Отоманска или османлијска владавина на Балкану трајала је од 14. до 20. века. У неким регионима она је трајала у континуитету, у некима је била испрекидана (у Мореји, на пример), док неке области (као што су Јонска острва и Далматинска обала) отоманско освајање није ни захватило. Ипак, за скоро читаву популацију Балканског полуострва, векови по отоманском влашћу представљају веома значајни део историјског искуства.

Данас, сећања на овај период остају прикривена у грађевинама чија се улога с временом изменила, или су потпуно избледела услед општег запостављања и деструкције. Ипак, у каквом год стању биле, потпуно уништене или очуване, грађевине из периода Отоманског царства, приватне или јавне, хришћанске, муслиманске или јеврејске, остају документи једне заједничке историје - историје које су народи на Балкану делили читавих шест векова. Савремене фотографије ових споменика омогућују нам да сагледамо отоманско наслеђе у другачијем светлу, да се осврнемо на своју прошлост и да испричамо своју балканску причу.

Сећање на време Отоманског царства и даље остаје: у називима места, који се опиру променама и поред бројних покушаја централних власти да их замене новима; на местима богослужења као што су џамије, синагоге и текије, које су поново у употреби, и у информативним активностима националних или локалних тела која се, последњих година, труде да очувају ово историјско наслеђе које се налази у фази поновног процењивања.

Међународни пројекат „Прича о Балкану" истражује и презентује јавности културно и историјско наслеђе настало на подручју Балкана у периоду Отомаске владавине. Рецентни подаци који показују да је културно наслеђе Отоманске ере озбиљно угрожено иницирало је овај пројекат који, пре свега, има за циљ покретање јавног дискурса о историји региона и превенцији његове културне баштине. У реализацију пројекта је укључено неколико земаља балканског региона, а главни део пројекта чини фотографска изложба на којој ће бити понуђено ново виђење прошлости и балканских споменика културе. Савремену перспективу су дали уметници фотографи, који и поред чињенице да се не познају, покушавају да кроз фотографије остваре кохеренту целину преиспитујући значај која ова заједничка историја има за нас данас. Иван Петровић, Камило Нолас, Јута Бензенберг, Иван Блажев и Самир Карахода фотографисали су најважније цркве, џамије, јавна купатила, аквадукте, куће, и мостове у свакој од земаља, уз нагласак на јединствене историјске карактеристике, као и његово текуће стање.

Конципирана од стране светски познатих историчара др. Марк Мазовер-а, др. Makiel Kiel-а и др Kristina-е Кoulouri, изложба представља изазов да гледамо даље од националних граница, како би истражили историју Балкана као целине. На пројекту је као стручни сарадник из Србије ангажована историчарка др Радина Вучетић са одељења за историју Филозофског факултета у Београду.

 

Изложба РИСТО СТИЈОВИЋ (1894-1974): тихи шапат дрвета најављује почетак серије изложби из Збирке савремене уметности Музеја града Београда које ће под насловом ИНТЕРПОЛАЦИЈА публици представити радове који су услед различитих околности, а пре свега непостојања сталне поставке, ретко излагани.

У историјском окружењу, у објектима музеја у саставу који су обележени својим значајем и причом, биће постављена уметничка дела наших савремених уметника у циљу добијања новог односа са простором, али и осталим музејским експонатима.

Намера је да се публика изненади, испровоцира и наведе на још један вид промишљања изложених дела и просторног контекста, а ли истовремено и да се још једном укаже на чињеницу да су врхунска уметничка остварења због, небриге и недостатка простора, често скривена од очију јавности.

Данас се у Музеју града Београда чува десетак дела Ристе Стијовића, међу којима се истичу три скулптуре – овде изложене - које припадају једној од три тематске целине којима се уметник читавог живота бавио, оном, како је писао Тодор Манојловић, која припада ''најбољем делу његовог опуса – женској фигури''. Ради се о два попрсја – Глава жене из 1936. и Глава девојке из 1959. као и изузетно занимљивој склупчаној фигури жене која пере косу, под изворним називом Тоалета, из 1963 године. Ова три дела, из различитих али управо кључних за његова достигнућа временских периода, носе у себи све оне карактеристике које су сврстале скулптуру Ристе Стијовића – претходно прославивши је у захтевном и рафинираном Паризу - у сам врх уметничког стваралаштва у нашој земљи.

Камерна поставка дела Ристе Стијовића у Конаку кнегиње Љубице, „тихи шапат дрвета" тихи је одјек, подсећање на време када се управо у овом објекту у Београду одпочело са систематским излагањем савремене уметности.

