25. јануар - 5. фебруар 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

аутор изложбе: Миљан Стевановић

Досадашњи уметнички рад Миљана Стевановића карактерише посвећено бављење сликарством. Док се његов однос према слици временом мењао, захваљујући софистицираном ликовном језику и дисциплинованом сликарском поступку, свака фаза је доприносила пуноћи сликарског и поетског израза. У формалном смислу Стевановићев рад се развијао од апстрахованих, условно речено пејзажних композиција, ка слици која опстаје у сопственој самодовољности. У поетском смислу аутор се кретао непрегледним пољима да би потом зашао у поље фантазма , сугеришући кретање од интимног доживљаја природе и света ка простору имагинарног, несвесног и ка различитим сферама духовности. Иако је слика својом материјалом природом присутна у нашем свету она дејтвује на наша чула, изазива емоционални доживљај и подстиче асоцијације, покреће менталне слике и производи бескрајне низове индивидуалних интерпретација посматрача. Само ткиво слике, саздано из бројних сликаних слојева, настало је у дуготрајном поступку грађења микроцелина које су у крајњем резултату потчињене утиску визуелног јединства. Ритмичко понављање потеза, налик фином ткању, сведочи о нераскидивој вези извођачког и контемплативног. Комлексна мрежа бојених потеза гради композицију без средиша и тежишта, расуту на више потенцијалних фокуса, која има претензију да експандира у простор, ширећи се и изван оквира слике. Стевановић ову тенденцију у новијој серији радова развија уз употребу технологије проширене стварности. Уводећи VR наочаре у рад потенцирана је екранска природа слике која одваја субјекта од окружујуће реалности. Целокупно визуелно поље заокупљено је сликарском конструкцијом која функционише као непропустљива мембрана према спољашњем свету. Стевановић у свом раду разматра медијски идентитет сликарства у широком распону од површинског дејства слике на платну до урањања у сликарски простор у виртуелној реалности. Хибридност новијих радова појављује се као екстензија медија, а електронске протезе чине да дело у потпуности окупира чуло вида и потчини му цело тело посматрача. Појачани доживљај визуелног садржаја претпоставља разноврсне ефекте на посматрача, од удаљених сфера чулног и разумског, до потенцијалних преклапаља афективног и тансцендентног.

Отварање изложбе је у уторак 29. октобра од 18 до 21 часова. 
Музеј града Београда, Ресавска 40б
Изложба ће трајати од 30. октобра до 1. децембра 2019.

29. октобра 2019. навршиће се двадесетхиљадити дан Вука Видора на Земљи.

Овај високи број могао би да означи кораке на путу до врха једне сопствене планине.
Могао би да обележи половину нечега, или крај.
Можда и почетак.

Сви ти прохујали дани природно и неумитно воде ка том једном дану када се осврћемо око себе, када сабирамо шта је урађено, из тога нешто одабирамо и полажемо свима на увид.

За уметника креативни процес почиње док га он још није ни свестан, док се све још таложи и пробира изнутра и само чека свој тренутак да изађе, преиначено, изобличено и преправљено.

Ова изложба није ретроспективна, она је пре компилација разних видова Видоровог стваралаштва.

Свој рад уметник дефинише првенствено као суочавање са светом. Унустрашњим и спољним.

Видорови радови одраз су те двојности која се креће од интимног до свеопштег, од приватног до политичког, од личних до историјских митологија и њихових процеса распадања при чему користи сва средства на располагању као лепезу могућности у којој се цртеж и сликарство сударају са скулптурама и инсталацијама што на крају обликује кохезивну и уједно комплексну мрежу слика и радова.

На првом спрату Музеја града Београда у петнаест сала биће представљено више од стотинак радова који обухватају више од двадестпет година стваралаштва.

На Годишњој изложби Сликарско - графичке секције УЛУПУДС-а 2019., посетиоци ће имати прилике да се упознају са најновијим радовима 78 одабраних аутора, који истовремено чине пресек савремене уметничке продукције Србије.
Изложени радови представљају различите уметничке сензибилитете, ликовне језике и приступе кроз широк спектар садржаја и медијума изражавања: од слике - објекта, концептуалних радова, мозаик - објекта, преко инсталација, дигиталне графике и илустрације, до графика, акварела, уља на платну, колажа, икона, пастела и цртежа.

Осим што ће одабрани уметници имати прилике да својим радовима ступе у дијалог са публиком, њихова дела ће бити интегрисана у један значајан историјски амбијент - Конак књегиње Љубице, који ће понудити и нове перспективе за читање наше савремености и наше слике у њој.

У оквиру пете концертне сезоне “Музички сводови Београда” Културни елемент и Музеј града Београда организују посебан програм у Музеју Иве Андрића. 

Изложба На крилима фантазије ће бити отворена 30.септембра и траје укупно две недеље.

Изложбу ће отворити Њена Екселенција Дагмар Репчекова, Амбасадорка Словачке Републике у Србији у присуству директора Међународне куће илустрација за децу Бибиана господина Петра Тврдоња и бројних гостију из дипломатског кора.

Поставка обухвата 70 урамљених радова ( 50 x 70 цм ) који су награђени у две категорије: Grand Prix BIB ( Биенале илустрација Бибиана) и Награде дечијег жирија. Биће то избор савремених илустратора који ће представити своје најбоље стваралаштво у последњих 15 година. Међу ауторима који ће имати изложене радове су Петер Уцхнар, Мирослав Регитко, Јурај Мартишка, Даниела Олејникова и други. На изложби биће присутни и неки од наведених аутора који могу направити нпр. неколико карикатура на лицу места.

Осим наведене изложбе имамо на располагању и 3 филма посвећена Међународној кући илустрација за децу Бибиани.

Бибиана

БИБИАНА, међународна кућа уметности за децу је припремила прве изложбе и програме још 1987. године и оснивачки акт је добила 1990 године. Формирана је као самостални простор за богате и широке активности које су биле у вези са Биеналом илустрација Братислава – БИБ. Постепено се активност БИБИАНЕ ширила и БИБИАНА је постала модерна институција која подржава развој професионалне уместности за децу у богатом спектру жанрова и врста. Осим уникатних интерактивних изложбених пројеката се у њој одржавају и креативне радионице, музички програми и позоришни пројекти. Такође и организује Биенале анимација Братислава – међународни фестивал цртаних филмова за децу и омладину. Од свог настанка под окриљем БИБИАНЕ је и Словачка секција ИББY (Међународна унија за дечију књигу при УНЕСКУ), где се организују национална такмичења Најлепше књиге Словачке и Најлепше и најбоље дечије књиге у Словачкој, и издаје се стручни часопис Ревуе БИБИАНА. Институција учествује у доделивању националних награда за илустраторско, књижевно и преводилачко стваралаштво, и непрекидно шири јединствене литерарне фондове и реализује пројекат дигитална БИБИАНА.

БИБИАНА је садржајем својих активности јединствена оваква институција у Словачкој и једна од ретких сличних у Европи. То је посебна институција што се тиче обима својег интересовања и шароликости припреманих догађаја. Током свог трајања је освојила много поклоника код куће и у иностранству, изградила је одличну репутацију и код стручне јавности широм света.

Биенале илустрација Братислава настало је у Братислави 1967. године. Међународно је такмичење у оцењивању оригиналних илустрација дечијих књига. Биенале илустрација Братислава (БИБ) се одржава под покровитељством УНЕСКА и Међународне уније за дечију књигу (ИББY) уз подршку Министарства културе СР, где је БИБИАНА главни организатор. Стручну гаранцију, организацију и реализацију обезбеђује секретаријат БИБ. У области ликовне и илустраторске уметности за децу је БИБ најзначајнији и јединствени догађај у свету. Оригинале илустрација увек оцењује међународни стручни жири, који је састављен од теоретичара ликовне уметности, али и самих илустратора. Жири додељује 11 награда – Гранд приx, 5 Златних јабука и 5 Плакета. Додељује и часно признање издавачкој кући за изузетан издавачки подухват.

Осим професионалног жирија од 1993. постоји и Дечији жири који бира свог победника. Поред такмичења и оцењивања, у оквиру Биенала се одржава и међународна БИБ УНЕСКО радионица Албина Бруновског за илустраторе почетнике, међународни симпозијум и много других пратећих изложби, представа и радионица.

 

Музеј града Београда вас позива да посетите изложбу радова са конкурса Недеља стваралаца европске баштине, која је постављена у Галерији Карст Музеја Јована Цвијића, у периоду од 20. септембра до 6. октобра. Истовремено, изложба је отворена и у музејима у Нишу, Крагујевцу и Кикинди.

Конкурс је био међународни и организован је као део манифестације Дани европске баштине, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

На конкурс, који је спроведен преко Секције музејских педагога Музејског друштва Србије, су стигла 43 рада, од чега 24 писана, међу њима су једна песма и један стрип, а преосталих 19 су видео радови.

Пет радова  је послато на даље такмичење, а у коначном избору су награђена два рада послата из Србије: Vampires among the Serbs, аутора Николе Михаиловског из Ниша и Иво Андрић, ауторке Мие Митровић из Београда.

Посетите изложбу и сазнајте шта су деца и млади из Србије бирали као најинтересантније теме везане за баштину, како се односе према њој и како виде наслеђе места у којима живе, значајне личности свог краја или важне историјске догађаје.

Систематска археолошка ископавања у Стублинама обавља Музеј града Београда од 2010. године. До данас су ископани остаци пет неолитских кућа, двоструки систем ровова који су опасивали старије и млађе насеље, систем отпадних јама на јужној периферији насеља… Градски Музеј баштини вредну неолитску збирку која укључује и чувени групни налаз 43 винчанске фигурине, али и необично велики број података о начину живота, архитектури, економији, ритуалима, доколици…

Четвртак, 27. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 27. јуна у 18 часова, Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита, одржаће предавање на тему Креативност и симболика накита у доба сецесије.

Зашто је прича о накиту ар нувоа прича о врхунској декаденцији, али и изванредној суптилности, о умећу тумачења тананих симбола и знакова једног времена кроз сједињавање храбрих форми и још храбријих тема и употреби иновативних материјала? Како је тако кратак период у стилу израде накита оставио тако дубоке трагове, који се протежу и до данашњих дана? Луксузни накит ар нувоа је заправо био реакција на оно што се дешавало у француском друштву, пре него пуко истраживање уметничке визије и форме. У самом његовом центру се налазе жена, увек етерична, вилинска, али јака, као и флора и фауна какве до тада нису приказане. Сексуализована, путена и заводничка.

Ових бурних 15 година  је унело толико свежине, иновативности и одважности, не само у изради накита, већ и на схватање функције декоративних предмета уопште. Сваки брош, свака огрлица, наруквица или минђуша једне даме је причала своју причу – само је требало знати читати тајне знакове боја, облика, приказа.

Четвртак, 20. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Доцент др Викторија Алаџић, Грађевински факултет Суботица, Универзитет у Новом Саду

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 20. јуна у 18 часова, доцент др Викторија Алаџић са Грађевинског факултета Суботица, Универзитет у Новом Саду, одржаће предавање на тему Архитектура сецесије у Суботици.

Суботица је на крају 19. и почетком 20. века, у оквирима Аустроугарске царевине, прошла кроз најинтензивнији развој у својој досадашњој историји, захваљујући увођењу железнице 1869. године. Иако пољопривредног залеђа, развијала је урбану матрицу и грађанску свест, усвајајући новине из удаљених делова Европе. Осим робе која се извозила и увозила железницом, стизало је у град и знање захваљујући једноставнијем начину путовања него што је то раније био случај, и школовању Суботичана у градовима Европе. Почела је у архитектури примена нових грађевинских материјала: гвожђа, челика, бетона али и архитектонских стилова који су красили палате што су се градиле у центру града. На самом крају 19. века, изграђени су први објекти у стилу сецесије настале под утицајима из разних крајева Европе: Париза, Брисела, Минхена, Дармштата, Беча, али су најрепрезентативнији објекти изграђени у стилу мађарске сецесије, ослањајући се на богато мађарско фолклорно наслеђе.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:

  • Серија предавања на тему сецесије, четвртком, у 18 часова
  • Шетња кроз Београд посвећена архитектури сецесије, у суботу 29. јуна, 11 часова

Четвртак, 13. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 13. јуна у 18 часова, мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности, одржаће предавање на тему Мода: од сецесије до ар декоа.

Светске изложбе одржане у Паризу 1900. и 1925. године представљају и врхунце стилова сецесије и ар декоа. За тих двадесет и пет година, колико дели ове две изложбе, животне навике, потребе и идеали у многоме су се променили. Променила се и мода одевања, која је својеврсно огледало епохе којој припада. На примерима из наше средине пратићемо тај преображај, један од најбржих и најузбудљивијих у историји моде.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:

  • Серија предавања на тему сецесије, четвртком, у 18 часова
  • Шетње кроз Београд посвећене архитектури сецесије, у суботу 15. и 29. јуна, 11 часова

Уторак, 28. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 28. маја у 18 часова, Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката, одржаће предавање на тему Нови Београд и нова територијалност Београда: пут од мочваре до новог града.

Након периода лутања, кризе финансирања, истраживања нових концепција и промене планова, након конкурса за урбанистичко решење централног дела Новог Београда, 1962. године се усваја „Регулациони план за подручје општине Нови Београд“. Тим чином започет је период од 20 година континуираног планирања и изградње Новог Београда као лабораторије урбанизма и највећег планираног и праћеног градилишта (Главички) у  бившој Југославији. Наизглед је напуштена идеја новог главног града нове Југославије, предност се даје стамбеним блоковима, а урбанисти имају проблем да убеде радне организације да отворе своје пословнице и представништва на Новом Београду, доводећи у питање материјалну базу новог града. Касни изградња пратећих садржаја и сервиса, град се зонира и ослобађају се нови терени измештањем индустрије и железнице, уређују рекреативне површине. Град се припрема и као инфраструктурни резервоар старог Београда, чија се реконструкција увелико припрема, али већ крајем 1970-тих и почетком 1980-тих Нови Београд почиње да се посматра као локација за најјефтинију - условно речено - стамбену изградњу. О континуитетима и дисконтинуитетима у планирању у односу на претходне и следеће планове, техничким иновацијама, проблемима и изазовима у изградњи, те административним изазовима, постмодернистичкој критици и структурама које су са њом дошле – разговараћемо анализирајући фотографије (Новог) Београда из колекције Музеја града Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Уторак, 21. мај у 18 часова

Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 21. маја у 18 часова, биће одржана два предавања посвећена Емилијану Јосимовићу, академику, професору и ректору Лицеја и Велике школе и аутору првог плана регулације Београда унутар Шанца, из 1867. године.

Предавања која ће моћи да се чују су била излагана на скупу „О Емилијану Јосимовићу“, који је организаовало Удружења Изградња, 2018. године.

Др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, са Високе грађевинско‐геодетске школе у Београду говориће на тему Емилијанoва рукописна баштина, а затим ће др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх, доцент, са Шумарског факултета Универзитета у Београду, одржати предавање План Емилијана Јосимовића у контексту трансформације урбаног пејзажа Београда у 19. веку.


Предавање: ЕМИЛИЈАНOВА РУКОПИСНА БАШТИНА

Предавачи: др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, студент докторских студија, Висока грађевинско‐геодетска школа, Београд

Емилијан Јосимовић је аутор дела од којих многа представљају прве високошколске уџбенике у Србији. О квалитету и значају његове рукописне, уџбеничке баштине говори и то што се користилa и у 20. веку, а по прегледности цртежа и јасноћи мисли и данас може бити узор многим факултетским уџбеницима. Кроз овo предавање биће дат њен хронолошки преглед и посебно испраћени предговори у којима сâм аутор наводи разлоге писања и своје недоумице, и у којима отворено позива на критику, ради унапређења и исправки које би уследиле. Посебна пажња биће посвећена језичким недоумицама и проблемима са којима се сусретао уводећи нову терминологију.


Предавање: ПЛАН ЕМИЛИЈАНА ЈОСИМОВИЋА У КОНТЕКСТУ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА БЕОГРАДА У 19. ВЕКУ

Предавач: др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх., доцент, Шумарски факултет Универзитета у Београду

Дело инжењера Емилијана Јосимовића (1823–1897), односно његов урбанистички план за Београд (1867), у овом предавању се истражује са гледишта трансформације урбаног пејзажа у току 19. века, односно стварања модерног града. Теоријске основе самог појма урбаног пејзажа су полазиште за свеобухватно проучавање трансформација физичког простора, а такође и средство за боље разумевање идеја које је Емилијан Јосимовић комуницирао својим делом. Јосимовићев рад испитује се кроз критику савременика, aли исто тако, кроз поређење са рецентним теоријским принципима регенерације пејзажа с краја 20. века.

Уторак, 14. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

Предавач: др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 14. маја у 18 часова, др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему Заборављени градитељи међуратног Београда.

Поставши престоница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је током међуратног периода прошао кроз урбану трансформацију и модернизацију која је у великој мери дефинисала његов идентитет. Свој допринос изградњи Београда дали су многи архитекти запослени како у државним институцијама тако и у приватном сектору. О многима је у досадашњој историографији написан низ радова и монографија. Међутим, о извесном броју градитеља који су на различите начине допринели изградњи Београда зна се веома мало. Њихови животи и архитектонско стваралаштво нису до сада били предмет опсежнијих истраживања. Многи од њих су до скоро били у потпуности непознати. Ово предавање је зато посвећено управо неким од неправедно заборављених протагониста међуратне архитектонске сцене, попут Фрање Урбана, Катарине Марковић-Шајиновић и Алфреда Меламеда, али и других који су на само њима својствен начин утицали на архитектонски развој Београда.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часова
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Уторак, 7. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат

ПредавачМилена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch, Женско архитектонско друштво ЖАД

У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 7. маја у 18 часова, Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch из Женског архитектонско гдруштва ЖАД, одржаће предавање на тему Жене у архитектури Београда између 1900. и 1960.

Жене архитекте активне су у Србији од почетка века и својим делима обележиле су нашу изграђену средину. Београд су у раздобљу од 1900. до 1960. обележиле жене архитекте различитих генерација, почев од разноврсног опуса Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. Након ње, број жена у архитектури полако али постојано се увећава из генерације у генерацију, и оне остварују подједнако значајне каријере као и њихове мушке колеге, чија су имена данас познатија и много чешће помињана. Жене су ауторке неких од најзнаменитијих објеката Београда. Kроз примере каријера и опус неколико жена, попут Јованке Бончић Kатеринић, Милице Kрстић, Данице Kојић, Милице Штерић, Атељеа ЛИK, можемо пратити и развој српске и београдске архитектуре у првој половини 20. века.

Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:

  • Серија предавања са темама из архитектуре и урбанизма Београда, уторком, у 18 часовa
  • Ауторска вођења, четвртком у 18 часова

Добродошли!

Музеј града Београда од 2011. организује манифестацију „Тржница идеја” са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење.

На овогодишњој „Тржници идеја”, чији је домаћин Југословенска кинотека, представиће се 31 установа културе и организација које се баве едукацијом деце и младих: Железнички музеј, Народна банка Србије, Француски институт у Србији, Завод за заштиту споменика културе града Београда, ПТТ музеј / Пошта Србије, Музеј примењене уметности, Задужбина Илије М. Коларца, Музеј позоришне уметности Србије, Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду, Музеј афричке уметности, Библиотека града Београда - дечје одељење „Чика Јова Змај”, Историјски музеј Србије, Културно-образовни центар „Радионица под отвореним небом”, Народни музеј Кикинда, Народни музеј у Београду, Етнографски музеј у Београду, Музеј града Београда, Природњачки музеј, Музеј ваздухопловства - Београд, Београдска тврђава, Музеј Југославије, Музеј науке и технике, Дечји културни центар Београд, Центар за урбани развој, БАЗААРТ, Културни центар Београда, Југословенска кинотека, Студио - центар за културну едукацију, Завичајни музеј Књажевац, ЕдуАрт, Музеј савремене уметности.

Током целог сајамског дана посетиоци ће бити у прилици да се упознају са разноврсним едукативним програмима кроз штампане и видео материјале учесника, да разговарају са представницима установа културе, договоре конкретну сарадњу и опробају се у: изради оптичке играчке тауматроп; изради отисака сове ушаре; цртању природних појава у циљу подизања свести о значају очувања природе; писању старим писмима (хијероглифи и глагољица); симулацији летења односно управљања летелицом; употреби технологије проширене стварности; разликовању покућства и намештаја некад и сад; слагању слагалица (фотографије старог Београда и Земуна, репродукције слика Саве Шумановића, биљке, знамените личности са новчаница); бојењу шара са пиротских ћилима; креирању прича и басни уз помоћ драмских елемената; писању и слању писама и разгледница; рециклажи и редизајну; препознавању фраза/идиома типичних за српски језик уз помоћ илустрација; решавању квизова и енигматских задатака, игрању друштвених игара - Музејско благо - мисија спасавања и кенијске математичке игре Шисима, као и другим занимљивостима.

Такође, посетиоци ће моћи да присуствују представљању програма и алата за креирање фото и видео садржаја; причи о настанку и развоју железничког саобраћаја; реинтерпретирању дела савремене уметности; демонстрацији рада уређаја за анимацију; интерактивном приповедању народних прича и умотворина уз израду визуелних реквизита; упореби дигиталних алатки за израду on-line квиза; употреби уметничких дела за учење обичаја, ношњи и упознавања са различитим занимањима; учењу о наслеђу кроз реплике музејских предмета...

Као посебан део програма и додатни подстицај на сарадњу ресора образовања и културе планирана су и два предавања, у 11ч и у 15ч, у Свечаној сали Југословенске кинотеке. 

  • Прво предавање представља истраживање досадашње сарадње просвете и кулуре, али и културних потреба и навика учитеља и наставника. Посебно је значајна иницијатива да се обједине подаци о понуди музејских едукативних програма, у циљу лакшег планирања наставних и ваннаставних активности школа.
  • Тема другог предавања је амбијентално учење, са посебним фокусом на изразито подстицајан амбијент музејског окружења за стицање знања, развијање културних потреба и развој креативног и критичког мишљења.

Бројне наведене активности могу бити подстицај, а неке од њих и врло применљиви алати васпитачима и просветним радницима у раду са децом у вртићима и у настави.


Манифестација „Тржница идеја” отворена је и за индивидуалне посете, а понуда програма односи се на узраст од 3 до 18 година.

Очекујемо вас на дружењу и заједничком учењу и одрастању кроз игру у Југословенској кинотеци у Узун Мирковој бр. 1, у петак, 29. марта 2019, у периоду од 10 до 16 часова. Улаз је слободан.

Екипа Београда живи посетила Конак кнегиње Љубице и направила кратку репортажу.

Екипа Београда живи посетила Музеј Јована Цвијића и направила кратку репортажу.

На овом посебном плесно-музичком концерту представиће се млади плесни уметници и ансамбл предвођен талентованом виолинисткињом Ларисом Терешченко, која тренутно живи у Норвешкој.

 

Позивамо Вас на промоцију монографије

Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда

Уторак, 27. новембар 2018, у 18 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд


На промоцији ће говорити др Милан Попадић, др Александар Ђорђевић, Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда и ауторке, др Злата Вуксановић-Мацура и мср Ангелина Банковић.

Mонографија Мере града приказује карте и планове из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, настале у времену од 1865. до 1969. године. Материјал садржан у књизи је првенствено анализиран са становишта урбанизма, архитектуре и урбане историје Београда. Намера ауторки је била да се истакне важност ове грађе и њене просторно-визуелне димензије у проучавању урбаног развоја града.

Карте и планови су често „украс“ неког текста у којем се обрађује „простор и место“, али без суштинског проучавања и разумевања информација које носе. Због тога је циљ ове публикације да, кроз презентовање слике и садржине историјских карата и планова Београда, укаже на важност повезивања мапа и наратива, односно на значај карата и планова за просторно-временску димензију прича о граду.

Књига је награђена је другом наградом на 27. интернационалном салону урбанизма, у категорији „Публикације“.

Улаз на промоцију је слободан.

Архива вести и најава