Bodin

Bodin

Израда мини гравира Београда или неког од његових карактеристичних симбола, кроз упознавање са техником линореза - цртање, гравирање и прављење отиска.  

Београд као највећи и најзначајнији југословенски град има посебно место у историји Другог светског рата на простору Балкана. Посматрано у контекстима глобалног сукоба и грађанског рата у Југославији, Београд је имао улогу која је превазилазила оквире самог града и рефлектовала се на готово сва дешавања на простору Србије и Југославије. Сам географски и политички положај престонице диктирао је њену судбину како током рата, тако и у првим данима мира.

Београд је током Другог светског рата претрпео огромна разарања. Услед борбених дејстава на простору града и више таласа бомбардовања разорено је градско језгро и уништен најзначајнији део инфраструктуре. Рат је оставио на град и велике демографске последице. Хапшења, страдања, протеривања, масовне репресије и личне људске трауме су оставиле трајне последице на његово становништво и развој града. Рушења, разарања, промене власти, система и идеологија су оставили трајне последице. Крај рата град је дочекао у сасвим новом политичком и друштвеном окружењу што је суштински одредило токове његовог послератног развоја.

Околина средњовековног Београда је заправо простор данашњег градског подручја српске метрополе, јер је средњовековни Београд био ограничен на тврђаву над ушћем Саве у Дунав и насеље у њеној непосредној близини. Београд је као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима у средњем веку имао бурну и богату историју. Више пута предмет угарско–српских борби током 14. столећа, Београд је 1403. године постао престоница деспота Стефана Лазаревића.

Деспот је током непуних четврт столећа изградио Београд као војни, политички, управни, црквени, привредни и културни центар Србије. Град је 1427. године ипак морао бити враћен Угарској, под чијом влашћу је остао до 1521. године. Тада су Београд, шест деценија након освајања српске државе, заузели Турци, учинивши га средиштем Смедеревског санџака. Све промене кроз које је Београд прошао између 1403–1521. године одразиле су се и на његову околину, са којом је био повезан управним и економским везама. Успон града као српске престонице доприносио је насељавању и развоју подручја у његовом залеђу, а угарско–османски сукоби у Подунављу и Посавини у другој половини 15. и првим деценијама 16. века доводили су до разарања насеља и миграција становништва и на данашњој територији Београда. Бројна сеоска насеља у околини средњовековног Београда, од којих су се местимично сачували и археолошки трагови, забележена су тек у првим османским пописима из друге половине 15. и прве половине 16. века. Осим њих, у залеђу Београда су се током позног средњег века развијали рударски и трговачки центри Рудишта под планином Авалом, на којој се налазила тврђава Жрнов, и Железник на Космају.

Земун у Срему насупрот Београду био је тврђава и градско насеље са дугом историјом, током прве половине 15. столећа такође у поседу српских деспота. У околини Земуна у позном средњем веку било је више сеоских насеља која постоје и данас, док су друга временом ишчезла. Преко Дунава, у јужном Банату, поред вароши Панчево у 15. веку налазила се тврђава Торњиште. У тим тада мочварним крајевима већ су почетком 15. столећа постојала нека од насеља која данас улазе у састав Београда, као што је Борча.

Београд је представљао важан духовни центар у 15. и почетком 16. века. Београдски митрополит био је духовни поглавар Срба и других православних у Угарској краљевини, а у позном средњем веку се у околини Београда налазило више манастира (Раковица, Винча, Рајиновац код Бегаљице, Свети Ђорђе код Лештана, Кастељан, Павловац и Тресије на Космају, Свети Христифор у Мислођину, Фенек и Обед у Доњем Срему, Војловица код Панчева).

Као константа у препознавању најпознатијег београдског брега, историја парадокса пратила је историјски, друштвени, уметнички али и географски развој урбаног ткива Дедиња кроз смену носиоца националних идеологија. Чинећи важан географски стратешки моменат у свакодневном животу престонице и епицентар утицаја и деловања на зонирање званичне државне политике, северна падина дедињског узвишења у новијој историји наметнула се и као географска фортификација неприступачна и забрањена погледу јавности.

Такав друштвени феномен је постао предмет изучавања новијих кретања у домаћој историографији али првенствено полазећи од већине аспеката који су непосредно утицали на опште регулисање система, од државних институција до појединца/грађанина. У том правцу делимично се изгубила веза са затеченим материјалним наслеђем који је најзапаженији у оквиру градитељског опуса здања која су грађена на подручју савременог резиденцијалног комплекса на Дедињу. Морфолошки неуједначена и базирана првенствено на личним естетским афинитетима корисника резиденцијалних здања, архитектура београдског „забрањеног града” данас чини једну од непознаница домаћој стручној али и широј културној јавности.

Предавање води кроз настанак идеје за урбанизовањем северне дедињске падине, изградње првих приватних кућа и вила па све до формирања и ширења државних здања на овом подручју.

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.