 

Дугогодишња традиционална манифестација Бијенале таписерије, која спаја традиционална полазишта из медија таписерије и других дисциплина савремене уметности, по други пут се организује у сарадњи са Музејом града Београда.

ХХ бијенале таписерије организује Секција за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а са темом Панорама. Овогодишње бијенале је изазовна прилика за осматрање и промишљање. Традиционална основа, трансформација класичног у комбиновани медиј и уплив нове генерације уметника обележили су претходних четрдесет година. Управо тај дуализам искуственог континуитета и иновативних кретања представља панораму савремене уметности таписерије.

 

На изложби ће бити изложено око 80 најзначајнијих оригиналних примерака из збирке, уз десетак књига, атласа и албума од XVII до XIX века у којима се налазе гравире Београда, као и једна оригинална бакрорезна плоча из XVII века са мотивом хабзбуршке опсаде Београда из 1688. године. Изложба је конципирана као целина која садржи четири сегмента: ратне сцене, планове, панораме и жанровске сцене.

Нирнберг, Франфурт на Мајни, Антверпен, Аугзбург, Венеција, Беч, Париз, Рим, Лондон и коначно, српски Београд, места су у којима се формирала европска представа града без чије је повести тешко разумети историју Подунавља и средње Европе и сву сложеност ницања визуелног идентитета Белог града.

 

У поводу прославе 100 година од Кумановске битке, Музеј града Београда је припремио изложбу Београд и Балкански ратови 1912-2012. која ће од 21.10.2012. бити изложена у Кнез Михаиловој улици од броја 23-29.

Током 1912. године Краљевине Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора су, први пут у историји формирале војни савез балканских држава, са циљем ослобађања поробљених територија и народа од Отоманске власти. Рат Турској је објављен 4. октобра 1912. године и после великих битака на Куманову и Битољу и успешних опсада Скадра и Једрена, победоносно је завршен ослобођењем Косова, Метохије и делова Старе Србије – Македоније. У целини, Балкански савез је представљао јединствени историјски пример концентрисане снаге балканских народа.


Поред редовних трупа Дунавских дивизија I и II позива, у Београду се за рат пријавило и око 2000 добровољаца. Током ратних операција Београђани су са пажњом пратили ток битака и наступање јединица, бринули о рањеницима, одавали почаст жртвама, пратили колоне ратних заробљеника и свечано дочекивали победнике. Иако удаљен од фронтова и војних операција, Београд је живео са својим ратницима и дао пун допринос победи српске војске.

Изложба Metahousing – насеља прошлости и градови будућности представља аутентичне вредности овдашњег градитељског стваралаштва спајајући две крајности, две тачке у времену: праисторију и савремени тренутак.

Изложба представља најпрепознатљивије, крајње, ултимативне аспекте неолитске и савремене архитектуре Београда. Изложба приказује винчанско насеље у Стублинама са преко 200 надземних кућа, сегменте новобеоградског блока 21 – Шест каплара и елементе архитектуре за 21. век – Центар за промоцију науке, Блок 39. Пројекат покушава да прикаже везу између појавности кућа и насеља са идеолошким, економским и социо-културним конструктима у неолиту и савременом пост-социјалистичком добу.

Изложба покреће питања: Ко је градио изложене куће? Ко је у њима становао и ко станује? Како је становање поимано у неолиту, а како се поима данас? Какави су били и какви јесу односи између суседа? Шта је формирало и шта формира осећај заједнице? Како трансформација друштва утиче на развој куће и изграђене средине? Које потребе човека треба да задовољи дом, објекат, насеље...? Како и зашто се рађају насеља и зашто нестају?

Изложба Metahousing – насеља прошлости и градови будућности поставља опште смернице за (ре)интерпретације и евентуално нове начине посматрања физичке појавности живота. Коначна решења за неке од проблема у тумачењима праисторијског света свакако су предалеко од аналогних или сличних образаца понашања данашњице. Изложба не нудити објашњења, дефиниције и тумачења, већ ствара простор за нова промишљања метапојавности праисторијског и савременог живота.

Настављајући сарадњу са Галеријом савремене ликовне уметности у Нишу Музеј града Београда у периоду од 26. новембра до 16. децембра 2012. године гостује у њеној Галерији Србија са изложбом која носи назив Заобилазне стратегије: један поглед на београдску уметничку сцену деведесетих година прошлог века.

