У опсежном ликовном опусу знаменитог сликара Павла Паје Јовановића (1859–1957), који је обиловао историјским, оријенталним, митолошким, религиозним и портретним композицијама, значајну целину чине представе са ликом уметникове супруге Хермине (Даубер) Јовановић Муни (1892–1972).

На више од тридесет слика, пастела и цртежа обухваћених изложбом, на којима фигурира Муни, а који се чувају у оквиру Легата Паје Јовановића у Музеју града Београда, Јовановић је своје обожавање супруге преточио у ликовни миље, стварајући од свог модела својеврстан објекат уметности, достојан дивљења. Представе Муни, као отелотворења идеалне лепоте, јављају се у Јовановићевим делима у различитим тематским оквирима, од њених представа као отмене даме из високог друштва, преко митолошких и алегоријских композиција, до акта.

Поникао на изворима европске уметности позног 19. века, Паја Јовановић је, као реномирани уметник светске репутације, неговао дух идеалистичког реализма, који се темељио на поукама стеченим током школовања на угледној Ликовној академији у Бечу. Стварајући у складу са Кантовим поимањем природне и уметничке лепоте, Јовановић је тежио високо естетизованој и улепшаној представи стварности. Лепота, која као главна тема провејава Јовановићевим портретима, врхунац достиже у визуализацији уметниковог најдражег модела, супруге Муни.

Хермина (Даубер) Јовановић, рођена у Будимпешти 1892, упознала се са времешним сликарем 1905, када је и постала његов модел. Иако најинтимнија особа у уметниковом животу, о себи је оставила оскудне податке. Познато је да се за свог 33 године старијег супруга удала у Бечу 1917. године. У складном браку, дугом четири деценије, између уметника и његове супруге развио се посебан психоестетски однос, који се може тумачити кроз визуру Пигмалионовог ефекта. Овидијева прича о Пигмалиону, уметнику који се заљубио у своје дело, аналогна је Пајиној апологији Муни, која је, са својим заносним изгледом, била уметников модел, муза и инспирација.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/IV
  • Датум 16. јун - 7. октобар 2018.
  • Импресум

    Исидора Савић, аутор изложбе; Милутин Марковић, дизајн изложбе 

На изложби су представљени биографски подаци и занимљивости из живота супруга српских владара из династија Обреновић и Карађорђевић.

Одабране су супруге владара Србије, а затим и Југославије, из времена после Другог српског устанка и ослобођења од Турака. Била су то четири владара из династије Обреновић и три из породице Карађорђевић. Супруге Обреновића биле су: кнегиња Љубица Обреновић, удата за кнеза Милоша, кнегиња Јулија Обреновић, супруга кнеза Михаила, кнегиња, а потом и краљица Наталија Обреновић, жена краља Милана и последња из династије Обреновића, краљица Драга, удата за краља Александра.

Владарке из дома Карађорђевића биле су Персида Карађорђевић, жена кнеза Александра и Марија, једина југословенска краљица, супруга краља Александра Карађорђевића. Кнегиња Зорка, жена Петра I Карађорђевића и ћерка црногорског краља Николе Петровића, преминула је 1890. године, четрнаест година пре него што је њен супург постао краљ Србије, због чега и није представљена на овој изложби.

Кроз богат фотографски материјал и изабране предмете из свакодневног живота ових жена, посетиоци могу да се упознају са њиховим личним причама. Желели смо да их представимо као обичне жене, што и јесу биле, са свакодневним радостима, потребама и проблемима. Због тога приче о њима говоре о животу који су водиле пре удаје, о њиховим, понекад срећним, а понекад несрећним браковима, о деци и учешћу у политичком животу Србије. Укратко, о свему ономе што чини живот једне жене и мајке, која је уз то и супруга владара.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 14. јун - 2. септембар 2018.
  • Организација

    Музеј града Београда и УПГ Ноћ Музеја

  • Импресум

    Ангелина Банковић MA и Милена Андрејић MA, ауторке изложби; УПГ Ноћ Музеја и Бодин Јовановић, дизајн изложбе; Ана Дрњевић, превод на енглески, УПГ Ноћ Музеја и Продукција 64, реализација изложбе

Изложба „Сецесија – слобода стварања“ биће свечано затворена 10. јуна 2018. на Светски дан сецесије, чиме ће Клуб Лепота живота и Музеј града Београда први пут званично у Београду обележити овај дан и 50 година од отварања Музеја Јована Цвијића.

Кроз реч и слику путоваћемо кроз сецесију, време у којем је настајала, њеним специфичностима и крактеристикама у Београду и његовој архитектури. Дружићемо се уз документарни филм о Драгутину Инкиострију Медењаку, оцу дизајна и примењене уметности у Србији и аутору унутрашњег уређења дома Јована Цвијића.

Званично обележавање Светског дана сецесије у Београду започело је отварањем изложбе фотографија „Сецесија – слобода стварања“ током Ноћи музеја. У оквиру изложбе организоване су и три градске шетње, а за сам Светски дан сецесије припремљен је програм у Музеју Јована Цвијића.

Придружите нам се и у очаравајућем амбијенту Музеја уживајте у сецесији кроз причу и слику.

ЗВАНИЧНИ ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКОГ ДАНА СЕЦЕСИЈЕ

10. јун 2018, Музеј Јована Цвијића

11,30 – 11,55 Време сецесије, Мајда Сикошек
12,00 – 12,30 Стручно вођење кроз Музеј Јована Цвијића
12,45 – 13,10 Архитектура сецесије у Београду, Ангелина Банковић
13,15 – 13,45 Стручно вођење кроз Музеј Јована Цвијића
14,00 – 14,30 Документарни филм о Драгутину Инкиострију Медењаку, РТС
14,30 Додела награда за најбоље фотографије и затварање изложбе

Инфо! Хвала на великом интересовању. Све шетње су попуњене.

