There is no translation available.

Околина средњовековног Београда је заправо простор данашњег градског подручја српске метрополе, јер је средњовековни Београд био ограничен на тврђаву над ушћем Саве у Дунав и насеље у њеној непосредној близини. Београд је као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима у средњем веку имао бурну и богату историју. Више пута предмет угарско–српских борби током 14. столећа, Београд је 1403. године постао престоница деспота Стефана Лазаревића.

Деспот је током непуних четврт столећа изградио Београд као војни, политички, управни, црквени, привредни и културни центар Србије. Град је 1427. године ипак морао бити враћен Угарској, под чијом влашћу је остао до 1521. године. Тада су Београд, шест деценија након освајања српске државе, заузели Турци, учинивши га средиштем Смедеревског санџака. Све промене кроз које је Београд прошао између 1403–1521. године одразиле су се и на његову околину, са којом је био повезан управним и економским везама. Успон града као српске престонице доприносио је насељавању и развоју подручја у његовом залеђу, а угарско–османски сукоби у Подунављу и Посавини у другој половини 15. и првим деценијама 16. века доводили су до разарања насеља и миграција становништва и на данашњој територији Београда. Бројна сеоска насеља у околини средњовековног Београда, од којих су се местимично сачували и археолошки трагови, забележена су тек у првим османским пописима из друге половине 15. и прве половине 16. века. Осим њих, у залеђу Београда су се током позног средњег века развијали рударски и трговачки центри Рудишта под планином Авалом, на којој се налазила тврђава Жрнов, и Железник на Космају.

Земун у Срему насупрот Београду био је тврђава и градско насеље са дугом историјом, током прве половине 15. столећа такође у поседу српских деспота. У околини Земуна у позном средњем веку било је више сеоских насеља која постоје и данас, док су друга временом ишчезла. Преко Дунава, у јужном Банату, поред вароши Панчево у 15. веку налазила се тврђава Торњиште. У тим тада мочварним крајевима већ су почетком 15. столећа постојала нека од насеља која данас улазе у састав Београда, као што је Борча.

Београд је представљао важан духовни центар у 15. и почетком 16. века. Београдски митрополит био је духовни поглавар Срба и других православних у Угарској краљевини, а у позном средњем веку се у околини Београда налазило више манастира (Раковица, Винча, Рајиновац код Бегаљице, Свети Ђорђе код Лештана, Кастељан, Павловац и Тресије на Космају, Свети Христифор у Мислођину, Фенек и Обед у Доњем Срему, Војловица код Панчева).

Additional Info

  • Предавач мр Александар Р. Крстић, Историјски институт, Београд
There is no translation available.

Изложба керамичких предмета које су направила и осликала деца, полазници два циклуса креативних радионица у оквиру изложбе Сликана керамика, ауторке Николине Адамовић, више конзерваторке Музеја града Београда, током јула и августа 2010. године у Конаку кнегиње Љубице.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Сала под сводовима
  • Време 2010 - 16 - 31. октобар
  • Трајање 15 дана
  • Узраст 7 - 14 година
  • Број учесника до 15
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Реализација изложбе: Наташа Поповска, историчарка уметности, Марија Станојловић, дипл. керамичарка и Николина Адамовић, виша конзерваторка Музеја града Београда.

There is no translation available.

Упознавање са појмом баденске културе и новинама које je она донeла, прављење неолитске гозбе и израда сојеница.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице
    Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2010 - 17. април, 14ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 6 - 10 година
  • Број учесника до 20
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Милош Спасић и Марија Стошић, кустоси Музеја града Београда.

There is no translation available.

Упознавање са различитим техникама ткања: ручно ткање таписерије, макраме, уплетене нити и филцање.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице
    Кнеза Симе Марковића 8
    Сала под сводовима
  • Време 2010 - 19, 20, 21, 23. и 24. новембар
  • Трајање 180 минута
  • Узраст 9 - 14 година
  • Број учесника 15
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Весна Митић Петковић, Милица Јовановић Марковић и Маја Гецић, примењене уметнице и чланице Секције за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а.

