19.фебруар – 3. март 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

Поводом осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве, Светогорца и Хиландарца, за првог Архиепископа српског (1219 – 2019), као део програма прославе јубилеја која је уприличена у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара иСветогорски дом (Η ΑγιορειτικήΕστία - MountAthos Center), приредилису групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве. Изложба је била постављена у галерији Светогорског дома у Солуну од 5. децембра 2019. до 20. јануара 2020.

Иницијативу за организацију програма у оквиру којег је приређена изложба покренуо је архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, као члан Управног одбора „Светогорског дома“(чији су оснивачи Град Солун и Свештена заједница Свете Горе Атонске) и председник Управног одбора Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“(чији је оснивач Свети манастир Хиландар). Идеја је потекла као општи светогорски допринос у обележавању великог јубилеја српског народа, Српске православне цркве и монашке заједнице Свете Горе.

Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника:

Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос,, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, КонстаниносВафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић,Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић, Драган Бартула, Мирко Ковачевић, Момчило Фундуп.

Кустос изложбе: Анастасиос Дурос, директор Светогорског дома.

После дуже паузе поново ће почети да се изводи музејски театар "На кафи код кнегиње Љубице" у Конаку кнегиње Љубице, у новим терминима месечно: СВАКЕ ДРУГЕ И ЧЕТВРТЕ НЕДЕЉЕ у 14ч. Први редовни термини су: 09.02. и 23.02. 2020. године.

25. јануар - 5. фебруар 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

аутор изложбе: Миљан Стевановић

Досадашњи уметнички рад Миљана Стевановића карактерише посвећено бављење сликарством. Док се његов однос према слици временом мењао, захваљујући софистицираном ликовном језику и дисциплинованом сликарском поступку, свака фаза је доприносила пуноћи сликарског и поетског израза. У формалном смислу Стевановићев рад се развијао од апстрахованих, условно речено пејзажних композиција, ка слици која опстаје у сопственој самодовољности. У поетском смислу аутор се кретао непрегледним пољима да би потом зашао у поље фантазма , сугеришући кретање од интимног доживљаја природе и света ка простору имагинарног, несвесног и ка различитим сферама духовности. Иако је слика својом материјалом природом присутна у нашем свету она дејтвује на наша чула, изазива емоционални доживљај и подстиче асоцијације, покреће менталне слике и производи бескрајне низове индивидуалних интерпретација посматрача. Само ткиво слике, саздано из бројних сликаних слојева, настало је у дуготрајном поступку грађења микроцелина које су у крајњем резултату потчињене утиску визуелног јединства. Ритмичко понављање потеза, налик фином ткању, сведочи о нераскидивој вези извођачког и контемплативног. Комлексна мрежа бојених потеза гради композицију без средиша и тежишта, расуту на више потенцијалних фокуса, која има претензију да експандира у простор, ширећи се и изван оквира слике. Стевановић ову тенденцију у новијој серији радова развија уз употребу технологије проширене стварности. Уводећи VR наочаре у рад потенцирана је екранска природа слике која одваја субјекта од окружујуће реалности. Целокупно визуелно поље заокупљено је сликарском конструкцијом која функционише као непропустљива мембрана према спољашњем свету. Стевановић у свом раду разматра медијски идентитет сликарства у широком распону од површинског дејства слике на платну до урањања у сликарски простор у виртуелној реалности. Хибридност новијих радова појављује се као екстензија медија, а електронске протезе чине да дело у потпуности окупира чуло вида и потчини му цело тело посматрача. Појачани доживљај визуелног садржаја претпоставља разноврсне ефекте на посматрача, од удаљених сфера чулног и разумског, до потенцијалних преклапаља афективног и тансцендентног.

Отварање изложбе је у уторак 29. октобра од 18 до 21 часова. 
Музеј града Београда, Ресавска 40б
Изложба ће трајати од 30. октобра до 1. децембра 2019.

29. октобра 2019. навршиће се двадесетхиљадити дан Вука Видора на Земљи.

Овај високи број могао би да означи кораке на путу до врха једне сопствене планине.
Могао би да обележи половину нечега, или крај.
Можда и почетак.

