Прекретања, Хале – Лајпциг: прекретница у животу Доситеја Обрадовића

  • Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум: 10. децембар 2013 - 9. фебруар 2014.
  • Организација:

    Институт за књижевност и уметност, Задужбина "Доситеј Обрадовић" и Музеј града Београда

  • Импресум:

    Драгана Грбић, ауто; Benussi design, дизајн; реализација поставке Produkcija 64

Изложба ПРЕКРЕТАЊА. Хале – Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића настала је поводом 230 година од објављивања Писма Харалампију и Живота и прикљученија са циљем да осветли околности Доситејевог студијског боравка у Халеу и Лајпцигу.

Те околности су допринеле томе да се Доситеј Обрадовић у тренутку објављивања ових дела, директно укључио у философске, научне и културне токове у процесу дефинисања програмских оквира просветитељства, и захваљујући том прегалачком чину равноправно стао раме уз раме са тада у Европи водећим мислиоцима – Јоханом Августом Еберхардом, Имануилом Кантом и Мозесом Менделсоном. Поред материјалa који представља два научна открића у домену проучавања стваралаштва Доситеја Обрадовића, изложба доноси и материјал којим се илуструје осамнаестовeковни студентски живот и свакодневица, као и низ докумената који сведоче о Доситејевом боравку у Халеу и Лајпцигу.

Путовање, као битна психолошка и антрополошка компонента у развоју једне индивидуе, у случају Доситеја Обрадовића показала се као одсудни чинилац који је га посредовањем међу различитим културама, језицима, народима и обичајима са циљем њиховог приближавања, размене и узајамног богаћења, доминантно обликовао. Отуда је, поред поменутог научног аспекта, изложба симболично уоквирена путовањима Доситеја Обрадовића, на којима је провео више од 40 година. Путујући по Европи и Малој Азији као некакав осамнаестовековни „бек-пекер" са покојим дукатом који би с времена на време зазвечао у његовом џепу, Доситеј Обрадовић је кључни (ис)корак начинио приликом свог преласка из Халеа у Лајпциг. Његов боравак у ова два центра европске просвећености представља преломну тачку не само за његову поетику, него и важан моменат у развојном току просветитељства међу јужним Словенима, јер се он управо тада одлучио да почне објављивати на српском народном језику.

На тај начин се кроз симболичну пратећу причу о путовањима у изложбеном материјалу истовремено наглашавају и три основне идеје Обрадовићевог просветитељског програма – писање на народном језику као пут ка демократизацији знања и еманципацији, развијање слободног критичког мишљења и развијање верске толеранције.