|||||||||||||||||| |||||||||||||||||| ||||||||||||||||||

Quod Fatum

  • Организација:

    Културни елемент и Музеј града Београда

  • Локација: Конак кнегиње Љубице
  • Време одржавања: 29. јул 2016. у 20ч
  • Импресум:

    Глумци: Тамара Радовановић, Надежда фон Мeк; Александар Вучковић, Петар Иљич Чајковски

    Музичари: Милош Чорлија, виолина; Дина Чубриловић, клавир; Стеван Каранац, тенор

    Редитељ: Тадија Милетић

    Фотограф: Никола Каловић

  • Програм:

    П. И. Чајковски: Рушевине једног замка, Оп. 2
    Соло песма ''Због чега?'' 
    Соло песма ''Поново, као некада усамљен''
    Аnadante Cantabile за виолину и клавир
    II став виолинског концерта, Оп. 35, ''Canzonetta''
    Соло песма ''Заборавити тако брзо''
    Сентиментални валцер за виолину и клавир, Оп. 51 бр. 6 
    Арија Ленског из опере ''Евгеније Оњегин''

У оквиру сезоне '' Музички сводови Београда'' изведен је концерт "Quod Fatum" посвећен Чајковском и његовом пријатељству са Надеждом фон Мек.

Антологијско пријатељство Надежде фон Мек и Чајковског и данас је једна од највећих мистерија у животу овог великог композитора. Размењујући преко 1.200 писама између 1877. и 1890. Чајковски и Надежда фон Мек су оставарили значајну повезаност, иако се никада нису састали. Тих година Надежда фон Мек је финансијски подржавала Чајковског и његово стваралаштво. Била је велики љубитељ његове музике и велика подршка, те је временом постала и један од његових најближих пријатеља. О свим стваралачким процесима, идејама и емоцијама које су га покретале он је био отворенији са њом него са било којом другом особом, а њена заинтересованост за његову музичку каријеру била је подстрек у кризним тренуцима великог композитора. Надежда је са великим одушевљењем пожелела да буде његов патрон, али је имала један услов - да се никада не сретну! Чајковски је поштовао њену жељу и тако је настало једно епистоларно пријатељство, које је трајало чак 13 година. За то време, написао је нека од најзначајнијих дела: Виолински концерт, оперу Евгеније Оњегин, Пету и Шесту Симфонију, балете Успавана лепотица и Лабудово језеро...

Надежда је била велики познавалац музике, са префињеним осећајем према стваралаштву Чајковског и зато јој он, већ у првим писамима, открива најинтимније особине свог карактера и његову непрестану борбу против усуда (лат. fatum). Њихова писма су била дугачка и садржајна, износећи лична открића и опсервације о музици и инспирацијама, али то није све. У овим писмима огледа се моћ пријатељства, па самим тим и велики утицај Надежде фон Мек, да Чајковски никада не одустане од писања оног највећег, најстраственијег и најискренијег писма. Да не одустане од тог писма коме се ми данас увек изнова враћамо - да не одустане од своје музике.

Видео