Израда мини гравира Београда или неког од његових карактеристичних симбола, кроз упознавање са техником линореза - цртање, гравирање и прављење отиска.  

Подаци о предмету

  • Место онак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 17. децембар 10h, 21. децембар, 14h и 23. децембар; 12h, 2013 - 9. и 14. јануар, 11h и 19. јануар, 14h
  • Трајање 150 - 180 минута
  • Радионицу воде

    Снежана Пантелић, дипломирани сликар и кустоси Музеја града Београда. 

петак, 16 новембар 2012

"Заобилазне стратегије" у Нишу

Written by


е pozivnicaУ сарадњи са Галеријом савремене умоетности Ниш Музеј града Београда отвара изложбу Заобилазне стратегије: један поглед на београдску уметничку сцену деведесетих година прошлог века  ауторке мр Наде Сеферовић, више кустоскиње Музеја града Београда.

Галерија Србија
Трг Краља Милана 13, Ниш
Петак, 23. новембар 2012, у 19 часова

Изложба ће бити отворена до 16. децембра 2012.

Више о изложби можете погледати овде.
Саопштење за јавност поводом отварања можете преузети овде.



Предавање је посвећено гравирама из Музеја града Београда од којих се велики број налази у књизи и на изложби Брег за размишљање. Број и значај ових гравира превазилази све збирке из других институција у Србији. На Трибини ће о историјату збирке гравира Музеја града Београда, о њиховим дародавцима и начину на који су оне стизале у Музеј говорити аутор књиге и изложбе кустос Владимир Томић. Зоран Пекић, конзерватор саветник, говориће о вишегодишњој конзервацији и рестаурацији поменуте збирке и њеном значају.

Специјални гост Трибине, Младен Вујовић, из Музеја Николе Тесле, говориће о заштити и чувању папирног материјала у специјалним орманима који имају контролисане услове температуре и влажности. Један од ових ормана ускоро ће бити у Музеју града Београда и тако ће Музеј бити четврта институција у Србији која поседује овакву најмодернију врсту заштите папирног материјала.

Подаци о предмету

  • Предавач Владимир Томић, историчар, Зоран Пекић, конзерватор и Младен Вујовић, специјални гост

Мр Љубица Ћоровић посветиће своје предавање на Трибини љубитеља историје Београда збирци гравира Музеја града Београда, као најаву монографије и изложбе Владимира Томића Брег за размишљање: Београд на гравирама од XVI до XIX века.

На трибини биће приказан историјат прикупљања и публиковања гравира из збирки Музеја града Београда, од првих откупа 1902, до наших дана.

Подаци о предмету

  • Предавач Мр Љубица М. Ћоровић, библиотекар

Упознавање са традиционалним вредностима веза и практичан рад у техници веза.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Сала под сводовима
  • Време 2012 - 16. септембар, 10h
  • Трајање 180 минута
  • Радионицу воде

    Оливера Милуновић, примењена уметница.

Јелена-Илка Марковић ушла је у српску историју XIX века када је 11. октобра 1882. године пуцала на краља Милана у Саборној цркви у Београду. На суду је изјавила: „Овим актом хтела сам Србију спасти од опаког себичног убице". Била је припадница српске грађанске либерално-демократске опције усмерене на очување српског идентитета у Монархији и српске интелектуалнe грађанске класе. Јелена-Илка Марковић направила је искорак из приватне сфере у најрадикалнију политику и пуцала у дубоком уверењу да је атентат њена морална дужност и лични патриотски чин.

Подаци о предмету

  • Предавач Ванда Перовић, политиколог

Упознавање са животом (облачење, обичаји, понашање, исхрана и начин становања) обичних људи који су насељавали Балкан за време Отоманске владавине и како су, упркос разликама, живели једни поред других тадашњи становници Београда (Турци, Срби, Грци, Јевреји, Цинцари...)

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 8. и 22. јул, 12ч
  • Трајање 90 минута
  • Узраст 6 - 14 година
  • Радионицу воде

    М.А. Данијела Ванушић, историчарка уметности, кустос Музеја града Београда и 
    мр Катарина Митровић, историчарка уметности, кустос Историјског музеја Србије.

Осмишљавање кратких текстуалних и илустрованих порука из свакодневног савременог живота кроз употребу дечјег искуства познавања стрипа у новом контексту - примени на архаичну форму дозидница: стрип као директна илустрована порука о породичном, школском, уличном, свакодневном окружењу.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Време 2012 - 8. јун, 16.30ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 12 година, 6. разред ОШ Змај Јова Јовановић
  • Радионицу воде

    Уметници и едукатори групе ШКАРТ, Ленка Зеленовић, ауторка Нових куварица и кустоси Музеја града Београда

У празничном времену хлеб је свети симбол и метафора социјалне интеграције. У профаном времену је „храна наша насушна“. Ломи се или сече. Симбол је и светости и задовољства. Богатства и сиромаштва. Симбол је трансформације, рађања, трајања, умирања и новог рађања. Његова циклучно трајање од давнина се везивало с космогонијом. Прати човека од рођења до смрти. У религијама је медијум комуникације с Богом, боговима и божанствима.

