Од априла месеца мења се редован термин програма На кафи код кнегиње Љубице. Од сада ћете кафу са кнегињом Љубицом моћи да пијете сваке суботе од 10 часова на старом месту, у Конаку кнегиње Љубице.

Дођите да уз кафу и ратлук чујете причу кнегиње Љубице о приватном животу владарске поодице, али и о томе како су се облачиле српске владарке, како су водиле домаћинство, васпитавале децу, какве су украсе стављале на косу...

Добродошли у Музеј града Београда!

Комплекс Савезног Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије (са свим варијететима имена државе и институција чије је средиште ту било) подигнут је у периоду 1954-65, на раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине, традиционалном средишту државних зграда Србије и Југославије у 19. и 20. веку.

На основу идејног решења са конкурса на коме је победио архитекта Никола Добровић, реализација пројекта је, кроз програмске и техничке фазе моделирања, подразумевала бројне недоумице и проширења али, у сваком случају, остајући у доминантном правцу Добровићевих интенција. Иако херметичне намене за ондашње друштво, комплекс је све време у архитектонском свету читаве Југославије, Србије и Београда био цењен као апсолутно врхунско дело и домет градитељства на овим просторима. У НАТО агресији 1999, иако испражњен и без икакве тренутне функције, у два наврата је бомбардован и теже оштећен. На основу акламацијске иницијативе архитектонског еснафа проглашен је за културно добро 2005. године.

Иницијатива за преиспитивање статуса Добровићевих зграда отворила је многа питања, нека од њих задирући у темеље стратегије културе овог друштва и државе.

Предавање ће бити пропраћено визуелним материјалом о настанку зграда и њиховом оригиналном стању и изгледу.

Подаци о предмету

  • Предавач мр Бојан Ковачевић, архитекта

Током вишедневне посете Београду, потпредседник издавачке компаније "Форбс", Кристофер Форбс, као велики познавалац и покровитељ уметности и колекционар, је са председником Владе Републике Србије Ивицом Дачићем у недељу 24. марта, обишао музеје у саставу Музеја града Београда, Музеј Паје Јовановића и Конак кнегиње Љубице.

Изложба Metahousing аутора Милоша Спасића, кустоса Музеја града Београда ушла је у селекцију 35. салона архитектуре, који организује Музеј примењене уметности у Београду. Дизајн изложбе биће представљен на два илустративна паноа у категорији Експеримент и истраживање, а каталог изложбе је ушао у селекцију публикација о архитектури објављених 2012. године.

35. салон архитектуре ове године наступа са слоганом Још увек имамо архитектуру... и траје од 27. марта до 30. априла у Музеју примењене уметности. На конкурс за 35. салон архитектуре пријављено је 238 радова. Селекциона комисија је за излагање одабрала 141 рад, а у конкуренцији за награде су 93 рада. Жири који се састоји од угледних домаћих и интернационалних архитеката доделиће престижни Grand Prix као и награде по категоријама: архитектура, урбанизам, ентеријер, експеримент и истраживање, гост, публикације. А од ове године биће додељиване и две нове награде: за архитектонску критику и за фотографију.

Свечано отварање и додела награда одржаће се у среду, 27. марта у 19 часова у Музеју примењене уметности.

Музеј града Београда Вас позива на предавање:
Интерполације 2: Зора Петровић (1894-1962): Живот исписан бојом
Предавач: мр Нада Сеферовић
Четвртак, 14. март 2013, у 19 часова

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

Предавање се одржава у оквиру истоимене изложбе која се може погледати у малој диванхани Конака кнегиње Љубице. Изложба је друга из серије изложби под називом Интерполације - чији је аутор кустоскиња мр Нада Сеферовић - којом Музеј града Београда жели да пружи могућност јавности да се барем делимично али континуирано упознаје са богатом збирком савремене уметности која се налази у њеном фонду. Кроз низ малих изложби - од једног до три дела наших значајних уметника – интерполираних у поставке музеја у саставу МГБ – јер Музеј нема простор за сталну поставку својих основних збирки у оквиру које би та дела онда могла бити изложена – желимо да подсетимо наше суграђане да је у нашем граду постојала, али и даље постоји, веома жива , плодна и значајна активност у домену визуелног стваралаштва, активност која врло често по својим дометима превазилази границе нашег града и наше земље. Овог пута вам представљамо две слике наше еминентне уметнице Зоре Петровић чије је дело значајно обележило уметност половине 20 века.

Они који су је познавали, који су имали срећу да са њом поделе један део животног пута, сећају се уметнице смелог, страсног, импулсивног, динамичног темперамента. Доживљавали су је као особу великих крајности, велике усамљености и велике емотивности, али и као жену која се свом снагом непоколебљиво бори за своје право на уметност, за своје право на живот и љубав. Њена нестрпљива али бујна природа захтевала је резултате одмах, у једном даху. Лазар Трифуновић је забележио да се та „мајушна и наизглед слабашна жена, кратковида, нервозна и плаховита претварала пред мотивом и платном у једну друкчију природу: снажну, склону великом формату и широком гесту, занету сопственим доживљајем и потпуно предану колористичкој експресији".

Изложба је отворена до краја месеца марта.

Изложба Иво Андрић – писац и/или дипломата наставља путовање по Шпанији - следећа станица је Јавна библиотека Manuel Alvar у Мадриду. Ово је завршно гостовање ове изложбе у Мадриду, после библиотека Ваљекас и Фуенкарал.

