|||||||||||||| |||||||||||||| ||||||||||||||

Сава Сандић - Хармонија облика и волумена

  • Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум: 6. април - 14. мај 2017.
  • Организација:

    Музеј града Београда

  • Импресум:

    Марија Стошић, кустос Музеја града Београда, аутор изложбе

Стваралаштво вајара Саве Сандића (1915–2016) може се пратити током више од 60 година његове дуге уметничке каријере. Дела приказана на изложби само су мали део његовог богатог скулпторског опуса и представљају поклон колекцију коју је 2008. уметник даровао Музеју града Београда. Том приликом, Сава Сандић нагласио је да поклоном, који чини 39 скулптура, жели да оствари спомен на свој рад и живот у Београду.

Сава Сандић рођен је у Зајечару, у избеглиштву, током Првог светског рата. Од најранијег детињства показивао је склоност ка уметности, а своје пуне потенцијале развио је током шегртовања у клесарској радионици Авантија Бертота и касније као помоћник у скулпторском атељеу Томе Росандића. Поред практичног искуства које је стицао код својих учитеља, Сандић није пренебрегао значај класичног образовања, у међуратним годинама учио је Занатску школу и курс фигуралног цртања код чувеног Петра Добровића. Академију уметности, коју је похађао са прекидима, завршава 1954. године. У међувремену, био је сарадник државне Мајсторске радионице Томе Росандића. Дугогодишњи рад са Росандићем највише је утицао на његов скулпторски израз и оформио га је као занатски прецизног, врсног познаваоца технике вајања и мајстора у обликовању материјала. Остварења која се налазе у колекцији Музеја града Београда припадају фигуративној пластици, којој је Сандић остао веран током целокупног стваралаштва. Ова дела представљају својеврстан пресек његовог уметничког израза у распону од 1950. до 2003. године. Радови су изведени у бронзи, гипсу, тиковини, ораховом дрвету и камену. Представе портрета, актова, женских фигурина, анималистичких скулптура, изведене су у пуној пластици, барељефу и на медаљама. У репрезентативне примерке Сандићевог опуса спадају монументалне фигуре „Каријатида“ и „Флора“, изванредни „Аутопортет“, експресивни „Аскета“, нежне женске фигурине „Балерина“, „Седећа девојка“, „Жена са огрлицом“.

Током више од пола века Сандић је имао више самосталних и десетину групних изложби у Београду, у многим градовима Југославије, као и у иностранству. Његове скулптуре красе музеје и приватне колекције на свим континентима. Био је члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а који му је 1997. доделио награду за животно дело.