Краљица Драга Обреновић (1866-1903) једна је од најконтроверзнијих личности српске историје на прелому 19. и 20. века. Када је краљ Александар у јулу 1900. обавестио министре у влади о својој намери да се ожени госпођом Машин, бившом дворском дамом своје мајке краљице Наталије, процеси разградње једног система власти, чије су пукотине биле видљиве годинама, добили су ново убрзање.

Поневши краљевску круну, Драга Машин се у каснијим произвођењима знања о прошлости и колективног памћења уклопила у слику негативног учинка владавине династије Обреновић у целини. И поред низа скандалозних одступања од прописаног и очекиваног понашања владарског пара, сећање на краљицу Драгу се ипак своди на скуп мизогиних представа и „биолошких чињеница" о њој као жени. Неиспуњавање биолошке улоге, односно слабост њене „женске природе" да Србији подари наследника престола, чињеница да је била десет година старија од краља Александра и тврдње да је пре ступања на престо проживела сумњиве године удовичког живота, били су у основи већине интерпретација о краљици Драги Обреновић.

Подаци о предмету

  • Предавач др Ана Столић, научни сарадник Историјског института Београда

Кнегиња Љубица Обреновић (1785–1843), супруга првог владара обновљене Србије, кнеза Милоша Обреновића, била је позната као изузетно скромна и одмерена, правдољубива, строга и самосвесна жена. Због неверства мужа кнегиња Љубица је патила и доносила непромишљене одлуке. Имала је јасан политички став који је често и јавно заузимала, дајући подршку синовима Милану и Михаилу, мада углавном неуспешно. Од свих Обреновића који су били протерани из земље, Љубица се последња повукла, покушавајући до последњег часа да спасе династију.

На децембарској трибини др Радош Љушић ће говорити о кнегињи Љубици, њеном животу и родослову Обреновића. Анализом слике Јована Исаиловића Млађег Кнез Милан на одру, која може да се тумачи као први колективни породични портрет Обреновића, идентификоваће сва лица која се на њој налазе. Посебан акценат биће стављен на брачни и породични Љубичин живот, са освртом на осморо деце које је родила са кнезом Милошем, али и на ванбрачну децу Кнеза, њих десет, а можда и више.

Подаци о предмету

  • Предавач др Радош Љушић

Упознавање појма баштине кроз причу о успоменама, истраживања ентеријера дечјих соба и поређења простора некада и данас. 

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8; Музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5
  • Време 2013 - 24. и 31. јул
  • Трајање 150 минута
  • Радионицу воде

    Ивана Богићевић Леко и кустоси Музеја града Београда 

Развијање креативног и апстрактног мишљења у подстицајном окружењу музејске поставке нашег јединог Нобеловца, као и упознавање учесника са појмом типографије кроз примере дизајна који се користе као основно средство изражавања.

Подаци о предмету

  • Место Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/
  • Време 2013 - 13. и 14. август, 14ч
  • Трајање 120 минута
  • Радионицу воде

     

    Процес – едукативна архитектура и кустоси Музеја града Београда. 

     

Константин А. Јовановић (1849–1923) припада генерацији архитеката који су на прелазу из 19. у 20. век својим градитељским рукописом додатно утицали на репрезентативни развој централног језгра, дајући Београду изглед савремене европске престонице. Захваљујући, пре свега, згради Народне банке, као и осталим делима, чији највећи део и данас постоји, име Константина Јовановића постало је део културног идентитета београдске средине. И мада је његова стваралачка биографија, након вишедеценијских истраживања различитих генерација, у великој мери реконструисана, његова индивидуалност, живот и историјски лик остали су недовољно познати.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 15. октобра 2013 - 31. јануара 2014.
  • Импресум

    Данијела Ванушић, аутор; Бодин Јовановић, уредник; Миодраг Нинић, дизајн поставке; Мина Пишчевић, графички дизајн; Војислав Радовановић, видео; Продукција 64, реализација.

Трећа по реду изложба из серије Интерполација, чији је аутор кустос Музеја града Београда мр Нада Сеферовић, представиће нове радове београдског уметника Александра Глигоријевића (1962). Ова серија изложби, започета прошле године, интерполирањем у већ постојећу сталну поставку деветнаестовековног Конака кнегиње Љубице извесног броја нових, модерних или савремених дела, с једне стране управо значајном различитошћу њиховог како историјског тако и визуелног карактера ствара интригантан и подстицајан контраст оку посматрача, док са друге стране има за циљ да сукцесивно покуша да представи најзначајнија дела из збирке савремене уметности Музеја која се услед недостатка излагачког простора иначе не могу видети, али и да укаже на занимљиве и пажње вредне поједине токове актуелне београдске уметничке праксе.

Тако ће овог пута, у башти Конака кнегиње Љубице – што такође представља значајну новину у београдској излагачкој пракси – бити изложене изузетно снажне и динамичне нове скулптуре огромних димензија овог београдског уметника. Обликоване од модуларно састављених делова некадашњих Боингових авиона ЈАТове флоте, хладни одсјај челика, титанијума и алуминијума ових скулптура својим изненађујуће ваздушастим и апстрактним али снажне динамичности облицима стварају изванредан контраст амбијенту резиденције сада већ неког далеког времена и предивне урбане баште у којој ће бити смештене.

Изложбу ће пратити веома занимљив ауторски филм о настанку ових скулптура, као и низ разговора кроз које ће они захтевнији посетиоци повремено моћи још детаљније да се упознају како са самим аутором тако и са његовим делима.

Изложба Музеја града Београда Пејзажи Београда постављена у Холу Старог двора биће отворена за посету током маја и јуна, недељом од 10 до 12 часова, уз присуство кустоса.

На изложби Пејзажи Београда коју је Музеј града Београда приредио у оквиру манифестације Дани Београда, представљени су пејзажи главног града, настали током прве половине 20. века, на којима су приказани карактеристични делови града: Калемегдан, савско пристаниште, Жарково, Дорћол и Ресник. Међу овим делима налазе се радови неких од најзначајнијих српских сликара, као што су Надежда Петровић, Живорад Настасијевић, Јован Бијелић, Јефто Перић и Миодраг Петровића. Ова изложба представља избор из колекције Музеја коју чине 402 пејзажа Београда. Аутор изложбе је Јасна Марковић, музејски саветник Музеја града Београда.

За првомајске и Ускршње празнике музеји у саставу Музеја града Београда радиће по следећој шеми:

Конак кнегиње Љубице и Музеј Иве Андрића биће отворени за посету од 2. до 4. маја.

Музеј Паје Јовановића и Збирка Икона Секулић биће отворени за посету у четвртак, 2. маја.

Музеј Јована Цвијића и Музеј бањичког логора у четвртак 2. маја неће радити.

Добродошли у Музеј града Београда!

Данас у 12 сати у Конаку кнегиње Љубице у оквиру обележавања Дана Београда грађани ће моћи да погледају програм На кафи код кнегиње Љубице.

Програмом На кафи код кнегиње Љубице представља се Конак кнегиње Љубице и живот у Београду у време владавине династије Обреновић на један неуобичајен начин.
Наташа Поповска, обучена у костим из периода кнегиње Љубице и као домаћица своје палате, дочекује посетиоце. Прича којом анимира публику је популарна и прилагођена туристичким турама обиласка музеја.

Овај програм се већ четврту годину заредом даје у редовном термину, сваке суботе у 10 часова.

8. Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА) са темом Разоткривање Архитектуре траје од 18. до 30. априла

Музеј града Београда ће узети учешће у 8. Бини представљањем својих публикација.

У четвртак, 25. априла, у 19.30 у Галерији Артгет у оквиру Представљања књига, биће представљене Разне успомене: Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века коју је приредила Данијела Ванушић и Metahousing: neolitic & modern dwelling in Belgrade аутора Милоша Спасића.