Позивамо Вас на промоцију монографије

Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда

Уторак, 27. новембар 2018, у 18 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд


На промоцији ће говорити др Милан Попадић, др Александар Ђорђевић, Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда и ауторке, др Злата Вуксановић-Мацура и мср Ангелина Банковић.

Mонографија Мере града приказује карте и планове из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, настале у времену од 1865. до 1969. године. Материјал садржан у књизи је првенствено анализиран са становишта урбанизма, архитектуре и урбане историје Београда. Намера ауторки је била да се истакне важност ове грађе и њене просторно-визуелне димензије у проучавању урбаног развоја града.

Карте и планови су често „украс“ неког текста у којем се обрађује „простор и место“, али без суштинског проучавања и разумевања информација које носе. Због тога је циљ ове публикације да, кроз презентовање слике и садржине историјских карата и планова Београда, укаже на важност повезивања мапа и наратива, односно на значај карата и планова за просторно-временску димензију прича о граду.

Књига је награђена је другом наградом на 27. интернационалном салону урбанизма, у категорији „Публикације“.

Улаз на промоцију је слободан.

Слика Косовка девојка Уроша Предића, настала 1919. године, убраја се у најуспелија уметникова остварења, а уједно представља једну од иконичних слика у историји српске уметности и културе.

Инспирисан истоименом народном песмом и подстакнут поруџбином Кола српских сестара, Предић је преузео мотив Косовке девојке из епа и преточио га у идеализовану представу изразите симболике. Тумачењем  функције и симболике Косовке девојке у изворној песми, у којој ова епска јунакиња фигурира као ожалошћена вереница, неговатељица рањеника и вршилац предсмртног причешћа, као и њеног мотива у визуелној култури крајем 19. и почетком 20. века, тежиће се расветљавању могућих значења ове сложене историјске композиције. Разматрајући дело у контексту, посебно ће бити истакнуто њено место у оквиру оживљавања косовског мита у систему националне културе почетком 20. века, као и у духу страдања у Великом рату.

Улаз на предавање је слободан.

Подаци о предмету

  • Предавач Исидора Савић, кустос Музеја града Београда
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 19. новембар 2018, у 18 часова

У уметничкој активности дужој од шест деценија, Радомир Дамњановић Дамњан остварио је врло сложен и разноврстан опус делујући у две културне целине, с почетком у Србији и на југословенској уметничкој сцени до 1974. године, настављајући у Италији (Милану) не прекидајући тесне радне и излагачке везе са средином свог формирања.

Прве самосталне изложбе у Београду имао је у Галерији Графичког колектива и у Салону Модерне Галерије, започевши тиме брзи успон који га је увео међу репрезентативне представнике своје земље на многим приредбама у иностранству, од Бијенала у Сао Паолу 1963. (где је добио угледну награду Ванда Свево), преко наступа у селекцији Југославије на Бијеналу у Венецији 1966. и 1976. године, на Бијеналу у Токију 1967. године, до учешћа по позиву организатора на Документима у Каселу 1964. године. Ретроспективна изложба приређена му је у Музеју савремене уметности у Београду 1986. године. Преласком у Италију прве самосталне изложбе приређује у Милану, у студију Карла Ортели 1974. и у Фондацији Мудима 1976. и 1996. године. Наставља са излагачком делатношћу до данашњих дана.  

Изложба Дамњан - ретроспектива 1965 – 2018.  у Музеју града Београда у Ресавској 40б, трајаће до 10. децембра 2018. године. Радно време током трајања изложбе је од уторка до недеље, од 12 до 20 часова, понедељком затворено.

На изложби ће бити презентовано треће проширено и допуњено издање Српске уметности 1950 - 2000, проф. др Јеше Денегрија, у издању Фондације Колекција Трајковић.


Колекција Трајковић је приватна уметничка збирка ликовних дела српске уметности друге половине XX века и почетка XXI века. У колекцији је заступљено преко стопедесет аутора са око три хиљаде дела. Колекција садржи слике, скулптуре, радове на папиру, као и радове рађене у другим медијима као што су фотографија, видео и звучни записи. Осим традиционалних уметничких пракси (сликарство, скулптура, цртеж, графика) у Колекцији су заступљени радови радикалних, нових уметничких пракси друге половине XX века.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј града Београда, Ресавској 40б
  • Датум 15. новембар - 10. децембар 2018
  • Организација

    Музеј града Биограда и Фондација Колекција Трајковић

На 27. интернационалном салону урбанизма, који је свечано отворен у Руми 8. новембра 2018. године, књига у издању Музеја града Београда, Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, чији су аутори др Злата Вуксановић-Мацура и мст Ангелина Банковић, награђена је другом наградом у категорији „Публикације“.

