Радно време Музеја у саставу Музеја града Београда током празника:

Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Завичајни музеј Земуна и Музеј Јована Цвијића:

  • Среда 31. децембар 10-12ч
  • Уторак 6. јануар 10-14ч
  • Четвртак 1. јануар и среда 7. јануар су нерадни дани.

Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић и Музеј бањичког логора:

  • Четвртак 1. јануар, субота 3. и недеља 4. јануар су нерадни дани

Осталим данима музеји у саставу раде по уобичајеном радном времену.


 Након кратке зимске паузе, монодрама На кафи код кнегиње Љубице биће одржанa у петак 16. јануара 2015. године.

Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 23. децембар - 1. март 2015.
  • Импресум

    Нада Сеферовић, аутор изложбе и каталога; Драгана Лацмановић, дизајн

Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.

Подаци о предмету

  • Локација Спиртина кућа, Главна 9, Земун
  • Датум 11. децембар - 15. март 2015.
  • Импресум

    Љиљана Аћимовић, аутор изложбе и каталога; Драгана Лацмановић, дизајн изложбе; Никола Гривцов, дизајн каталога, Produkcijа 64, реализација изложбе

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

Подаци о предмету

  • Предавач Владимир Томић, историчар, виши кустос Музеја града Београда
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 1. децембар, 2014, у 18ч

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Подаци о предмету

  • Предавач Милан Тлачинац, историчар
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 3. новембар, 2014, у 18ч

Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885. године. Ишао је у Српску цртачку и сликарску школу Ристе и Бете Вукановић а упоредо је похађао и фотографски занат код дворског фотографа Милана Јовановића. Извесно време боравио је у Бечу, Берлину и Паризу. У Паризу постаје уредник „New York Herald“ издања за Европу. Његове фотографије су објављиване и у другим листовима.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 15. октобар - 14. децембар 2014.
  • Импресум

    Биљана Станић, аутор изложбе и каталога; Иван Бенуси, дизајн изложбе; Produkcijа 64, реализација изложбе

Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације.

Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и Баново Брдо нису се сусрели са тако страховитим разарањем, али је та национално мешовита колонија поносних Београђана и поред свега успела да опстане на свом парчету земље поред Саве.

Подаци о предмету

  • Предавач Милан Тлачинац, историчар
  • Локација Конак Кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 6. октобар, 2014, у 18ч

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима и члана 43. став 1. Закона о Влади, Влада Републике Србије донела је Одлуку о утврђивању локалитета Црквине у Стублинама за археолошко налазиште. Ова одлука објављена је у Служеном гласнику број 103 од 25. септембра 2014. године.

Музеј града Београда већ неколико година уназад спроводи истаживања и презентацију овог локалитета, а тренутно је у току овогодишња кампања, тако да у наредном периоду очекујемо најновије резултате ископавања.

Нова сезона систематских археолошких ископавања на винчанском локалитету Стублине-Црквине код Обреновца почела је 9. септембра и трајаће до 20. октобра 2014. године. Овогодишњим радовима први пут биће истражен један објекат у старијем делу насеља у Црквинама. Реч је о објекту који је детектован и методом геомагнетне проспекције и који се јасно може видети на плану насеља. Планирано је да се једном сондом истражи облик и величина овог објекта, као и његова хронолошка припадност.

Прва сондажна рекогносцирања на локалитету Стублине-Црквине извршена су још 1965. године, док систематска истраживања овог локалитета трају у континуитету од 2006. године. Током 2007. године обављена су и прва геофизичка истраживања, која су указала на изузетно добро очувано позновинчанско насеље, са јасно уочљивом правилношћу у просторном распореду објеката унутар насеља. Наредних година упоредо са систематским истраживањима ради се и геомагнетна и геоелектрична проспекција, са значајним резултатима.

Стручну екипу Музеја града Београда чине:
Милош Спасић, руководилац пројекта
Адам Црнобрња
Драгана Стојић
Саша Живановић
Ана Живић

Све вести са терена прво ћете сазнати на музејском сајту и Facebook-страни.

У среду 10 септембра 2014, у Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је Изложба Здраво били, младенци мили! аутора Магдалена Ивковић, етнолога, вишег кустоса Музеја града Београда.

Изложба представља свадбене обичаје младеновачког краја, од почетка XX до осамдесетих година XX века. У трајању од месец дана посетиоци ће моћи да уживају у поставци, старији да препознају многе обичаје и евоцирају успомене на најсвечаније животне тренутке, а млади на основу музејских предмета и фотографија спознају лепоту традиционалних свадбених обичаја.