У оквиру изложбе Сецесија – слобода стварања, Музеј града Београда и Клуб Лепота живота организују три градске шетње посвећене архитектури сецесије у Београду.

Шетајући уз причу две историчарке уметности, Мајде Сикошек и Ангелине Банковић, сазнајте како је Београд постајао модеран европски град, који је архитекта први у Београду применио елементе сецесије у свом раду, шта се шушкало по чаршији када је Јован Илкић одабран да пројектује хотел Москву, ко је човек који је наручио први модерни Робни магазин, да ли је у Београду постојао однос инвеститор – архитекта, које су све зграде у стилу сецесије и колико су специфичне, као и многе друге занимљиве детаље.

Процењено време трајања шетње је 2 сата.

Програм је бесплатан, а број учесника ограничен је на 30.

Малобројни су и слабо проучени комади дворског намештаја наменски израђивани за двор Обреновића у Београду. У манастиру Раковица чувају се столице тапациране пресованом кожом из времена кнеза Михаила и салон из париске радионице Виктора Емона поручен за краља Александра Обреновића. Поменути намештај непознат широј и научној јавности пружа конкретан увид у изглед и квалитет београдског дворског ентеријера. Компарацијом сачуваних комада мобилијара са намештајем у другим збиркама попут оних из манастира Враћевшнице и Крушедола, те поређењем са пописима и пажљивим сагледавањем рецентних фотографских представа унутрашњости двора добија се обиље нових података о процесу визуелне артикулације ентеријера београдског старог двора. Увидом у свет предмета и материјалних објеката којима је артикулисана унутрашњост владарског простора стичу се услови за прецизније и боље разумевање новије српске дворске културе.

Подаци о предмету

  • Предавач Вук Даутовић, истраживач сарадник Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 04. јун 2018, у 18 часова

Млади пар који тек што је започео своју везу, ишао је ка Барселони где их је чекао брод за Мајорку. Била је то 1838. година, а Фредерик Шопен и Жорж Санд одлучили су да зиму проведу на Мајорци, на топлом медитеранском ваздуху, далеко од очију јавности, мужа Жорж Санд и љубопитљивих познаника. У периоду од 9 година колико је трајала њихова веза, настајала су нека од најзначајнијих Шопенових дела и развила се веза која и данас привлачи велику пажњу.

Идеја изложбе је да нашим суграђанима, али и свима другима који воле Београд, приближимо, иако не као у неким другим европским градовима, ипак богато сецесијско наслеђе нашег главног града.

Повод за организовање ове изложбе био је Светски дан сецесије, који се, почевши од 2013, обележава 10. јуна у великом броју европских земаља, а сада ове године први пут званично и у Београду. Одлучили смо се за архитектуру као јавну и најуочљивију форму уметности. Тим поводом је расписан фото-конкурс са темом архитектонских детаља сецесијске декорације на одабраним београдским зградама. Ове грађевине смо ми одабрали и понудили учесницима на конкурсу, водећи рачуна да то буду оне чија је декорација сачувана, као и оне које су, због сопственог положаја или околине, доступне за фотографисање. На конкурс се пријавило 36 учесника, од чега је жири одабрао фотогафије 23 аутора. Њихове радове можете видети на изложби, као и у овом каталогу.

Поред тога, а са жељом да публици што више приближимо сецесијску епоху и њен утицај на београдску архитектуру, приредили смо и два текста. Први текст, Доба Сецесије у Србији – модерно и традиционално руку под руку, је покушај да се осветли време у којем је сецесија настала, трајала и угасила се у Београду и Србији; са жељом да се повеже појава једног уметничког стила и околности које су до тога довеле и илуструје време на прелазу из XИX у XX век. У другом тексту, Сецесија у београдској архитектури, представљене су неке од основних одлика сецесијске архитектуре уопште, а затим и њене манифестације у српској и београдској средини, уз имена најзначајнијих протагониста и најрепрезентативније примере подигнуте у Београду.

Овом приликом желимо да изразимо и захвалност свима који су нам помогли при организацији изложбе и публиковању каталога, а то су: Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ресторан здраве хране ФитБар, МyЦасе д.о.о, Драгана Латинчић, Бодин Јовановић, Исидора Савић, Татјана Корићанац, Предраг Ђидић, Драгана Стојић, Милош Јуришић, Злата Вуксановић-Мацура, Марија Стоисављевић, Маја Медић и Немања Ђорђевић.

Sponzori: FitBar, MyCase d.o.o.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Јована Цвијића, Јелена Ћетковић 5
  • Датум 19. мај - 10. јун 2018.
  • Организација

    Музеј града Београда и Клуб Лепота живота, уз подршку УПГ Ноћ музеја

  • Импресум

    Мајда Сикошек и МА Ангелина Банковић, ауторке изложбе и каталога; дизајн Браћа Буразери и Бодин Јовановић

    Продукција: УПГ Ноћ музеја и Продукција 64

    Лектура и коректура: Марија Стоисављевић и Драгана Латинчић

    Превод на енглески: Мајда Сикошек

    Аутори изложених фотографија: Данко Страхинић, Лана Милановић, Сандра Севић, Милица Јовић, Милинко Радосављевић, Драган Церовић, Ирина Брајовић, Дуња Марић, Милош Јуришић, Бранко Шекеровић, Софија Бјеговић, Милош Стојановић, Душко Вукић, Лидија Франовић, Јована Кузмановић, Софија Ивановић, Соња Јанков, Милица Мацановић, Ангелина Бартула, Милорад Стокин, Сања Ратковић, Марија Спасојевић, Роберто Конте, Италија.