У оквиру пратећег програма изложбе „Бета Вукановић. Класик модерне“ кустос и ауторка изложбе Исидора Савић одржаће предавање „Бамберг, Минхен и Београд: градови Бете Вукановић (о путовањима, сликама и идентитету)“ 12. јануара у 16 часова, у Конаку кнегиње Љубице. Улаз је бесплатан.
Бета Вукановић, Моја соба у Паризу, око 1914, акварел-гваш, инв.бр. ЛБВ 69
Ја сам волела само лепоту и снагу живота. То сам тражила и сусретала-где год сам била, у Паризу, Немачкој, Италији. Бета Вукановић, 1958.
Бета Вукановић је током дугог животног века била посвећена уметничком и педагошком позиву, али и путовањима. Као „вечити путник и неуморни уметник“, сликарка је летње распусте проводила обилазећи бројне српске и европске градове. Попут ликовне хроничарке, бележила је своје импресије о људима и градовимa на уљаним сликама, акварелима и пастелима.
„Због једног аутентичног костима (Бета Вукановић) би путовала у Македонију и у јужну Србију. Да би осетила снагу сурових лепота камених литица, путовала је скоро непроходним клисурама дуж Ибра,“ наводи су из штампе који сведоче о сликаркиној посвећеној потрази за инспиративним моделима и живописним пределима.
Бета Вукановић је рођена 1872. године у Бамбергу, школовала се 16 година у Минхену (1881–1897), а врхунац своје плодоносне уметничке и педагошке каријере је остварила у Београду, где је живела и стварала 74 године (1898–1972).
Уколико се позовемо на исказ да „живимо у градовима, али и градови живе у нама“, настојаћемо да расветлимо како су поменути градови и путовања утицали на животни пут и стваралаштво Бете Вукановић, те на формирање њеног идентитета као сликарке, ликовне педагошкиње, карикатуристкиње, поборнице удруживања уметника и хуманитарне раднице.