Промоција монографије “Хелена Шипек” одржана је 17. јануара у Конаку кнегиње Љубице у Београду.

Аутори текстова монографије су историчарке уметности Весна Тодоровић и Жељка Чорак, а рецензент је историчар уметности Здравко Вучинић.

Монографију је објавила 2020. године издавачка кућа “Чигоја штампа”, а промоција је реализована тек сада, због ситуације са корона вирусом, како је објаснио Предраг Ђидић испред Музеја града Београда.

Књига је представљена у оквиру актуелне изложбе “Уметничка дела Здравка Вајагића и Хелене Шипек из колекције Музеја града Београда”, која ће трајати до 30. јануара.

На изложби у Конаку кнегиње Љубице представљено је 19 слика које су уметнички и брачни пар Здравко Вајагић и Хелена Шипек поклонили 2020. године Музеју града Београда. Дела представљају својеврстан пресек њиховог дугогодишњег уметничког стваралаштва.

Рецензент монографије Здравко Вучинић истакао је да је у питању веома озбиљна и садржајна књига сагледана из више аспеката богатог креативног рада уметнице, као замашан опус у дугогодишњој каријери.

Поглавља су конципирана према различитим периодима и вишеслојној сликарској личности сликарке, која је рођена 1940. године у Загребу, где је дипломирала на Академији ликовних умјетности.

Наслови поглавља су, између осталих, “Приповест о Хелици”, “Порекло уметничког гена - корени стваралачког импулса”, “Академско обликовање”, “Динамика стварања и лична карта остварења”, “Портрет уметнице”, “О органској спрези тема и техника”, “Мотив у аналитичком фокусу”, као и „Ликовни говор Хелене Шипек“.

Шипек је радила као ликовни и музички педагог у Основној школи „Ката Думбовић“ у Загребу током 1960-их година, да би касније прешла у Десету и Другу београдску гимназију као професор ликовне културе.

Њен ученик Дејан Радовановић, историчар уметности, присетио се првог сусрета са Хеленом Шипек, септембра 1973. године, када му је предавала у Десетој београдској гимназији и још му је била разредни старешина.

“Одмах ми је постала пријатељ, не само професор и разредни, јер Хелена је једноставно таква. Имала је тај одмерен, дамски поглед, држање, став, мајчински однос према својим ђацима. Са свега 33 године је постала разредна, што је веома похвално. Све наше несташлуке је покривала разумевањем и трудила се да и остале њене колеге имају слуха за нас, што није био увек случај”, присетио се Радовановић.

У 10. београдској гимназији професорка Шипек је ученике често водила у музеје и галерије, пуштала их је да сами гледају уметност, проучавају, анализирају, истражују слике.

“Хелена није никада имала мале теме у својим сликама. Њен опус је био веома разнолик, градила је портрете – кућа, пејзажа, облака, а све то је било као да слика аутопортрет”, рекао је њен ученик Радовановић и велики пријатељ, и подвукао да је нова монографија право разумевање слике – стваралаштва, и покушај ауторке да уметницу представи ширем аудиторијуму, као и самој себи.

Аутор текста монографије Весна Тодоровић, историчарка уметности, анализирала је свеобухватно дело Хелене Шипек и истакла да је стваралаштво неодвојиво од личног карактера уметника и његових животних стаза.

Према њеним речима, сазревање личности уметника, спектар личног интересовања и афинитета, постепено граде творевину која се назива – животно дело.

Госпођа Тодоровић је чак упоредила театар са ликовном сценом, где види паралелу у позоришној поставци коју чине три поглавља – увод, заплет и расплет, са сликарском уметношћу која се састоји из почетка, уметниковог пута и пуне стваралачке зрелости.

Самим тим, било које драмско збивање је према њој – еквивалент настанку сваке слике.

“Историја наших сусрета траје деценијама, огледала се у њеним изведеним делима, као и у мојим написаним речима, што се изродило у искрено, топло пријатељство”, закључила је Весна Тодоровић.

Хелена Шипек, присутна са својим супругом Здравком Вајагићем на промоцији монографије, била је веома дирнута због толико лепих речи које је слушала.

“Захвална сам свима вама што сте ме пратили свих година и то исказали својим талентом, речима и љубављу”, надахнуто је изјавила Шипек.

Током плодне каријере је остварила 25 самосталних и 70 колективних изложби.

Познату ретроспективну изложбу, Шипек је имала 2014. у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду, као и у Галерији „Платонеум”, огранка САНУ у Новом Саду, а у Студију Модерне галерије „Јосип Рачић” у Загребу излагала је 2017. године.

Њена дела налазе се у многим приватним и јавним колекцијама: Дом синдиката у Загребу, Галерија југословенског портрета у Тузли, Галерија савремене уметности у Скопљу, Уметничка галерија у Крушевцу, Ординаријат београдске надбискупије, Домови војске у Београду и Загребу, Галерија савремене ликовне уметности у Нишу, Модерај галерија у Загребу, Музеј сељачких буна у Горњој Стубици (Спомен-збирка Виктора и Хелене Шипек), Музеј града Београда.