Трибине 2013.

  • Предавач др Радош Љушић
Кнегиња Љубица Обреновић (1785–1843), супруга првог владара обновљене Србије, кнеза Милоша Обреновића, била је позната као изузетно скромна и одмерена, правдољубива, строга и самосвесна жена. Због неверства мужа кнегиња Љубица је патила и доносила непромишљене одлуке. Имала је јасан политички став који је често и јавно заузимала, дајући подршку синовима Милану и Михаилу, мада углавном неуспешно. Од свих Обреновића који су били протерани из земље, Љубица се последња повукла, покушавајући до последњег часа да спасе династију. На децембарској трибини др Радош Љушић ће говорити о кнегињи Љубици, њеном животу и родослову Обреновића. Анализом слике Јована Исаиловића Млађег Кнез Милан на…
  • Предавач др Ана Столић, научни сарадник Историјског института Београда
Краљица Драга Обреновић (1866-1903) једна је од најконтроверзнијих личности српске историје на прелому 19. и 20. века. Када је краљ Александар у јулу 1900. обавестио министре у влади о својој намери да се ожени госпођом Машин, бившом дворском дамом своје мајке краљице Наталије, процеси разградње једног система власти, чије су пукотине биле видљиве годинама, добили су ново убрзање. Поневши краљевску круну, Драга Машин се у каснијим произвођењима знања о прошлости и колективног памћења уклопила у слику негативног учинка владавине династије Обреновић у целини. И поред низа скандалозних одступања од прописаног и очекиваног понашања владарског пара, сећање на краљицу Драгу се…
  • Предавач Мирјана Мијајловић, историчар и музејски саветник
Октобар је месец у ком Музеј града Београда обележава своју годишњицу, а ове године је 110 година од оснивања Музеја. Управо зато ће тема предавања октобарске Трибине љубитеља историје Београда бити историја Музеја града Београда о којој ће говорити музејски саветник Музеја града Београда, историчар Мирјана Мијајловић. Београдска општина је основала свој Музеј 15.10.1903. године. Предавање у оквиру Трибине љубитеља историје Београда је посвећено стодесетој годишњици од оснивања ове значајне институције културе у граду. Циљ излагања је утемељен на још једном подсећању јавности на важне и значајне догађаје из бурне прошлости Музеја - од потиснутог и заборављеног датума оснивања, преко…
  • Предавач др Љубинка Трговчевић, историчар, Факултет политичких наука у Београду
Наталија Обреновић (1859-1941), кнегиња и прва нововековна српска краљица, била је жена високог порекла. Врло млада, удајом за кнеза, а потом краља Милана Обреновића, са само 16 година постала је владарка Кнежевине Србије. Живела је другачије него што су живеле друге жене тога доба. Иако је њен живот углавном био везан за брак и породицу, краљица Наталија имала је важну улогу у друштвеном животу Србије, посебно у еманципацији жена, организацији помоћи за сиромашне и неговању рањеника, нарочито током српско-бугарског рата. Родила се у Фиренци, а као дете је остала сироче. У браку пуном неспоразума, са краљем Миланом, била је 13…
  • Предавач Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности
Јелисавета Начић спада у оне знамените личности Београда о којима се повремено прича и пише. Познато је да је она прва жена дипломирани архитекта у Србији, али мало суграђана зна колико много је Јелисавета пројектовала, колико је било широко поље њених интересовања, колико граница је померила и у чему је све била пионир. Дипломирала је 1900. на новооснованом Архитектонском одсеку Техничког факултета Велике школе и тако постала део прве генерације архитеката школованих у Београду. Иако је њен радни век био кратак – од дипломирања, до одвођења у логор Нежидер 1916, Јелисавета Начић је у савременој меморији града присутна пре свега…
  • Предавач мр Бојан Ковачевић, архитекта
Комплекс Савезног Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије (са свим варијететима имена државе и институција чије је средиште ту било) подигнут је у периоду 1954-65, на раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине, традиционалном средишту државних зграда Србије и Југославије у 19. и 20. веку. На основу идејног решења са конкурса на коме је победио архитекта Никола Добровић, реализација пројекта је, кроз програмске и техничке фазе моделирања, подразумевала бројне недоумице и проширења али, у сваком случају, остајући у доминантном правцу Добровићевих интенција. Иако херметичне намене за ондашње друштво, комплекс је све време у архитектонском свету читаве Југославије, Србије и Београда био…
  • Предавач Владимир Божиновић, историчар уметности
Чувени велики везир и задужбинар Мехмед-паша Соколовић поставио је темеље свог вакуфа у Београду највероватније 1567. године. Још увек није у потпуности познато шта је све Соколовић саградио у Београду. На основу сведочења путописаца, до сада је утврђено да је подигао најлепши комплекс каравансараја са безистаном, затим хамам који је важио за најзначајнији у граду, такође знаменити себиљ и две чесме. Већина његових задужбина била је лоцирана у Дугој чаршији (данашњој улици Цара Душана) и њеној близини са изузетком једине преостале грађевине вакуфа, чесме која се налази у Горњем граду Калемегдана. Најславнији од свих објеката био је свакако везиров каравансарај…
  • Предавач др Јасмина Милановић, историчар, Завод за уџбенике
Делфа Иванић (1881-1972) je само још једна у низу неправедно заборављених српских хероина. Била је један од оснивача „Кола српских сестара" (1903), хуманиста, прва Српкињa која је добила медаљу „Флоранс Најтингејл" Међународног Црвеног крста, борац за бољи положај и статус жена, новинар и писац, неуморни друштвени радник...Припадала је оној генерацији коју су њени савременици, а и каснији научници сматрали најидеалнијом, најнесебичнијом и најпожртвованијом коју је српски народ имао, поред устаничке генерације с почетка 19. века. Ова хероина јаког карактера, велике енергије и изузетних моралних особина сама је истицала да је у свом животу највише поносна на то што су Надежда…

Конак кнегиње Љубице

Кнеза Симе Марковића 8, Београд
011 263 82 64
Fax: 011 3283 504
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Погледајте страницу Конака кнегиње Љубице