Привилегија занатлија Славонско-сремске границе

  • Dating: 1768.
  • Material: paper
  • Technique: Indian ink, manuscript
  • Dimensions: висина 44, ширина 28 cm
  • ID Number: ЗИ 3825
  • Property: Belgrade City Museum
  • On Display: No
There is no translation available.

© Услови коришћења

Земун је богатство и славу стекао као главна трговачка емпорија у југоисточном Срему, али је број његових трговаца увелико заостајао за бројем оних који су се бавили занатском производњом.

Царица Марија Терезија је на сугестију фелдмаршала Волферсдорфера, 1. септембра 1768, доделила занатлијама у Славонско-сремској граници и комунитетима Петроварадину, Земуну, Карловцима, Митровици и др., Привилегију, којом су за један дужи период регулисани целокупни односи у оквиру овог сталежа. Привилегија се састоји из 20 тачака, од којих је одредба из тачке 2 гарантовала православним занатлијама право на формирање сопствених, одељених еснафа. То ће бити предмет спорења, нарочито у земунском комунитету, где је број православаца вишеструко премашивао број римокатолика, а 1776. је та надмоћ била више него четворострука. За седиште главне еснафске границе одређен је Петроварадин, у коме је требало да се чувају оригинал Привилегије и еснафска правила. С обзиром на бројност православних Срба у Земуну, Привилегија је 1769. преведена на српски језик. Генерал-команда је 1770. потврдила решење на основу којег је у Земуну основано дванаест еснафских лада: три српске, три немачке и шест српско-немачких. Еснафско уређење установљено Привилегијом трајало је безмало једно столеће, до 1860, када се на основу "високе" наредбе приступило образовању слободних занатских удружења-задруга.

Contact

Ljiljana Aćimović
Senior Curator
1 Zmaj Jovina St.
+381 11 263 08 25
Mobile: +381 60 500 51 81
Fax: +381 11 3283 504
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
vCard