Кроз 45 дела 38 уметника различитих генерација, али паралелно активних на уметничкој сцени те деценије, Музеј града Београда представља један сегмент своје богате збирке наше савремене уметности и настоји да пружи одговор на питање како данас, после више од једне деценије, изгледа поглед на уметност која је настајала на београдској сцени током оних турбулентних и тмурних, а за многе трагичних деведесетих година прошлог века? Да ли можемо, са ове временске дистанце, али и ограничени збирком коју поседујемо - а која је највећим делом настала захваљујући поклону Скупштине града Београда и раду њених Комисија за откуп уметничких дела које су их бирале у периоду 2003-8 - дакле, да ли можемо довољно јасно да сагледамо карактеристичне појаве, уметничке праксе као и појединачне уметничке исказе који су, носећи у себи дух промене, тражили одговоре на суштинска егзистенцијална питања тог времена, као и у којој мери су на том путу успели да сачувају свој истраживачки дух, аутентичност и аутономију? Чини се да је опште прихваћено мишљење овог тренутка да сцену деведесетих година карактерише пре свега мноштво паралелних токова, различитих језика и појава наслеђених из експресивне и субјективне уметности претходне деценије, истина у далеко мирнијем кључу, и са већим интересовањем за концептуалне и менталне процесе решавања уметничких проблема.

Сам наслов изложбе, то јест његов први део – Заобилазне стратегије – инспирисан је истоименим комплетом картица које су током седамедестих година прошлог века истовремено осмислила а заједно објавила двојица британских уметника, музичар Брајан Ино и сликар Питер Шмит . Њихове картице садрже упутства за решавање проблема везаних за креативне процесе, за мноштво могућих стваралачких путева, што је управо оно што и карактерише уметност код нас током деведесетих година – мноштво паралелних токова и индивидуалних стратегија. Исто тако, ради се о уметности која, иако доноси значајне новине на нашу уметничку сцену, осим ретких изузетака веома вешто 'заобилази' директно упућивање а још више конфронтирање са тада актуелном друштвено-политичком ситуацијом.

Ипак, упркос том мноштву паралелних токова и индивидуалних стратегија, условно речено заснованих на неекспресионистичком и неоконцептуалном приступу, упркос непостојању генерацијских обележја и упркос изузетно неповољних околности њиховог развоја, изложена дела јасно показују оно што је уметничка критика још тада препознала а данас потврђује, а то је постојање одређених нових појаве које су јасно одредиле простор савремене српске уметности тих деведесетих година.

Друга из серије изложби под називом Интерполације - чији је аутор кустоскиња мр Нада Сеферовић - којом Музеј града Београда жели да пружи могућност јавности да се барем делимично али континуирано упознаје са богатом збирком савремене уметности која се налази у њеном фонду. Кроз низ малих изложби - од једног до три дела наших значајних уметника – интерполираних у поставке музеја у саставу МГБ – јер Музеј нема простор за сталну поставку својих основних збирки у оквиру које би та дела онда могла бити изложена – желимо да подсетимо наше суграђане да је у нашем граду постојала, али и даље постоји, веома жива , плодна и значајна активност у домену визуелног стваралаштва, активност која врло често по својим дометима превазилази границе нашег града и наше земље. Овог пута вам представљамо две слике наше еминентне уметнице Зоре Петровић чије је дело значајно обележило уметност половине 20 века.

Традиционална изложба ТИСО 2013 секције Текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а се састоји из три сегмента - текстил, одевање и аксесоар. У питању је најзначајнија продукција ове секције између два ТИСО-а.

Изложба ТИСО је увек атрактивна због разноврсности експоната, техника израде као и коришћених материјала. Као посебан сегмент у Ноћи музеја планирано је ангажовање чланова секције који ће приказивати различите технике моделирања. Посетиоци изложбе ће том приликом моћи да се нађу у улози модела-манекана. Читав догађај биће забележен фотоапаратом, након чега ће фотографије бити постављене на званичном сајту удружења УЛУПУДС.

Изложба се реализује под покровитељством Општине Стари град, Министарства културе и информисања и Секретаријата за културу Града Београда. Медијски покровитељ је РТС.

На позив Горењског музеја у Крању изложба Музеја града Београда Живот у глини гостује у Словенији.

Изложбом Življenje v glini Музеј града Београда представаља репрезентативну збирку неолитске фигуралне пластике, прва уметничка дела са територије Београда. Живот у глини београдској публици био је представљен у Конаку кнегиње Љубице 2010. године.