Изложба На крилима фантазије ће бити отворена 30.септембра и траје укупно две недеље.

Изложбу ће отворити Њена Екселенција Дагмар Репчекова, Амбасадорка Словачке Републике у Србији у присуству директора Међународне куће илустрација за децу Бибиана господина Петра Тврдоња и бројних гостију из дипломатског кора.

Поставка обухвата 70 урамљених радова ( 50 x 70 цм ) који су награђени у две категорије: Grand Prix BIB ( Биенале илустрација Бибиана) и Награде дечијег жирија. Биће то избор савремених илустратора који ће представити своје најбоље стваралаштво у последњих 15 година. Међу ауторима који ће имати изложене радове су Петер Уцхнар, Мирослав Регитко, Јурај Мартишка, Даниела Олејникова и други. На изложби биће присутни и неки од наведених аутора који могу направити нпр. неколико карикатура на лицу места.

Осим наведене изложбе имамо на располагању и 3 филма посвећена Међународној кући илустрација за децу Бибиани.

Бибиана

БИБИАНА, међународна кућа уметности за децу је припремила прве изложбе и програме још 1987. године и оснивачки акт је добила 1990 године. Формирана је као самостални простор за богате и широке активности које су биле у вези са Биеналом илустрација Братислава – БИБ. Постепено се активност БИБИАНЕ ширила и БИБИАНА је постала модерна институција која подржава развој професионалне уместности за децу у богатом спектру жанрова и врста. Осим уникатних интерактивних изложбених пројеката се у њој одржавају и креативне радионице, музички програми и позоришни пројекти. Такође и организује Биенале анимација Братислава – међународни фестивал цртаних филмова за децу и омладину. Од свог настанка под окриљем БИБИАНЕ је и Словачка секција ИББY (Међународна унија за дечију књигу при УНЕСКУ), где се организују национална такмичења Најлепше књиге Словачке и Најлепше и најбоље дечије књиге у Словачкој, и издаје се стручни часопис Ревуе БИБИАНА. Институција учествује у доделивању националних награда за илустраторско, књижевно и преводилачко стваралаштво, и непрекидно шири јединствене литерарне фондове и реализује пројекат дигитална БИБИАНА.

БИБИАНА је садржајем својих активности јединствена оваква институција у Словачкој и једна од ретких сличних у Европи. То је посебна институција што се тиче обима својег интересовања и шароликости припреманих догађаја. Током свог трајања је освојила много поклоника код куће и у иностранству, изградила је одличну репутацију и код стручне јавности широм света.

Биенале илустрација Братислава настало је у Братислави 1967. године. Међународно је такмичење у оцењивању оригиналних илустрација дечијих књига. Биенале илустрација Братислава (БИБ) се одржава под покровитељством УНЕСКА и Међународне уније за дечију књигу (ИББY) уз подршку Министарства културе СР, где је БИБИАНА главни организатор. Стручну гаранцију, организацију и реализацију обезбеђује секретаријат БИБ. У области ликовне и илустраторске уметности за децу је БИБ најзначајнији и јединствени догађај у свету. Оригинале илустрација увек оцењује међународни стручни жири, који је састављен од теоретичара ликовне уметности, али и самих илустратора. Жири додељује 11 награда – Гранд приx, 5 Златних јабука и 5 Плакета. Додељује и часно признање издавачкој кући за изузетан издавачки подухват.

Осим професионалног жирија од 1993. постоји и Дечији жири који бира свог победника. Поред такмичења и оцењивања, у оквиру Биенала се одржава и међународна БИБ УНЕСКО радионица Албина Бруновског за илустраторе почетнике, међународни симпозијум и много других пратећих изложби, представа и радионица.

 

Музеј града Београда вас позива да посетите изложбу радова са конкурса Недеља стваралаца европске баштине, која је постављена у Галерији Карст Музеја Јована Цвијића, у периоду од 20. септембра до 6. октобра. Истовремено, изложба је отворена и у музејима у Нишу, Крагујевцу и Кикинди.

Конкурс је био међународни и организован је као део манифестације Дани европске баштине, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

На конкурс, који је спроведен преко Секције музејских педагога Музејског друштва Србије, су стигла 43 рада, од чега 24 писана, међу њима су једна песма и један стрип, а преосталих 19 су видео радови.

Пет радова  је послато на даље такмичење, а у коначном избору су награђена два рада послата из Србије: Vampires among the Serbs, аутора Николе Михаиловског из Ниша и Иво Андрић, ауторке Мие Митровић из Београда.

Посетите изложбу и сазнајте шта су деца и млади из Србије бирали као најинтересантније теме везане за баштину, како се односе према њој и како виде наслеђе места у којима живе, значајне личности свог краја или важне историјске догађаје.

Систематска археолошка ископавања у Стублинама обавља Музеј града Београда од 2010. године. До данас су ископани остаци пет неолитских кућа, двоструки систем ровова који су опасивали старије и млађе насеље, систем отпадних јама на јужној периферији насеља… Градски Музеј баштини вредну неолитску збирку која укључује и чувени групни налаз 43 винчанске фигурине, али и необично велики број података о начину живота, архитектури, економији, ритуалима, доколици…

Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18 5
29. август - 25. септембар 2019.

Стари конак

Заборављени београдски двор

Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. За ондашње прилике то је био авангардни локацијски искорак из београдског шанца. Здање је временом прерасло оквире „обичног“ топонима, упијајући у себе сложене слојеве историјске и визуелне иконографије Белог града.

Европски стил градње и отварање нових урбанистичких визура српске престонице, нису остали незапажени ни кнезу Александру Карађорђевићу. Кнез је Симићево здање 1845. године учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године.

Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја града Београда, Музеја примењене уметности и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.

Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг – делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Приредили: Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

Аутори изложбе: Јелена Пераћ, музејски саветник, Владимир Томић, виши кустос и Дејан Вукелић

Дизајн публикације: Душан Ткаченко

Стручно вођење: аутори изложбе провешће посетиоце кроз поставку уз стручно тумачење, петак, 6. септембар у 18 часова

Подаци о предмету

  • Локација Музеју примењене уметности
  • Датум 29. август - 25. септембар 2019.
  • Организација

    Музеј града Београда и Музеј примењене уметности

  • Импресум

    Аутори изложбе: Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић