Јелисавета Начић спада у оне знамените личности Београда о којима се повремено прича и пише. Познато је да је она прва жена дипломирани архитекта у Србији, али мало суграђана зна колико много је Јелисавета пројектовала, колико је било широко поље њених интересовања, колико граница је померила и у чему је све била пионир.

Дипломирала је 1900. на новооснованом Архитектонском одсеку Техничког факултета Велике школе и тако постала део прве генерације архитеката школованих у Београду. Иако је њен радни век био кратак – од дипломирања, до одвођења у логор Нежидер 1916, Јелисавета Начић је у савременој меморији града присутна пре свега значајним и разноликим архитектонским остварењима, од којих је највећи број препознат од стране стручњака и заштићен као културно добро или ужива статус претходне заштите. Опробала се као урбаниста, пројектовала је значајне јавне, али и приватне објекте, бавила се сакралном и индустријском архитектуром, интересовала се за изградњу економичних зграда за колективно становање радника.

Најбоље и најпрепознатљивије дело Јелисавете Начић у Београду је основна школа Краљ Петар Први коју је пројектовала на самом почетку каријере 1905-1907. године. Овим пројектом је показала сав свој потенцијал и раскошни таленат.

У логору Нежидер је упознала мужа, родила ћерку, а после ослобађања са породицом одлази у Дубровник. Према подацима којима располажемо након тога се више није бавила пројектовањем.

Подаци о предмету

  • Предавач Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности

Наталија Обреновић (1859-1941), кнегиња и прва нововековна српска краљица, била је жена високог порекла. Врло млада, удајом за кнеза, а потом краља Милана Обреновића, са само 16 година постала је владарка Кнежевине Србије. Живела је другачије него што су живеле друге жене тога доба.

Иако је њен живот углавном био везан за брак и породицу, краљица Наталија имала је важну улогу у друштвеном животу Србије, посебно у еманципацији жена, организацији помоћи за сиромашне и неговању рањеника, нарочито током српско-бугарског рата.

Родила се у Фиренци, а као дете је остала сироче. У браку пуном неспоразума, са краљем Миланом, била је 13 година. Мајка је краља Александра Обреновића, коме је, током његове владавине, покушала да буде главни саветник. У њеном друштву се као дворска дама налазила и Драга Машин, чије је венчање са Александром било за Наталију велико разочарење. После мајског преврата 1903. сва имовина породице Обреновић припала је Наталији. Од тог тренутка, она је постала велики добротвор, пре свега Београдског универзитета. Након атентата на њеног сина, краља Александра, није се враћала у Србију. Утеху је нашла у вери – прешла је у католичку веру и замонашила се.

У Србији је, са прекидима, живела свега око 15 година, а током свог дугог живота била је сведок пет ратова (два српско-турска, српско-бугарски, Први и Други светски рат).

Умрла је сама и заборављена, у манастиру у Паризу.

Подаци о предмету

  • Предавач др Љубинка Трговчевић, историчар, Факултет политичких наука у Београду

Октобар је месец у ком Музеј града Београда обележава своју годишњицу, а ове године је 110 година од оснивања Музеја. Управо зато ће тема предавања октобарске Трибине љубитеља историје Београда бити историја Музеја града Београда о којој ће говорити музејски саветник Музеја града Београда, историчар Мирјана Мијајловић.

Београдска општина је основала свој Музеј 15.10.1903. године. Предавање у оквиру Трибине љубитеља историје Београда је посвећено стодесетој годишњици од оснивања ове значајне институције културе у граду. Циљ излагања је утемељен на још једном подсећању јавности на важне и значајне догађаје из бурне прошлости Музеја - од потиснутог и заборављеног датума оснивања, преко бројних пресељења до неостварених жеља за подизањем нове зграде Музеја.

Без сталне музејске поставке на једној адреси, тешко је сагледати и препознати јединствену слику Музеја града Београда, коју творе делови мозаика сачињених од њихових меморијалних, завичајних, археолошких и културно историјских изложбених простора са сталним музејским поставкама на адресама расутим широм града. Сложеност Музеја може истовремено да буде и његово богатство које се најбоље види кроз изложбену, издавачку и савремену електронску презентацију културне баштине Града.

Подаци о предмету

  • Предавач Мирјана Мијајловић, историчар и музејски саветник

Краљица Драга Обреновић (1866-1903) једна је од најконтроверзнијих личности српске историје на прелому 19. и 20. века. Када је краљ Александар у јулу 1900. обавестио министре у влади о својој намери да се ожени госпођом Машин, бившом дворском дамом своје мајке краљице Наталије, процеси разградње једног система власти, чије су пукотине биле видљиве годинама, добили су ново убрзање.

Поневши краљевску круну, Драга Машин се у каснијим произвођењима знања о прошлости и колективног памћења уклопила у слику негативног учинка владавине династије Обреновић у целини. И поред низа скандалозних одступања од прописаног и очекиваног понашања владарског пара, сећање на краљицу Драгу се ипак своди на скуп мизогиних представа и „биолошких чињеница" о њој као жени. Неиспуњавање биолошке улоге, односно слабост њене „женске природе" да Србији подари наследника престола, чињеница да је била десет година старија од краља Александра и тврдње да је пре ступања на престо проживела сумњиве године удовичког живота, били су у основи већине интерпретација о краљици Драги Обреновић.

