке културе која је неговала сликање природним бојама. Потребно је доста вештине и искуства да се од нечег тако „свакодневног“ направи уметничко дело. Као бојене пигменте користи природне боје које дају цветови шафрана, хибискуса, лаванде, а посебно је фасцинира златна боја зачина куркума. Идеју да боје из природе користи уместо готових уљаних, акрилних, пастел или водених боја добила је у периоду када се бавила органском козметиком и када јој је кроз руке пролазило мноштво трава, чајева, етеричних уља и других супстанци које својим природним облицима и бојама истински инспиришу. Кроз реинтерпретацију традиције уметности старих цивилизација, подстакнута старим источњачким методама развијеним у древној Кини, Данијела Одабашић ствара сопствену технику и стил изражавања. Воду користи као базу која носи симболику стварања и креативности. У процесу рада понекад долази до разливања боја и стварања неочекиваних облика и форми. Црвену боју добија од цвета хибискуса, плаву од шафрана, мешавином цвета плаве орхидеје и лимуна добија љубичасту боју, а када у шафран дода куркуму настаје зелена боја. Паљевином разних материја настаје црна боја, те се овако добијеном колоритом развија шаренолика сликарска палета.
Радови Данијеле Одабашић су претежно апстрактне композиције у којима она истражује колорит, међусобну повезаност светлости и боје, различите односе форми и облика, указује на свет природе и личне духовности. Бавећи се основним уметничким елелемнтима и њиховом креативном комбинацијом уметница се приближава естетици универзалног ликовног језика. Необичним начином рада Данијела Одабашић потенцира повезаност човека и природе, враћање оном суштинском и духовном у сваком човеку, оном што инспирише на стварање. Природа и њени плодови нуде непроцењиво благо, представљају магичан свет у непоновљивој форми облика и боја и подсећају нас да је управо то оно што је исконско и у основи свега, па и нас самих.
Данијела Одабашић је рођена 1970. године у Београду где је завршила мастер студије историје уметности на Филозофском факултету и Високу школу ликовних и примењених уметности. Бави се сликарством, фотографијом, ликовном критиком, модним дизјном, писањем, педагошким радом. Излагала је на 10 самостлних изложби у Београду и Србији, домаћини су били: Културни центар Чукарица 2020. и 2016, Матица исељеника Срба 2020, Музеј Јадра у Лозници 2018, Клуб Народног позоришта 2017, Дом ваздухопловства у Земуну 2017, Кућа Ђуре Јакшића 2017, и други. На групним изложбама излагала је у земљи и иностранству на: Феминарт фесту, Турска 2021, у Индији 2020, Међународној уметничкој колонији Тршић 2017, изложби накита Мода за понети у Београду 2017, изложби Знакови мира у Лихтенштајну 2017, изложби Спирални канали у Франкфурту 2017.
Живи и ради у Београду.