||||||| ||||||| |||||||

Долазак империје – становање у римском Сингидунуму од I до IV века

  • Предавач: мр Адам Црнобрња, Народни музеј у Београду
  • Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум: понедељак, 4. мај, 2015, у 18ч

Након више миленијума развоја насеља који је текао готово ''природним'' путем, мењајући се спонтано и прилагођавајући се у ходу географским одликама терена, опасностима које су се надвијале над становнике, напредујући заједно са развојем економије и пратећи уопште потребе и развој заједница које су у њима живеле, од првога века наше ере на тлу Београда долази до наглог преокрета. Римским освајањима наших крајева, а тиме и Београда, по први пут долази до присилне инсталације увежене урбане матрице. Моћна нова империја није пуно пажње полагала на постојеће традиције становања и организације простора од раније присутне код аутохотоног становништва. Успостављање механизама великог Римског царства је поред промене начина управе, увођења нових закона, правила трговине, подразумевало и прилагођавање простора новим потребама. Римско царство је на новоосвојена подручја, попут развијеног механизма државног апарата, доносило и већ устаљени и развијени систем успастављања матрице града.

 

И у римском Сингидунуму ствари су се одвијале на сличан начин. Првобитни римски војни логор, изграђен од земљаних насипа и дрвених палисада ускоро добија своје ново место на данашњем Калемегдану, и трајнији облик, будући да је изграђен од камена. У њему ће наредних неколико столећа бити смештена IV Флавијева легија, чије ће присуство у великој мери одредити и карактер града.

Иако о становању у римско време знамо много, та знања настала су комбиновањем података добијених из разних делова великог Царства. Међутим, у различитим климатским условима, и у градовима различитога статусног и економског ранга, постојале су и веће или мање варијације у односу на оно што подразумевамо под ''римским начином живота''. На жалост, подаци које имамо о животу у римском Сингидунуму веома су оскудни, будући да је највећи број археолошких истраживања био заштитног карактера и малог обима, као и захваљујући чињеници да су честа рушења и поновне градње Београда неминовно доводиле до уништавања римских остатака који леже управо испод најужег центра града.

Ипак, и тако оскудни подаци дозволиће нам да током овога предавања ''завиримо'' у делове неколико римских кућа, видимо у каква су јавна купатила (терме) они одлазили, куда су пролазиле њихове главне улице, где су се сахрањивали, где су им се налазиле занатске радионице.