Ресавска 40б, Кнеза Симе Марковића 8
17. април - 2. јун 2019.
уторак – недеља, од 10 до 19 часова

Стварање модерног Београда

Од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда

Изложба Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда настала је на основу вишегодишњег истраживања материјала из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда. На њој је представљен урбанистички и архитектонски развој Београда у периоду дугом 150 година, током којих се главни град трансформисао из пограничне оријенталне вароши у модеран европски град.

Посетиоци ће имати прилике да виде преко 400 оригиналних експоната из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда. Приказане фотографије, цртежи, пројекти, планови, разгледнице и архивска документа, илуструју разноврсне феномене из историје развоја Београда.

Изложба је подељена у три хронолошке целине. Прву чини доба 19. века, односно период од 1815. до 1914. године, када је Србија постепено освојила незевисност и слободу, а Београд постао престоница Краљевине Србије. Следећа целина обухвата деценије између два светска рата, од 1918. до 1941. године, у којима се Београд као престоница новоформиране Краљевине Југославије суочавао са успесима и контрастима на путу ка европеизацији и мореднизацији. У последњој, трећој целини, је представљено време обнове и изградње након Другог светског рата, до 1964. године из које потиче хронолошки најмлађа група материјала која се чува Збирци.

Посетиоци ће, између осталог, моћи да виде примере очуваног османског наслеђа, како се у 19. веку формирала српска варош, како су изграђени водовод, канализација и уведена електрича енергија. Затим, како се, између два светска рата, Београд формирао као европски град, добио свој први Генерални урбанистички план, како се у њему становало, како су настављени радови на уређењу града, подизању паркова, проширењу инфраструктуре, и како су изграђени мостови, Панчевачки и Моста краља Александра који је спојио Београд и Земун. На крају је приказано како је Београд обнављан после Другог светског рата и у ком правцу се развијала његова архитектура, како се живело и становало, али и како су изгледали први радови на изградњи Новог Београда.

Међу посебно вредне експонате који се могу видети на изложби убрајају се Генерални план за град Беоргад, из 1923–1924. године, први Генерални урбанистички план Београда, као и најстарије фотографије Београда, из друге половине 19. века, које су снимали Анастас Јовановић, И. В. Громан, а касније и Милан Јовановић, затим пројекти Петра Бајаловића, Николе Несторовића и Јелисавете Начић, велики број фотографија пуковника Јеремије Станојевића, насталих тридесетих година 20. века, чији фонд чини значајну целину у Збирци за архитектуру и урбанизам, као и Александра Симића из истог периода. Период обнове и изградње Београда и Новог Београда после Другог светског рата приказани су углавном фотографијама насталим у Фото-клубу Београд, које су снимали аутори попут Бранибора Дебељковића, Милоша Павловића или Бранка Турина.


Аутори изложбе: Ангелина Банковић и Злата Вуксановић-Мацура

Дизајн: Вјеко Сумић

Продукција: Продукција 64


Цена улазница: 200 дин, повлашћени (ђаци, студенти, незапослени и пензионери) 100 дин