Изложба На крилима фантазије ће бити отворена 30.септембра и траје укупно две недеље.

Изложбу ће отворити Њена Екселенција Дагмар Репчекова, Амбасадорка Словачке Републике у Србији у присуству директора Међународне куће илустрација за децу Бибиана господина Петра Тврдоња и бројних гостију из дипломатског кора.

Поставка обухвата 70 урамљених радова ( 50 x 70 цм ) који су награђени у две категорије: Grand Prix BIB ( Биенале илустрација Бибиана) и Награде дечијег жирија. Биће то избор савремених илустратора који ће представити своје најбоље стваралаштво у последњих 15 година. Међу ауторима који ће имати изложене радове су Петер Уцхнар, Мирослав Регитко, Јурај Мартишка, Даниела Олејникова и други. На изложби биће присутни и неки од наведених аутора који могу направити нпр. неколико карикатура на лицу места.

Осим наведене изложбе имамо на располагању и 3 филма посвећена Међународној кући илустрација за децу Бибиани.

Бибиана

БИБИАНА, међународна кућа уметности за децу је припремила прве изложбе и програме још 1987. године и оснивачки акт је добила 1990 године. Формирана је као самостални простор за богате и широке активности које су биле у вези са Биеналом илустрација Братислава – БИБ. Постепено се активност БИБИАНЕ ширила и БИБИАНА је постала модерна институција која подржава развој професионалне уместности за децу у богатом спектру жанрова и врста. Осим уникатних интерактивних изложбених пројеката се у њој одржавају и креативне радионице, музички програми и позоришни пројекти. Такође и организује Биенале анимација Братислава – међународни фестивал цртаних филмова за децу и омладину. Од свог настанка под окриљем БИБИАНЕ је и Словачка секција ИББY (Међународна унија за дечију књигу при УНЕСКУ), где се организују национална такмичења Најлепше књиге Словачке и Најлепше и најбоље дечије књиге у Словачкој, и издаје се стручни часопис Ревуе БИБИАНА. Институција учествује у доделивању националних награда за илустраторско, књижевно и преводилачко стваралаштво, и непрекидно шири јединствене литерарне фондове и реализује пројекат дигитална БИБИАНА.

БИБИАНА је садржајем својих активности јединствена оваква институција у Словачкој и једна од ретких сличних у Европи. То је посебна институција што се тиче обима својег интересовања и шароликости припреманих догађаја. Током свог трајања је освојила много поклоника код куће и у иностранству, изградила је одличну репутацију и код стручне јавности широм света.

Биенале илустрација Братислава настало је у Братислави 1967. године. Међународно је такмичење у оцењивању оригиналних илустрација дечијих књига. Биенале илустрација Братислава (БИБ) се одржава под покровитељством УНЕСКА и Међународне уније за дечију књигу (ИББY) уз подршку Министарства културе СР, где је БИБИАНА главни организатор. Стручну гаранцију, организацију и реализацију обезбеђује секретаријат БИБ. У области ликовне и илустраторске уметности за децу је БИБ најзначајнији и јединствени догађај у свету. Оригинале илустрација увек оцењује међународни стручни жири, који је састављен од теоретичара ликовне уметности, али и самих илустратора. Жири додељује 11 награда – Гранд приx, 5 Златних јабука и 5 Плакета. Додељује и часно признање издавачкој кући за изузетан издавачки подухват.

Осим професионалног жирија од 1993. постоји и Дечији жири који бира свог победника. Поред такмичења и оцењивања, у оквиру Биенала се одржава и међународна БИБ УНЕСКО радионица Албина Бруновског за илустраторе почетнике, међународни симпозијум и много других пратећих изложби, представа и радионица.

 

Музеј града Београда вас позива да посетите изложбу радова са конкурса Недеља стваралаца европске баштине, која је постављена у Галерији Карст Музеја Јована Цвијића, у периоду од 20. септембра до 6. октобра. Истовремено, изложба је отворена и у музејима у Нишу, Крагујевцу и Кикинди.

Конкурс је био међународни и организован је као део манифестације Дани европске баштине, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

На конкурс, који је спроведен преко Секције музејских педагога Музејског друштва Србије, су стигла 43 рада, од чега 24 писана, међу њима су једна песма и један стрип, а преосталих 19 су видео радови.

Пет радова  је послато на даље такмичење, а у коначном избору су награђена два рада послата из Србије: Vampires among the Serbs, аутора Николе Михаиловског из Ниша и Иво Андрић, ауторке Мие Митровић из Београда.

Посетите изложбу и сазнајте шта су деца и млади из Србије бирали као најинтересантније теме везане за баштину, како се односе према њој и како виде наслеђе места у којима живе, значајне личности свог краја или важне историјске догађаје.

Систематска археолошка ископавања у Стублинама обавља Музеј града Београда од 2010. године. До данас су ископани остаци пет неолитских кућа, двоструки систем ровова који су опасивали старије и млађе насеље, систем отпадних јама на јужној периферији насеља… Градски Музеј баштини вредну неолитску збирку која укључује и чувени групни налаз 43 винчанске фигурине, али и необично велики број података о начину живота, архитектури, економији, ритуалима, доколици…

Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18 5
29. август - 25. септембар 2019.

Стари конак

Заборављени београдски двор

Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. За ондашње прилике то је био авангардни локацијски искорак из београдског шанца. Здање је временом прерасло оквире „обичног“ топонима, упијајући у себе сложене слојеве историјске и визуелне иконографије Белог града.