Подаци о предмету

  • Предавач др Ана Столић, научни сарадник Историјског института Београда

Кнегиња Љубица Обреновић (1785–1843), супруга првог владара обновљене Србије, кнеза Милоша Обреновића, била је позната као изузетно скромна и одмерена, правдољубива, строга и самосвесна жена. Због неверства мужа кнегиња Љубица је патила и доносила непромишљене одлуке. Имала је јасан политички став који је често и јавно заузимала, дајући подршку синовима Милану и Михаилу, мада углавном неуспешно. Од свих Обреновића који су били протерани из земље, Љубица се последња повукла, покушавајући до последњег часа да спасе династију.

На децембарској трибини др Радош Љушић ће говорити о кнегињи Љубици, њеном животу и родослову Обреновића. Анализом слике Јована Исаиловића Млађег Кнез Милан на одру, која може да се тумачи као први колективни породични портрет Обреновића, идентификоваће сва лица која се на њој налазе. Посебан акценат биће стављен на брачни и породични Љубичин живот, са освртом на осморо деце које је родила са кнезом Милошем, али и на ванбрачну децу Кнеза, њих десет, а можда и више.

Подаци о предмету

  • Предавач др Радош Љушић

Упознавање појма баштине кроз причу о успоменама, истраживања ентеријера дечјих соба и поређења простора некада и данас. 

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8; Музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5
  • Време 2013 - 24. и 31. јул
  • Трајање 150 минута
  • Радионицу воде

    Ивана Богићевић Леко и кустоси Музеја града Београда 

Развијање креативног и апстрактног мишљења у подстицајном окружењу музејске поставке нашег јединог Нобеловца, као и упознавање учесника са појмом типографије кроз примере дизајна који се користе као основно средство изражавања.

Подаци о предмету

  • Место Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/
  • Време 2013 - 13. и 14. август, 14ч
  • Трајање 120 минута
  • Радионицу воде

     

    Процес – едукативна архитектура и кустоси Музеја града Београда. 

     

Константин А. Јовановић (1849–1923) припада генерацији архитеката који су на прелазу из 19. у 20. век својим градитељским рукописом додатно утицали на репрезентативни развој централног језгра, дајући Београду изглед савремене европске престонице. Захваљујући, пре свега, згради Народне банке, као и осталим делима, чији највећи део и данас постоји, име Константина Јовановића постало је део културног идентитета београдске средине. И мада је његова стваралачка биографија, након вишедеценијских истраживања различитих генерација, у великој мери реконструисана, његова индивидуалност, живот и историјски лик остали су недовољно познати.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 15. октобра 2013 - 31. јануара 2014.
  • Импресум

    Данијела Ванушић, аутор; Бодин Јовановић, уредник; Миодраг Нинић, дизајн поставке; Мина Пишчевић, графички дизајн; Војислав Радовановић, видео; Продукција 64, реализација.

Трећа по реду изложба из серије Интерполација, чији је аутор кустос Музеја града Београда мр Нада Сеферовић, представиће нове радове београдског уметника Александра Глигоријевића (1962). Ова серија изложби, започета прошле године, интерполирањем у већ постојећу сталну поставку деветнаестовековног Конака кнегиње Љубице извесног броја нових, модерних или савремених дела, с једне стране управо значајном различитошћу њиховог како историјског тако и визуелног карактера ствара интригантан и подстицајан контраст оку посматрача, док са друге стране има за циљ да сукцесивно покуша да представи најзначајнија дела из збирке савремене уметности Музеја која се услед недостатка излагачког простора иначе не могу видети, али и да укаже на занимљиве и пажње вредне поједине токове актуелне београдске уметничке праксе.

Тако ће овог пута, у башти Конака кнегиње Љубице – што такође представља значајну новину у београдској излагачкој пракси – бити изложене изузетно снажне и динамичне нове скулптуре огромних димензија овог београдског уметника. Обликоване од модуларно састављених делова некадашњих Боингових авиона ЈАТове флоте, хладни одсјај челика, титанијума и алуминијума ових скулптура својим изненађујуће ваздушастим и апстрактним али снажне динамичности облицима стварају изванредан контраст амбијенту резиденције сада већ неког далеког времена и предивне урбане баште у којој ће бити смештене.

Изложбу ће пратити веома занимљив ауторски филм о настанку ових скулптура, као и низ разговора кроз које ће они захтевнији посетиоци повремено моћи још детаљније да се упознају како са самим аутором тако и са његовим делима.

Изложба Музеја града Београда Пејзажи Београда постављена у Холу Старог двора биће отворена за посету током маја и јуна, недељом од 10 до 12 часова, уз присуство кустоса.

На изложби Пејзажи Београда коју је Музеј града Београда приредио у оквиру манифестације Дани Београда, представљени су пејзажи главног града, настали током прве половине 20. века, на којима су приказани карактеристични делови града: Калемегдан, савско пристаниште, Жарково, Дорћол и Ресник. Међу овим делима налазе се радови неких од најзначајнијих српских сликара, као што су Надежда Петровић, Живорад Настасијевић, Јован Бијелић, Јефто Перић и Миодраг Петровића. Ова изложба представља избор из колекције Музеја коју чине 402 пејзажа Београда. Аутор изложбе је Јасна Марковић, музејски саветник Музеја града Београда.