У свакодневном животу хлеб је храна којом се задовољавају овоземаљске потребе - од ситог стомака до социјалних и политичких „игара“. Као симбол одрживости живота налази се у паралелном чулном односу са човеком. Као медијум смештен је у двојне токове трајања: профане и сакралне.

Хлеб је спона традиционалне и саврмене културе. Сваки облик хлеба има своје име, намену, време и простор. На предавању Хлеб, обичаји и културна баштина представиће се материјални (физички) облик хлеба у његовом нематеријалном (духовном) контексту кроз обичаје и облике комуникације.

У структури духовне културе остају материјални знаци те културе а хлеб је један од битних знакова и симбола, истина с кратким трајањем, али с развијеним значењима који се спознају и у најсавременијем друштву. Збирке предмета уз обичаје и нарочито велики опус култних хлебова у музејима Србије (и Балкана), заустављених у времену и у свом физичком облику, осим онтолошког значења којег носе представљају драгоцена сведочанства из прошлости, у садашњости и за будућност. На основу материјалног (физичког) и духовног, у интегралном приступу схватања култура понудиће се одговори улози хлеба у свеобухватном културном наслеђу.

Уз фотографски материјал из фундуса Етнографског музеја у Београду, значењски облици обе стране хлеба приближиће се публици и помоћу видео инсерта из документарних етнографских филмова.

Подаци о предмету

  • Предавач др Весна Марјановић, етнолог

Изложбу Хлеб и дом, чине две изложбе, Обредни хлебови у младеновачком крају и Дозиднице – избор из збирке текстилних предмета Музеја Младеновца.

На изложби ће бити представљени предмети који су се користили у процесу производње брашна и припреме и производње хлеба од XIX до средине XX века.

Хлеб је одувек чинио основну храну људи, али је у традиционалној култури српског народа имао много већи значај. Готово у свим обичајима његово значење је симболично и религиозно. Прича о хлебу говори о нама и упознаје нас са антрополошким, симболичним, култоролошким, социјалним и гастрономским аспектима људског живота.

Хлеб народним обредима обезбеђује здравље, срећу и благостање појединца, породице и заједнице. Обичај прављења обредних хлебова потиче из далеке словенске старине, и то од магијских радњи родовског друштва везаних за привреду. Временом добијају и значење у хришћанском обреду, али су и данас сачувана многа њихова претхришћанска обележја и функције. Многи обичаји су у периоду социјализма потиснути, и обредни хлебови, колачи и погаче припремани су у породичном кругу и углавном у сеоској средини, а мање у граду. Обредни хлебови се израђују само онолико колико се негује обичај у којем су заступљени. Промене у њиховој форми и постепено редуковање њиховог броја у најважнијим обичајима показују колико савремена економичност и потреба за уштедом времена доводе до поједностављивања ритуала. С друге стране, израђују се обредни хлебови нових облика који се ослањају на традицију, али чији изглед далеко превазилази изворну форму. Поједине погаче данас су веома често производ маште и креативности домаћице или пекара, више су мала хлебна уметничка дела, а мање традиционалне погаче.

У етнолошкој збирци Музеја Младеновца посебно место заузимају колекције текстилних предмета чији део чини и колекција од 60 дозидница, сакупљаних са простора младеновачког краја у периоду од 1985. до 2012. године. На изложби је представљено 38 везених дозидница које су подељене у 10 група: породичне, љубавне, хигијенске, патриотске, холандски мотиви, дечје, креветске, шаљиве и остале.

Дозиднице представљају правоугаона платна са украсно извезеним мотивима, орнаментима и занимљивим натписима који осликавају социјални, економски и друштвени живот породице.

Дозиднице су рађене на индустријском памучном платну у техници веза по писму, различитим бодовима, у почетку плавим и црвеним памучним концем, а касније и концем других боја. Одабиром мотива, везиља је одређивала место где ће дозидница бити окачена: у кухињи изнад штедњака, стола, кревета, нешто касније у предсобљу изнад умиваоника, и у гостинским собама поред славских и војничких слика. Занимљиве текстуалне поруке пружају многобројне информације о начину живота, жељама, навикама о стиловима одевања и моди уређивања кухињског простора. Оне су на неки начин говориле о домаћици, о њеној уредности, вештини, маштовитости и креативности.
године. Биле су изразито популарне средином XX века. Међутим модернизовањем кухиње, дозиднице се постепено повлаче најпре у варошкој средини, а нешто касније и у сеоској средини.