У четвртак, 21. фебруара, у 12 часова извден је јубиларни 200-ти програм На кафи код кнегиње Љубице.

Гранд кафа, која је већ три године подржава овај програм и Музеј града Београда, овим поводом је позвала представнике медија и уприличила мали коктел.

Музеј града Београда је веома поносан на успех који је ова јединствена монодрама постигла и на интересовање које и даље изазива у јавности. Музеј града Београда је такође захвалан Гранд кафи што је препознала значај овог програма, помогла да траје већ четврту годину заредом и нада се да ће се ова успешна сарадња наставити и убудуће на обострано задовољство, али и на задовољство публике.

Овим програмом представља се Конак кнегиње Љубице и живот у Београду у време владавине династије Обреновић на помало неуобичајен начин. Наташа Поповска, историчарка уметности и виша кустоскиња, обучена у костим из периода кнегиње Љубице као домаћица своје палате дочекује посетиоце. Поред основне историјске приче, кнегиња приповеда о томе како су се облачиле српске владарке, како су водиле домаћинство, васпитавале децу, какве су украсе стављале на косу... У току представе служи се кафа у традиционалним филџанима и ратлук. За ову прилику отворена је диванхана, централно место у Конаку где су се традиционално дочекивали гости и испијала кафа.

Овај програм који је први пут промовисан у време трајања Дана европске баштине 2009. године постао је део сталне понуде Музеја града Београда, а 2011. уведено је и извођење на енглеском језику.

Испод чекића Музеја града Београда изашла је нова публикација - мемоари архитекте Константина А. Јовановића, под називом Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века. Оригинални рукопис, писан 1917, приредила је за штампу историчарка уметности, кустоскиња Музеја града Београда, Данијела Ванушић.

Константин А. Јовановић припада генерацији српских архитеката школованих у престижним европским центрима, који су на прелазу два века својим градитељским рукописом изменили оријенталну физиономију београдске вароши. Рођен је 1849. године у Бечу као најстарије дете првог српског фотографа и литографа Анастаса Јовановића, а касније и двороуправитеља кнеза Михаила.

Познат углавном по свом високом образовању и богатом архитектонском опусу, Јовановић је до сада био тајанствен по питању сопственог искуства и сећања. Сачувани рукопис у коме је осветлио епоху, описао савременике и додатно истакао значај своје породице у оквиру националне историје, умногоме доприноси и његовом бољем упознавању. У Успоменама Јовановић описује историјска, друштвена, политичка и културна збивања из живота кнежева Милоша и Михаила у емиграцији у којима је његов отац непосредно учествовао, а чијих је прича он био сведок. Даровито написано оригинално литерарно дело представља ретко сведочанство једног недовољно познатог периода српске историје.

Рукопис који је на објављивање чекао више од пола века овом публикацијом први пут излази на светлост дана. Књига у издању Музеја града Београда намењена је читаоцима стручне и шире јавности са жељом да она постане предмет интересовања и могуће полазиште будућих истраживања.

Промоција књига биће одржана у среду, 27. фебруара, у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице.

Ове године се државни празник Сретење прославља два дана, 15. и 16. фебруара и то нерадно. Музеј града Београда је одлучио да један од ова два дана своје музеје отвори за посетиоце.

Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице неће бити отворен за посету у петак, 15. фебруара. У суботу, 16. фебруара ови музеји ће радити по свом устаљеном радном времену, од 10 до 17 часова.

Добродошли у Музеј града Београда!

Сребрна пахуљица која је у петак стигла из Сарајева потврда је још једне успешне међуинституционалне сарадње.

Жири публике 28. међународног фестивала Сарајевска зима 2012. доделио је награде Сребрна пахуљица Сарајевскe зимe. У категорији за најбоља остварења на пољу визуелне уметности Сребрну пахуљицу добила је изложба Богдан Богдановић / Уклети неимар.

Изложба Богдан Богдановић / Уклети неимар била је представљена у галерији Collegium artisticum у Сарајеву, у оквиру манифестације Сарајевска зима, од 16. до 29. фебруара 2012. Изложбу су реализовали Музеј града Београда, БИНА и Архитектонски центар из Беча.

Награде је добитницима уручио председник Жирија публике проф. др. Томислав Ишек у петак, 8. фебруара 2013. године.

Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се данас налазе институције културе, Музеј града Београда је успео да пронађе начин да барем делимично санира део једног од својих објеката.

Готово сви објекти Музеја града Београда већ неколико година чекају у реду за делимичну или комплетну реконструкцију. Уз подршку Градске општине Стари град као и великодушне донације предузећа „Ратко Митровић – нискоградња" и LHR д.о.о., Музеј града Београда је прошле године започео и успешно завршио санацију крова амама у Конаку кнегиње Љубице.

Амам у Конаку кнегиње Љубице је један од неколико сачуваних амама у Београду. После ове санације Амам је поново заблистао и отворен је за посету.

Подсећамо да је уз подршку Града Београда урађена декоративна расвета Конака кнегиње Љубице. Захваљујући овој расвети Конак је ноћу добио бајковит изглед.

Делфа Иванић (1881-1972) je само још једна у низу неправедно заборављених српских хероина. Била је један од оснивача „Кола српских сестара" (1903), хуманиста, прва Српкињa која је добила медаљу „Флоранс Најтингејл" Међународног Црвеног крста, борац за бољи положај и статус жена, новинар и писац, неуморни друштвени радник...

Припадала је оној генерацији коју су њени савременици, а и каснији научници сматрали најидеалнијом, најнесебичнијом и најпожртвованијом коју је српски народ имао, поред устаничке генерације с почетка 19. века. Ова хероина јаког карактера, велике енергије и изузетних моралних особина сама је истицала да је у свом животу највише поносна на то што су Надежда Петровић и она створиле „Коло српских сестара", на спасавање српских рањеника у Љешу 1912-1913. и на акцију слања пакета српским заробљеницима у аустроугарским и немачким логорима.

Поводом обележавања 110 година од оснивања „Кола српских сестара" и 100 година од завршетка Балканских ратова објављене су, најзад, и успомене Делфе Иванић, драгоцено сведочанство једног трагичног доба.

Подаци о предмету

  • Предавач др Јасмина Милановић, историчар, Завод за уџбенике

Дечји клуб Музеја града Београда је ове године зимски распуст провео активно.

У оквиру изложбе Брег за размишљање организована је креативна радионица Београвирање на којој су се деца упознавала са историјом гравира Музеја града Београда и правиле своје гравире Београда у техници линореза.

Дечји клуб је током зимског распуста, када деца имају много више слободног времена, организовао низ радионица. Одржане су 3 радионице по слободном позиву, а ван распуста су организоване 3 радионице за школе. По одзиву и реакцијама деце, родитеља и наставника закључујемо да је ова радионица добро замишљена и успешно реализована.

Ускоро ћемо на нашем сајту направити и виртуелну изложбу радова са ових радионица.

Слава Музеја града Београда, Свети Ермил и Стратоник, 26. јануара, ове године пада у суботу. Музеј ће Славу обележити у кругу запослених у Конаку кнегиње Љубице.
Из тог разлога музеји у саству Музеј града Београда, Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице, ће у суботу 26. јануара бити отворени за посету од 14 часова, а редовни програм На кафи код кнегиње Љубице се за ту суботу отказује.

Поводом информације о лошем стању саркофага у Земунском парку коју су медији објавили, Музеј града Београда даје обавештење за јавност. У петак, 18. јануара, кустос античке збирке и службеник из Одељења за односе са јавношћу Музеја града Београда изашли су на терен. У присуству телевизијске екипе Студија Б том приликом је установљено да саркофаг није затрпан ђубретом, тачније и саркофаг и тај део парка били су чисти.

Римско насеље Таурунум које се налазило на територији данашењег Земуна имало је две некрополе. Једна некропола се налазила уз Западну капију, што је данас потез од Синђелићеве и Његошеве улице и настављао се Бежанијском улицом, а друга уз Јужну капију која је излазила на данашњи Земунски парк. До сада нису рађена систематска археолошка истраживања овог насеља. До свих налаза се долазило случајним ископавањима. Грађевинским радовима 1959. године на углу Синђелићеве и Његошеве улице откривени су гробови. Народни музеј у Земуну је тада приступио заштитном археолошком ископавању и утврђено је су да су у питању три гроба, два женска и један мушки. Један од скелета био је похрањен у саркофагу. Том приликом сви предмети пронађени у ова три гроба су инвентарисани и унети у Народни музеј у Земуну, а саркофаг је пребачен у Земунски парк. Народни музеј у Земуну је 1968. године ушао у састав Музеја града Београда као Завичајни музеј Земуна и том приликом је цео фонд реинвентарисан.

Као покретно културно добро саркофаг се налази у надлежности Музеја града Београда. Због добро познатог проблема Музеја града Београда, а то је недостатак простора, како за сталну поставку тако и за депое за чување културних добара, саркофаг није могуће пренети у просторије у којим би се чувао или излагао. У циљу исправљања наслеђеног пропуста, нерегистровању овог налаза, Музеј града Београда, односно кустос - стручни сарадник за покретна културна добра изван Музеја ће у сарадњи са кустосом античке збирке обавити неопходне послове заштите, а затим у сарадњи са ЈКП „Зеленило – Београд" културно добро заштитити и обележити. Овом приликом позивамо Општину Земун и Град Београд да нам помогне да ово културно добро буде на достојанствен начин обележено и представљено јавности. Земунски парк може остати место на ком би оно било изложено.

Изложба Музеја града Београда Иво Авдић, писац и/или дипломата ауторке Татјане Корићанац отворена је у Националној библиотеци Грчке. Изложба је отворена у оквору догађаја под називом Иво Андрић – Јоргос Сеферис: двојица дипломата, два Нобеловца.

У велелепном здању Националне библиотеке Грчке, пред око 140 присутних, о Иви Андрићу као дипломати говорио је амбасадор Жупањевац, док је о српском нобеловцу као писцу, али о поставци говорила Татјана Корићанац. О уметности Јоргоса Сефериса говорио је веома утицајни грчки библиограф и велики познавалац Сеферисових дела, Димитрис Даскалопулос.

Амбасадор Теодорос Даскаролис поделио је са публиком своје знање и импресије о дипломатској вештини грчког нобеловца.

Популарни грчки глумац Константинос Константопулос дирнуо је присутне читајући одломке из „Травничке хронике" Иве Андића и рецитујући песму Јоргоса Сефериса „На последњој станици".

Посетиоци су поред изложбе о Иви Андићу били у прилици да погледају кратак документарни филм о Јоргосу Сеферису, који је Национална библиотека Грчке припремила у сарадњи са државном телевизијом Грчке ЕРТ.

Међу многобројним присутнима били су амбасадори Тајланда, Швајцарске, Бугарске, Хрватске, Литваније, позната имена из грчких литерарних кругова и представници медија.

Поставка изложбе о Иви Андићу биће отворена за заинтересоване до 31. јануара 2013. године.