Изложба “Преображај” Милије Чпајка у Салону Музеја града Београда

Изложба “Преображај” Милије Чпајка биће отворена у среду, 13. септембра у 19 часова, у Салону Музеја града Београда.

Однос Милије Чпајка према природи у његовим радовима видљив је био од самог почетка – осињаци између футуристичког замишљања и природне форме, шеме и облици на ивици органског и артифицијелног, истиче се у саопштењу. Природа је инспирација, почетак и исходиште. На овој изложби уметник одлази и корак даље. Однос и размишљања о природи уткана су у сам приступ структури дела, начину обликовања материјала и синтетичком приступу стварању дела.

Раст и развој су теме, како се наводи,  које се јављају као директно изведене из природних процеса. Бетонски блокови, обликовани као античке рушевине добијају своје младице на врху. Ови изданци изазивају чуђење, иако је око навикло да из нечег већег и старијег произилази младо и танано, то очекујемо само када су органски материјали у питању. Комбинација статичног и чврстог бетона “рушевине”, са њимнеспојивог концепта израстања тера на промишљање о односу према прошлости. Чпајак изврће поглед на прошлост као статичну, лепу рушевину у поглед на прошлост као материјал и подлогу за будућност и раст. Користи је као почетну тачку промене – која је друга велика тема коју обрађује изложба.

Промена је иманентно својство Природе и универзума и као таква она је неопходна свом живом свету на путу његовог развоја и трансформације. Ако нешто симболише преображај пласично на овој изложби је то је змијска кошуљица која се користи у радовима. Сада је на виделу обрнути поступак – од нечега трошног и пролазног прави се споменилк промени. Вечност тренутка промене постаје симболички маркер њене сталности и нужности. Тренутак трансформације је мистичан, у њему се спознаје витална функција промене за живот. Она је живот сам, процес промене је његов предуслов и једини начин на који све постоји. Ниче каже – змија која не одбаци своју кошуљицу умире. Тако је и са човеком и светом који не мењају себе – у основи преживљавања је адаптација.

Такав приступ природи ствари и универзуму налик је предсократовској филозофији, а посебно Хераклитовим мислима о јединству суптотности и константи промене. Велики круг представља стано кретање и имплицира динамику космоса, иако је као “представа” тог процеса, као уметнички предмет по форми и материјалу – статичан. Бетонски стубови из којих “расту стубићи” указују на неопходност у промени својства у свој опозит како би се нешто развило. Нешто чвршто и статично мора да постане фрагилно и динамично да би еволвирало. Марко Аурелије је рекао да је губитак ништа до промене саме, а промена је задовољство природе.

У идентификовању стваралачког у природном процесу и космичком поретку са артифицијелним стваралачким чином који долази од човека, постоји потреба уметника да из природе учи и да се приближи разумевању и опонашању њеног развоја. У својој књизи о животу биљака, Емануеле Кочија наводи да нема границе између материјалног и нематеријалног, између историје и физике – на микроскопском нивоу, природа је та која дозвољава свету да постоји, а са друге стране, све што повезује једну ствар са светом је део природе. И управо у тој врсти монизма видимо лепоту радова Милије Чпајака – они у времену екстремне партикуларизације и индивидуације, подсећају на идеје о нужној коегзистенцији супротности, на вечност и неопходност промене и покрета, сведочећи о потреби људи да повежу поново себе и уметност са природом.

Милија Чпајак је одрастао у Београду. Завршио је основне и мастер студије Факултета ликовних уметности на одсеку вајарства. Као стипендиста француске Владе провео је један семестар мастер студија на Éцоле натионале супéриеуре дес беауx-артс у Паризу. Након студија, кроз излагање и реализовање различитих уметничких пројеката, активно учествује на уметничкој сцени. Другу награду је освојио на конкурсу Ниш Арт фондације 2017, а исте године путује у Кореју где добија признање за реализовану скулптуру на групној изложби. У оквиру манифестације „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу као гостујући уметник, реализује скулптуру за јавни простор. Од 2021. сарађује са галеријом “Новембар” где реализује самосталну изложбу, бројне групне и учествује на Арт Маркет Будапест. Излаже у Италијанској Амбасади у Београду на изложби „Presenza tattile“.

Новости из Музеја града Београда
у вашем сандучету.
ПОТВРДИ