Изложба „Бранимир Ћосић: уметнички отисци“ биће отворена у четвртак, 21.12.2023. године у 16 часова у Музеју Јована Цвијића.
Бранимир Ћосић је рођен 1903. године у месту Штитар надомак Шапца. У Основну школу је кренуо у Краљеву, а 1914. године са мајком дошао у Београд где је завршио четврти разред Основне школе „Савинац“. Након ослобођења Београда, уписао је Трећу гимназију, али је 1921. године, оболевши од туберкулозе, био принуђен да напусти школу и да оде у Дубровник на лечење. По повратку у Београд матурирао је у Другој мушкој гимназији 1922. године. Почео је да студира права, али је убрзо напустио студије и запослио се као коректор у „Новом листу“. Затим је, 1923. године уписао књижевност на Филозофском факултету у Београду. Три године касније уписао се на Универзитет у Лозани где је слушао предавања из опште историје, историје уметности и социологије. Са београдског Филозофског факултета исписао се 1927. године, када започиње студије на Факултету за књижевност Универзитета у Паризу. Ниједне започете студије није завршио, а новинарску каријеру касније је наставио у „Политици“ и „Правди“, у културној рубрици.
Ћосићева борба са болешћу започела је крајем 1922. године. Тада је отишао у санаторијум Тополшица у близини Велења у Словенији. Од 1930.до 1933. године Ћосић је, са прекидима, поново боравио у санаторијуму Тополшици. Намеравао је да се ожени Милицом Зорић, коју је упознао у санаторијуму, где су се обоје лечили. Године 1933. пуштен је из санаторијума као потпуно излечен. Међутим, болест се поново вратила и Ћосић је преминуо 29. јануара 1934. године у Београду.
Ћосић је објавио више приповедака и романа. Први роман „Врзино коло“ објављен је 1925. године, а 1927. године објављен је роман „Два царства“. У његовом опусу посебно место заузима књига „Десет писаца – десет разговора“ (1931), док се роман „Покошено поље“ (1933) сматра за Ћосићево најзрелије дело.
Изложба се реализује у оквиру обележавања 120 година од рођења писца.