Клавирски квинтет Quintessenza, у саставу Даница Дујаковић (клавир), Ања Петковић и Дуња Петковска (виолине), Милена Брзаковић (виола) и Ангелина Живковић (виолончело), делује као студентски ансамбл две године. Основан у склопу наставе камерне музике на основним студијама извођачких одсека ФМУ, квинтет је врло брзо превазишао уобичајени ниво студентског извођења камерне музике, издвајајући се као један од најквалитетнијих и најупечатљивијих ансамбала у својој генерацији. 

Изложба открива врло богат и занимљив живот Земунаца у бурном периоду пуном сећања на ужасе Првог светског рата, пропраћеном економском кризом и нестабилним политичким приликама у држави. Док се свет приближавао новом рату, Земунци су настојали да живот испуне културним дешавањима, спортско-рекреативним активностима и забавом.

Подаци о предмету

  • Локација Завичајни музеј Земуна, Главна улица 9
  • Датум 5. новембар 2018 - 5. фебруар 2019.
  • Импресум

    Љиљана Аћимовић, аутор изложбе и каталога; Авангарда, дизајн изложбе и каталога; Продукција 64, продукција изложбе  

Изложба Светлост од Светлости пружа целовит увид у стваралаштво Јоргоса Кордиса и представља ретроспективу радова насталих од 2007. до 2017. Највећи део од 76 изложених радова, рађених у различитим техникама: од јајчане темпере на дрвету, преко туша на папиру па до дигиталних слика, чине иконе подељене у неколико тематских целина: Старе иконе, Светогорски Светитељи, Богослови Светитељи. Сликама из циклуса На хомеровским обалама и Личности Византије Кордис испитује ефекте примене византијских принципа у световном савременом сликарству.

Подаци о предмету

  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум 30. октобра - 30. новембра 2018.
  • Организација

    Хеленска фондација за културу у сарадњи са Светогорским домом и Музејом града Београда

Изложба Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића посвећена је оживљавању ентеријера и евоцирању атмосфере Јовановићевог бечког атељеа, чији је инвентар, по жељи уметника, предат на чување Музеју града Београда 1952. године. Уметникове слике, цртежи, скице, лични предмети и сликарски реквизити, који су били саставни део некадашњег луксузног атељеа у Бечу, биће изложени у Музеју Паје Јовановића.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/IV
  • Датум 15. октобар - 26. јануар 2019.
  • Импресум

    Исидора Савић, аутор изложбе и каталога; Милутин Марковић, дизајн каталога

Музеј града Београда позива све кандидате заинтересоване за волонтирање у Музеју Иве Андрића на пословима везаним за рад са публиком и вођење посетилаца кроз музејску поставку, а који испуњавају следеће услове:

  1. Студенти друштвених наука (предност ће имати апсолвенти)
  2. Познавање енглеског језика
  3. Могућност ангажовања 20 сати недељно (прописано уговором)
  4. Одговорност и посвећеност послу

да пошаљу своју биографију и мотивационо писмо на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Кандидати који уђу у најужи избор биће позвани на разговор.

Кандидати који потпишу и испуне услове уговора у трајању од годину дана стичу право полагања кустоског испита.

Додатне информације можете добити на телефон Музеја Иве Андрића 011/3238-397 или на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Обично се за почетак историје фрањевачког реда у Београду узима 1280. година према једном запису фра Фортуната Хибера из 1686, где се у попису са годинама оснивања фрањевачких пребивалишта и манастира у Угарској Провинцији Пресвете Девице Марије налази и Београд. Уз име Griechisch Weissenburg записана је 1280. година. Од тада  до данас фрањевци  су са мањим прекидима присутни у Београду.

Података о томе где се могао налазити први фрањевачки самостан у Београду нема. Самостан о коме је сачувано нешто више података настао је између 1419. и 1432. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) или коју годину касније. Фрањевачки самостан у Београду се по свему судећи налазио у Доњем граду. Захваљујући старим плановима Београда и подацима из историјских извора данас је могуће са великом сигурношћу одредити место тог фрањевачког комплека, у оквиру којег је била и црква, за коју постоје индиције да је била посвећена Богородици и да је у неком тренутку била катедрала Београдске бискупије.

Подаци о предмету

  • Предавач Никола Пиперски, историчар уметности, Филозофски факултет у Београду
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 01. октобар 2018, у 18 часова