Сви ти прохујали дани природно и неумитно воде ка том једном дану када се осврћемо око себе, када сабирамо шта је урађено, из тога нешто одабирамо и полажемо свима на увид.

За уметника креативни процес почиње док га он још није ни свестан, док се све још таложи и пробира изнутра и само чека свој тренутак да изађе, преиначено, изобличено и преправљено.

Ова изложба није ретроспективна, она је пре компилација разних видова Видоровог стваралаштва.

Свој рад уметник дефинише првенствено као суочавање са светом. Унустрашњим и спољним.

Видорови радови одраз су те двојности која се креће од интимног до свеопштег, од приватног до политичког, од личних до историјских митологија и њихових процеса распадања при чему користи сва средства на располагању као лепезу могућности у којој се цртеж и сликарство сударају са скулптурама и инсталацијама што на крају обликује кохезивну и уједно комплексну мрежу слика и радова.

На првом спрату Музеја града Београда у петнаест сала биће представљено више од стотинак радова који обухватају више од двадестпет година стваралаштва.

На Годишњој изложби Сликарско - графичке секције УЛУПУДС-а 2019., посетиоци ће имати прилике да се упознају са најновијим радовима 78 одабраних аутора, који истовремено чине пресек савремене уметничке продукције Србије.
Изложени радови представљају различите уметничке сензибилитете, ликовне језике и приступе кроз широк спектар садржаја и медијума изражавања: од слике - објекта, концептуалних радова, мозаик - објекта, преко инсталација, дигиталне графике и илустрације, до графика, акварела, уља на платну, колажа, икона, пастела и цртежа.

Осим што ће одабрани уметници имати прилике да својим радовима ступе у дијалог са публиком, њихова дела ће бити интегрисана у један значајан историјски амбијент - Конак књегиње Љубице, који ће понудити и нове перспективе за читање наше савремености и наше слике у њој.

Изложба На крилима фантазије ће бити отворена 30.септембра и траје укупно две недеље.

Изложбу ће отворити Њена Екселенција Дагмар Репчекова, Амбасадорка Словачке Републике у Србији у присуству директора Међународне куће илустрација за децу Бибиана господина Петра Тврдоња и бројних гостију из дипломатског кора.

Поставка обухвата 70 урамљених радова ( 50 x 70 цм ) који су награђени у две категорије: Grand Prix BIB ( Биенале илустрација Бибиана) и Награде дечијег жирија. Биће то избор савремених илустратора који ће представити своје најбоље стваралаштво у последњих 15 година. Међу ауторима који ће имати изложене радове су Петер Уцхнар, Мирослав Регитко, Јурај Мартишка, Даниела Олејникова и други. На изложби биће присутни и неки од наведених аутора који могу направити нпр. неколико карикатура на лицу места.

Осим наведене изложбе имамо на располагању и 3 филма посвећена Међународној кући илустрација за децу Бибиани.

Бибиана

БИБИАНА, међународна кућа уметности за децу је припремила прве изложбе и програме још 1987. године и оснивачки акт је добила 1990 године. Формирана је као самостални простор за богате и широке активности које су биле у вези са Биеналом илустрација Братислава – БИБ. Постепено се активност БИБИАНЕ ширила и БИБИАНА је постала модерна институција која подржава развој професионалне уместности за децу у богатом спектру жанрова и врста. Осим уникатних интерактивних изложбених пројеката се у њој одржавају и креативне радионице, музички програми и позоришни пројекти. Такође и организује Биенале анимација Братислава – међународни фестивал цртаних филмова за децу и омладину. Од свог настанка под окриљем БИБИАНЕ је и Словачка секција ИББY (Међународна унија за дечију књигу при УНЕСКУ), где се организују национална такмичења Најлепше књиге Словачке и Најлепше и најбоље дечије књиге у Словачкој, и издаје се стручни часопис Ревуе БИБИАНА. Институција учествује у доделивању националних награда за илустраторско, књижевно и преводилачко стваралаштво, и непрекидно шири јединствене литерарне фондове и реализује пројекат дигитална БИБИАНА.