Изложба ће бити отворена у среду 13. марта у  19 часова, а отвориће је Исабел Росел, генерална директорка за лепе уметности, књиге и архиве локалне владе Мадрида. На отварању ће говорити и амбасадор Републике Србије у Шпанији, Данко Прокић и директорка Музеја града Београда, Даница Јововић Продановић.

У 2013. години биће настављен и завршен итинерер гостовања изложбе „Иво Андрић – писац и/или дипломата", започет у Години Иве Андрића, 2011/2012. У јануару 2013, изложба је гостовала у Националној библиотеци Грчке у Атини, а ове године предстоје, осим завршне свечаности у Мадриду, и гостовања у Риму, Берлину и Марсеју.

Изложба Иво Андрћ - писац и/или дипломата је реализована уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Београда.

Основна школа „Светислав Голубовић Митраљета" из Батајнице већ три месеца учествује на креативним радионицама Дечјег клуба Музеја града Београда у Конаку кнегиње Љубице.

Наставница математике Александра Даниловић и наставница историје Љиљана Комазец су од децембра 2012. до марта 2013. довеле 5 група ученика 5. и 7. разреда на креативне радионице Београвирање и Моја дама из 19. века. Кроз ових пет радионица прошло је 68 ђака.

Креативна радионица Београвирање осмишљена је у склопу изложбе Брег за размишљање – Београд на гравирама од 16. до 19. века. У оквиру ове радионице организовано је вођење кроз изложбу, а потом су учесници правили своје гравире Београда или неког његовог дела за који су посебно везани или који сматрају значајним.

Моја дама из 19. века је радионица која се у Музеју града Београда организује већ дуже време. Циљ радионице је да се деца кроз разговор и креативан рад боље упознају са модом и културом епохе као и изгледом одеће кнегиње Љубице и угледних Београђанки средином 19. века. Практични део радионице се састоји од кројења делова српског грађанског костима и облачења лутки.

После одржаних радионица Београвирање, наставнице су у оквиру своје школе организовале изложбу дечјих радова, тако да су и осталим ученицима њихове школе могли да пренесу део атмосфере са радионица. Ускоро планирају и изложбу радова са радионица Моја дама из 19. века.

Деца и наставнице су се са радионица враћали пуни утисака. Ова основна школа је одличан пример како се образовне установе и установе културе могу повезати у реализацији заједничког циља, а то је образовање младих.

Музеј града Београда се придружује међународној културној кампањи Дан солидарности музеја - 4 март, покренутој од стране платформе CULTURESHUTDOWN коју је до сада подржало преко 160 установа из нашег региона и света.

Иницијатива Дан солидарности музеја – 4 март и акција подршке одржава се у знак солидарности због ситуације у којој су се нашле институције културе у Босни и Херцеговини, Њихов национални музеј, Земаљски музеј у Сарајеву, затворен је пре шест месеци, након 124 године рада. Због нерешених правних статуса и финансијских потешкоћа слична судбина могла би да задеси и шест других установа културе у БиХ.
Акција има за циљ и да се скрене пажња јавности на актуелно стање свих музејских институција у региону, које представљају културне стубове друштва.

Ова иницијатива отвара и питање веома лоше ситуације у којој се налазе и музеји у Србији. Народни музеј у Београду и Музеј савремене уметности у Београду већ се дуго налазе у процесу „реконструкције“, док је зграда у Ресавској 40б, добијена за коначан смештај Музеја града Београда, потпуно занемарена, остављена да пропада, без даљих планова за наставак радова на пресељењу нашег Музеја.

Од фотографија недоступних културних добара из свих институција и појединаца које су се подржале ову иницијативу биће реализована виртуелна изложбе коју ће посетиоци моћи да погледају на адреси www.cultureshutdown.net

Чувени велики везир и задужбинар Мехмед-паша Соколовић поставио је темеље свог вакуфа у Београду највероватније 1567. године. Још увек није у потпуности познато шта је све Соколовић саградио у Београду. На основу сведочења путописаца, до сада је утврђено да је подигао најлепши комплекс каравансараја са безистаном, затим хамам који је важио за најзначајнији у граду, такође знаменити себиљ и две чесме. Већина његових задужбина била је лоцирана у Дугој чаршији (данашњој улици Цара Душана) и њеној близини са изузетком једине преостале грађевине вакуфа, чесме која се налази у Горњем граду Калемегдана.

Најславнији од свих објеката био је свакако везиров каравансарај са безистаном који је чинио једну од најмонументалнијих архитектонских целина османског Београда. Овај трговачки комплекс простирао се негде између данашњих улица Цара Душана, Тадеуша Кошћушког и Страхињића Бана и имао је знатног утицаја на економски развитак града током 16. и 17. века.

Крајем 17. и током 18. века у периоду сукоба и промена власти каравансарај је мењао функцију и постепено губио некадашњи значај. Последњи визуелни доказ о његовом постојању представља цртеж рушевина безистана из 1789. који се чува у Националном музеју у Будимпешти. Данас се на том локалитету налазе стамбени објекти, а некада очаравајући везиров каравансарај неправедно је пао у заборав.

Подаци о предмету

  • Предавач Владимир Божиновић, историчар уметности

У среду, 27. фебруара, у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице
биће одржана промоција нове публикације Музеја града Београда:

Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века

На промоцији ће говорити:
Даница Јововић Продановић, директорка Музеја града Београда
др Радомир Поповић, историчар
мр Игор Борозан, историчар уметности
МА Данијела Ванушић, историчарка уметности, кустоскиња Музеја града Београда