There is no translation available.

Упознавање са винчанском културом на начине прилагођене различитим узрастима - бојењем и цртањем за млађе или симулацијом археолошких ископавања и обликовањем неолитских алатки за старије.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Сала под сводовима
  • Време 2010 - 18. септембар, 11ч; 19. септембар, 11ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 5-9 година; 10-14 година
  • Број учесника до 20
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Кристина Пенезић, археолог постдипломац и Милорад Игњатовић, кустос Музеја града Београда.

There is no translation available.

Упознавање са светом неолитске уметности и овладавање вештином израде предмета од глине.

Additional Info

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2009 - 7. јун, 19. и 20. септембар
  • Трајање 180 минута
  • Узраст 8 - 12 година
  • Број учесника 20
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Милош Спасић, Данијела Ванушић и Ника Стругар, кустоси Музеја града Београда. 

There is no translation available.

Израда предмета од глине у аутентичном амбијенту вајарског атељеа Томе Росандића.

Additional Info

  • Место Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3
  • Време 2008 - 20. и 21. септембар, 12ч
  • Трајање 180 минута
  • Узраст 7 - 12 година
  • Број учесника 10
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Данијела Ванушић, историчарка уметности и кустоси Музеја града Београда. 

There is no translation available.

Као константа у препознавању најпознатијег београдског брега, историја парадокса пратила је историјски, друштвени, уметнички али и географски развој урбаног ткива Дедиња кроз смену носиоца националних идеологија. Чинећи важан географски стратешки моменат у свакодневном животу престонице и епицентар утицаја и деловања на зонирање званичне државне политике, северна падина дедињског узвишења у новијој историји наметнула се и као географска фортификација неприступачна и забрањена погледу јавности.

Такав друштвени феномен је постао предмет изучавања новијих кретања у домаћој историографији али првенствено полазећи од већине аспеката који су непосредно утицали на опште регулисање система, од државних институција до појединца/грађанина. У том правцу делимично се изгубила веза са затеченим материјалним наслеђем који је најзапаженији у оквиру градитељског опуса здања која су грађена на подручју савременог резиденцијалног комплекса на Дедињу. Морфолошки неуједначена и базирана првенствено на личним естетским афинитетима корисника резиденцијалних здања, архитектура београдског „забрањеног града” данас чини једну од непознаница домаћој стручној али и широј културној јавности.

Предавање води кроз настанак идеје за урбанизовањем северне дедињске падине, изградње првих приватних кућа и вила па све до формирања и ширења државних здања на овом подручју.

Additional Info

  • Предавач Иван Р. Марковић, историчар уметности
There is no translation available.

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

Additional Info

  • Предавач Мирослава Симоновић
There is no translation available.

Заводљивост провокације коју преносе трајно изоловани историјски моменти остају једино препознатљиви индикатори вредности затечене епохе, али и аутентичног дејства појединца у друштву. Феномен nazi kunsta у европској архитектури прагматично је нашао своје место и у архитектури Београда крајем четврте деценије 20. века. У градитељском опусу архитекте Вернера Марха, као идеолошки изолованог носиоца, али не и убеђеног промотера уметничких тенденција Трећег Рајха, у престоници Краљевине Југославије идентификована су три пројекта: Тријумфално поље на Бањици, Олимпијски комплекс у Доњем Граду и Реконструкција Горњег Града на Калемегдану.

Ангажовање архитекте Марха у Београду је иницирало бурну реакцију стручних удружења против калкулантске политике страног архитекте преиспитивајући однос појединца и система, културне политике управног апарата и медијске трансформације отворене цивилизацијске пукотине Другог светског рата. Аутентична тема која се односи на питање тумачења принципа nazi kunsta или трансфорамције индивидуалног креда намеће питање додатних расправа и, свакако, јавних дискусија које подстичу предавања.

Additional Info

  • Предавач Иван Р. Марковић, историчар архитектуре