БИБИАНА је садржајем својих активности јединствена оваква институција у Словачкој и једна од ретких сличних у Европи. То је посебна институција што се тиче обима својег интересовања и шароликости припреманих догађаја. Током свог трајања је освојила много поклоника код куће и у иностранству, изградила је одличну репутацију и код стручне јавности широм света.

Биенале илустрација Братислава настало је у Братислави 1967. године. Међународно је такмичење у оцењивању оригиналних илустрација дечијих књига. Биенале илустрација Братислава (БИБ) се одржава под покровитељством УНЕСКА и Међународне уније за дечију књигу (ИББY) уз подршку Министарства културе СР, где је БИБИАНА главни организатор. Стручну гаранцију, организацију и реализацију обезбеђује секретаријат БИБ. У области ликовне и илустраторске уметности за децу је БИБ најзначајнији и јединствени догађај у свету. Оригинале илустрација увек оцењује међународни стручни жири, који је састављен од теоретичара ликовне уметности, али и самих илустратора. Жири додељује 11 награда – Гранд приx, 5 Златних јабука и 5 Плакета. Додељује и часно признање издавачкој кући за изузетан издавачки подухват.

Осим професионалног жирија од 1993. постоји и Дечији жири који бира свог победника. Поред такмичења и оцењивања, у оквиру Биенала се одржава и међународна БИБ УНЕСКО радионица Албина Бруновског за илустраторе почетнике, међународни симпозијум и много других пратећих изложби, представа и радионица.

 

Музеј града Београда вас позива да посетите изложбу радова са конкурса Недеља стваралаца европске баштине, која је постављена у Галерији Карст Музеја Јована Цвијића, у периоду од 20. септембра до 6. октобра. Истовремено, изложба је отворена и у музејима у Нишу, Крагујевцу и Кикинди.

Конкурс је био међународни и организован је као део манифестације Дани европске баштине, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

На конкурс, који је спроведен преко Секције музејских педагога Музејског друштва Србије, су стигла 43 рада, од чега 24 писана, међу њима су једна песма и један стрип, а преосталих 19 су видео радови.

Пет радова  је послато на даље такмичење, а у коначном избору су награђена два рада послата из Србије: Vampires among the Serbs, аутора Николе Михаиловског из Ниша и Иво Андрић, ауторке Мие Митровић из Београда.

Посетите изложбу и сазнајте шта су деца и млади из Србије бирали као најинтересантније теме везане за баштину, како се односе према њој и како виде наслеђе места у којима живе, значајне личности свог краја или важне историјске догађаје.

Систематска археолошка ископавања у Стублинама обавља Музеј града Београда од 2010. године. До данас су ископани остаци пет неолитских кућа, двоструки систем ровова који су опасивали старије и млађе насеље, систем отпадних јама на јужној периферији насеља… Градски Музеј баштини вредну неолитску збирку која укључује и чувени групни налаз 43 винчанске фигурине, али и необично велики број података о начину живота, архитектури, економији, ритуалима, доколици…

Четвртак, 27. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића

Предавач: Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита

У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 27. јуна у 18 часова, Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита, одржаће предавање на тему Креативност и симболика накита у доба сецесије.

Зашто је прича о накиту ар нувоа прича о врхунској декаденцији, али и изванредној суптилности, о умећу тумачења тананих симбола и знакова једног времена кроз сједињавање храбрих форми и још храбријих тема и употреби иновативних материјала? Како је тако кратак период у стилу израде накита оставио тако дубоке трагове, који се протежу и до данашњих дана? Луксузни накит ар нувоа је заправо био реакција на оно што се дешавало у француском друштву, пре него пуко истраживање уметничке визије и форме. У самом његовом центру се налазе жена, увек етерична, вилинска, али јака, као и флора и фауна какве до тада нису приказане. Сексуализована, путена и заводничка.

Ових бурних 15 година  је унело толико свежине, иновативности и одважности, не само у изради накита, већ и на схватање функције декоративних предмета уопште. Сваки брош, свака огрлица, наруквица или минђуша једне даме је причала своју причу – само је требало знати читати тајне знакове боја, облика, приказа.