У парку поред Народне Скупштине Републике Србије почетком марта започела су археолошка ископавања, а археолози очекују да ће открити античку некрополу из 3. и 4. века.

Заштитна истраживања се спроводе због изградње јавне подземне гараже. Простор на коме се планира изградња јавне подземне гараже ЈГ 1003 – Влајковићева, представља део археолошког налазишта Антички Сингидунум. На овом простору се очекује откриће још једног дела југоисточне некрополе Сингидунума са сахранама из 3. и 4. века.

“Иако простор градског парка у Влајковићевој улици до сада није археолошки истраживан, резултати истраживања која су пре више од 40 година извршена дуж Косовске улице, указују да на овом простору можемо очекивати велики број римских гробова из времена 3. и 4. века, са различитим типовима сахрана, од спаљених или инхумираних покојника у једноставним гробним ракама до комплексних гробница зиданих опеком и каменом, као и бројне погребне стеле и жртвенике и камену пластику”, рекао је руководилац археолошких истраживања из Музеја града Београда, Милорад Игњатовић за портал sveoarheologiji.com.

“Поред овога, писани и ликовни извори указују да се на овом простору могу очекивати остаци чувене Батал, односно Ејнехан-бегове џамије, која је подигнута крајем 16. века, а на основу грађе Одељења за урбанизам Музеја града Београда, јасно је да на овом простору треба очекивати и остатке стамбених структура из 30.тих година 20. века, који су страдали у бомбардовању Београда током другог светског рата,” истакао је колега Игњатовић.

Незаобилазна геофизика у археологији

Пре почетка ископавања извршена су геофизичка снимања подземља чији је задатак био да потврде претпоставке добијене претходним, студијским и археолошким, истраживањима. Одабрана је техника скенирања подземља методом георадара. То је тренутно најпоузданија метода неинвазивне детекције археолошких остатака у густо насељеним срединама, а која омогућава да се са милиметраском прецизношћу детектује простирање археолошких остатака и утврди њихов однос у релативној стратиграфији налазишта. Сама мерења извршили су стручњаци са Факултета техниких наука у Новом Саду, на челу са професором Александром Ристићем.

Методом георадара извршена су мерења на површини од око 1800 м2 са густо постављеном мрежом профила чија је укупна дужина преко 24 км. Уклапањем профила добијена је тродимензионална слика подземља, што у великој мери олакшава планирање самих археолошких ископавања.

Резултати досадашњих истраживања

Ексклузивно за портал Све о археологији колега Игњатовић говори о резултатима до садашњих истраживања:

“Резултати мерења георадаром показују да се у првих 50-так цм налази слој савременог насипа земље који ћемо уклонити машински. Потом ћемо на читавом простору наићи на остатке зидова и подрума грађевина из 30-тих година прошлог века. Темељи ових објеката иду до дубине од око 2,5 м, али су између њих већ на дубини од око 1,5 м уочени археолошки остаци из старијих периода, који ће бити ископани археолошким мистрјама и четкицама.”  

“Остаци античке некрополе детектовани су у делу парка ближе Косовској улици, на дубини од око 2,8 м и по свему судећи ради се о групи гробница које су зидане опекама. Међутим, оно што нас је изненадило је да смо на истој дубини детектовали и остатке правоугаоне грађевине димензија 4×5 м, чији се темељи пружају до дубине од око 3,2 м. У контексту некрополе ова грађевина би могла представљати остатке римске породичне гробнице а можда чак и остатке светилишта. Ипак, да нагађања за сада оставимо по страни, до грађевине ћемо стићи археолошким методама и верујем утврдити њену намену.”

Археолошка ископавања ће трајати 60 дана.