Развијање креативног и апстрактног мишљења у подстицајном окружењу музејске поставке нашег јединог Нобеловца, као и упознавање учесника са појмом типографије кроз примере дизајна који се користе као основно средство изражавања.

Подаци о предмету

  • Место Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/
  • Време 2013 - 13. и 14. август, 14ч
  • Трајање 120 минута
  • Радионицу воде

     

    Процес – едукативна архитектура и кустоси Музеја града Београда. 

     

Константин А. Јовановић (1849–1923) припада генерацији архитеката који су на прелазу из 19. у 20. век својим градитељским рукописом додатно утицали на репрезентативни развој централног језгра, дајући Београду изглед савремене европске престонице. Захваљујући, пре свега, згради Народне банке, као и осталим делима, чији највећи део и данас постоји, име Константина Јовановића постало је део културног идентитета београдске средине. И мада је његова стваралачка биографија, након вишедеценијских истраживања различитих генерација, у великој мери реконструисана, његова индивидуалност, живот и историјски лик остали су недовољно познати.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 15. октобра 2013 - 31. јануара 2014.
  • Импресум

    Данијела Ванушић, аутор; Бодин Јовановић, уредник; Миодраг Нинић, дизајн поставке; Мина Пишчевић, графички дизајн; Војислав Радовановић, видео; Продукција 64, реализација.

Трећа по реду изложба из серије Интерполација, чији је аутор кустос Музеја града Београда мр Нада Сеферовић, представиће нове радове београдског уметника Александра Глигоријевића (1962). Ова серија изложби, започета прошле године, интерполирањем у већ постојећу сталну поставку деветнаестовековног Конака кнегиње Љубице извесног броја нових, модерних или савремених дела, с једне стране управо значајном различитошћу њиховог како историјског тако и визуелног карактера ствара интригантан и подстицајан контраст оку посматрача, док са друге стране има за циљ да сукцесивно покуша да представи најзначајнија дела из збирке савремене уметности Музеја која се услед недостатка излагачког простора иначе не могу видети, али и да укаже на занимљиве и пажње вредне поједине токове актуелне београдске уметничке праксе.

Тако ће овог пута, у башти Конака кнегиње Љубице – што такође представља значајну новину у београдској излагачкој пракси – бити изложене изузетно снажне и динамичне нове скулптуре огромних димензија овог београдског уметника. Обликоване од модуларно састављених делова некадашњих Боингових авиона ЈАТове флоте, хладни одсјај челика, титанијума и алуминијума ових скулптура својим изненађујуће ваздушастим и апстрактним али снажне динамичности облицима стварају изванредан контраст амбијенту резиденције сада већ неког далеког времена и предивне урбане баште у којој ће бити смештене.

Изложбу ће пратити веома занимљив ауторски филм о настанку ових скулптура, као и низ разговора кроз које ће они захтевнији посетиоци повремено моћи још детаљније да се упознају како са самим аутором тако и са његовим делима.

Изложба Музеја града Београда Пејзажи Београда постављена у Холу Старог двора биће отворена за посету током маја и јуна, недељом од 10 до 12 часова, уз присуство кустоса.

На изложби Пејзажи Београда коју је Музеј града Београда приредио у оквиру манифестације Дани Београда, представљени су пејзажи главног града, настали током прве половине 20. века, на којима су приказани карактеристични делови града: Калемегдан, савско пристаниште, Жарково, Дорћол и Ресник. Међу овим делима налазе се радови неких од најзначајнијих српских сликара, као што су Надежда Петровић, Живорад Настасијевић, Јован Бијелић, Јефто Перић и Миодраг Петровића. Ова изложба представља избор из колекције Музеја коју чине 402 пејзажа Београда. Аутор изложбе је Јасна Марковић, музејски саветник Музеја града Београда.

За првомајске и Ускршње празнике музеји у саставу Музеја града Београда радиће по следећој шеми:

Конак кнегиње Љубице и Музеј Иве Андрића биће отворени за посету од 2. до 4. маја.

Музеј Паје Јовановића и Збирка Икона Секулић биће отворени за посету у четвртак, 2. маја.

Музеј Јована Цвијића и Музеј бањичког логора у четвртак 2. маја неће радити.

Добродошли у Музеј града Београда!

Данас у 12 сати у Конаку кнегиње Љубице у оквиру обележавања Дана Београда грађани ће моћи да погледају програм На кафи код кнегиње Љубице.

Програмом На кафи код кнегиње Љубице представља се Конак кнегиње Љубице и живот у Београду у време владавине династије Обреновић на један неуобичајен начин.
Наташа Поповска, обучена у костим из периода кнегиње Љубице и као домаћица своје палате, дочекује посетиоце. Прича којом анимира публику је популарна и прилагођена туристичким турама обиласка музеја.

Овај програм се већ четврту годину заредом даје у редовном термину, сваке суботе у 10 часова.

8. Београдска интернационална недеља архитектуре (БИНА) са темом Разоткривање Архитектуре траје од 18. до 30. априла

Музеј града Београда ће узети учешће у 8. Бини представљањем својих публикација.

У четвртак, 25. априла, у 19.30 у Галерији Артгет у оквиру Представљања књига, биће представљене Разне успомене: Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века коју је приредила Данијела Ванушић и Metahousing: neolitic & modern dwelling in Belgrade аутора Милоша Спасића.

У оквиру манифестације Дани Београда, Музеј града Београда је приредио изложбу Пејзажи Београда. Изложба је отворена у холу Старог двора у петак, 12. априла 2013.

На изложби су представљени пејзажи главног града, настали током прве половине 20. века. Изложено је пет слика: Надежда Петровић, Из Ресника, 1905; Живорад Настасијевић, Топчидер, 1912; Миодраг Петровић, Стари Београд; Јован Бијелић, Из Жаркова, 1929 и Јефто Перић, Савска обала, 1940.

Ова изложба представља избор из колекције пејзажа Музеја града Београда.

Аутор изложбе: музејски саветник Јасна Марковић

Изложба Интерполације 2: Зора Петровић (1894-1962): Живот исписан бојом биће продужена до 22. априла.

Друга из серије изложби под називом Интерполације - чији је аутор кустоскиња мр Нада Сеферовић - којом Музеј града Београда жели да пружи могућност јавности да се барем делимично али континуирано упознаје са богатом збирком савремене уметности која се налази у њеном фонду. Овог пута су представљене две слике наше еминентне уметнице Зоре Петровић чије је дело значајно обележило уметност 20 века.

Током марта месеца остварена је сарадња Музеја града Београда и Предшколске установе Змај Јова Јовановић са Вождовца. У оквиру музејског програма Дан за уметност реализована је креативна интерактивна радионица Чика Паја, ко је то?. Кустоси Музеја града Београда гостовали су у четири вртића на овој општини: Чика Јова Змај 1, Цицибан, Чика Андра 1 и Бисери.

У жељи да подстакнемо њихово интересовање за уметност, кроз обиље визуелног материјала показали смо деци како од цртежа настаје слика, разговарали смо са децом о уметности уопште и Паји Јовановићу и играли игру ''залеђене фигуре'' током које су деца стајала у позе са најпознатијих слика Паје Јовановића – Проглашење Душановог законика, Кићење невесте, Борба петлова... На крају сваке радионице деца су добила цртеже Паје Јовановића припремљене за бојење. На тај начин желели смо да иницирамо наставак разговора о овом уметнику између деце и њихових васпитача.

Надамо се наставку сарадње са овом предшколском установом, као и да је ово почетак дугорочније сарадње са предшколским установама на територији Београда.