Европски стил градње и отварање нових урбанистичких визура српске престонице, нису остали незапажени ни кнезу Александру Карађорђевићу. Кнез је Симићево здање 1845. године учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године.

Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја града Београда, Музеја примењене уметности и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.

Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг – делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Приредили: Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

Аутори изложбе: Јелена Пераћ, музејски саветник, Владимир Томић, виши кустос и Дејан Вукелић

Дизајн публикације: Душан Ткаченко

Стручно вођење: аутори изложбе провешће посетиоце кроз поставку уз стручно тумачење, петак, 6. септембар у 18 часова

Подаци о предмету

  • Локација Музеју примењене уметности
  • Датум 29. август - 25. септембар 2019.
  • Организација

    Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

  • Импресум

    Аутори изложбе: Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић

Четвртак, 27. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 27. јуна у 18 часова, Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита, одржаће предавање на тему Креативност и симболика накита у доба сецесије.

Зашто је прича о накиту ар нувоа прича о врхунској декаденцији, али и изванредној суптилности, о умећу тумачења тананих симбола и знакова једног времена кроз сједињавање храбрих форми и још храбријих тема и употреби иновативних материјала? Како је тако кратак период у стилу израде накита оставио тако дубоке трагове, који се протежу и до данашњих дана? Луксузни накит ар нувоа је заправо био реакција на оно што се дешавало у француском друштву, пре него пуко истраживање уметничке визије и форме. У самом његовом центру се налазе жена, увек етерична, вилинска, али јака, као и флора и фауна какве до тада нису приказане. Сексуализована, путена и заводничка.

Ових бурних 15 година  је унело толико свежине, иновативности и одважности, не само у изради накита, већ и на схватање функције декоративних предмета уопште. Сваки брош, свака огрлица, наруквица или минђуша једне даме је причала своју причу – само је требало знати читати тајне знакове боја, облика, приказа.

Четвртак, 20. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Доцент др Викторија Алаџић, Грађевински факултет Суботица, Универзитет у Новом Саду

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 20. јуна у 18 часова, доцент др Викторија Алаџић са Грађевинског факултета Суботица, Универзитет у Новом Саду, одржаће предавање на тему Архитектура сецесије у Суботици.

Суботица је на крају 19. и почетком 20. века, у оквирима Аустроугарске царевине, прошла кроз најинтензивнији развој у својој досадашњој историји, захваљујући увођењу железнице 1869. године. Иако пољопривредног залеђа, развијала је урбану матрицу и грађанску свест, усвајајући новине из удаљених делова Европе. Осим робе која се извозила и увозила железницом, стизало је у град и знање захваљујући једноставнијем начину путовања него што је то раније био случај, и школовању Суботичана у градовима Европе. Почела је у архитектури примена нових грађевинских материјала: гвожђа, челика, бетона али и архитектонских стилова који су красили палате што су се градиле у центру града. На самом крају 19. века, изграђени су први објекти у стилу сецесије настале под утицајима из разних крајева Европе: Париза, Брисела, Минхена, Дармштата, Беча, али су најрепрезентативнији објекти изграђени у стилу мађарске сецесије, ослањајући се на богато мађарско фолклорно наслеђе.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:

  • Серија предавања на тему сецесије, четвртком, у 18 часова
  • Шетња кроз Београд посвећена архитектури сецесије, у суботу 29. јуна, 11 часова

Четвртак, 13. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 13. јуна у 18 часова, мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности, одржаће предавање на тему Мода: од сецесије до ар декоа.

Светске изложбе одржане у Паризу 1900. и 1925. године представљају и врхунце стилова сецесије и ар декоа. За тих двадесет и пет година, колико дели ове две изложбе, животне навике, потребе и идеали у многоме су се променили. Променила се и мода одевања, која је својеврсно огледало епохе којој припада. На примерима из наше средине пратићемо тај преображај, један од најбржих и најузбудљивијих у историји моде.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:

  • Серија предавања на тему сецесије, четвртком, у 18 часова
  • Шетње кроз Београд посвећене архитектури сецесије, у суботу 15. и 29. јуна, 11 часова

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5
  • Датум 10 - 30. јун 2019.

Уторак, 28. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 28. маја у 18 часова, Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката, одржаће предавање на тему Нови Београд и нова територијалност Београда: пут од мочваре до новог града.

Након периода лутања, кризе финансирања, истраживања нових концепција и промене планова, након конкурса за урбанистичко решење централног дела Новог Београда, 1962. године се усваја „Регулациони план за подручје општине Нови Београд“. Тим чином започет је период од 20 година континуираног планирања и изградње Новог Београда као лабораторије урбанизма и највећег планираног и праћеног градилишта (Главички) у  бившој Југославији. Наизглед је напуштена идеја новог главног града нове Југославије, предност се даје стамбеним блоковима, а урбанисти имају проблем да убеде радне организације да отворе своје пословнице и представништва на Новом Београду, доводећи у питање материјалну базу новог града. Касни изградња пратећих садржаја и сервиса, град се зонира и ослобађају се нови терени измештањем индустрије и железнице, уређују рекреативне површине. Град се припрема и као инфраструктурни резервоар старог Београда, чија се реконструкција увелико припрема, али већ крајем 1970-тих и почетком 1980-тих Нови Београд почиње да се посматра као локација за најјефтинију - условно речено - стамбену изградњу. О континуитетима и дисконтинуитетима у планирању у односу на претходне и следеће планове, техничким иновацијама, проблемима и изазовима у изградњи, те административним изазовима, постмодернистичкој критици и структурама које су са њом дошле – разговараћемо анализирајући фотографије (Новог) Београда из колекције Музеја града Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова