Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Археолошко налазиште у Винчи


Бело брдо 17, Винча, Београд

Посетите

Музеј Паје Јовановића


Краља Милана 21/IV

Посетите

Музеј Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Музеј Бањичког логора


Павла Јуришића Штурма 33

Посетите

Збирку икона Секулић


Узун Миркова 5/I

Посетите

НОВУ ЗГРАДУ МУЗЕЈА

Архитектонско решење


Ресавска 40б

Посетите

Музеј Младеновца


Краља Александра Обреновића 69

Почевши од уторка, 26. маја 2020. године, све организационе јединице у саставу Музеја града Београда поново су отворене за појединачне и групне посете, према редовном распореду радног времена, али уз придржавање свих мера заштите. Сва додатна обавештења о појединачним или групним посетама, програмима и радном времену, као и о мерама заштите, могу се добити на следећим адресама:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У складу са препорукама и одлукама надлежних државних органа Републике Србије и мерама које за циљ имају превенцију ширења заразне болести „COVID–19“, а које између осталог подразумевају и забрану групног окупљања на јавним местима у затвореним просторима, у Музеју града Београда и свим музејима у његовом саставу на подручју града Београда, почевши од 12. марта 2020. године, одлаже се реализација редовних програма за посетиоце: групних посета, стручних и тематских вођења, предавања, радионица и концерата, а почевши од 16. марта 2020. године одлаже се и реализација појединачних посета.

У складу са актуелним мерама и препорукама, Музеј града Београда неће бити отворен за индивидуалне посете све до тренутка смањења ризика од ширења заразних болести, те стога позивамо све заинтересоване да се са музејским колекцијама и активностима непосредније упознају путем интернет презентација Музеја града Београда и других музеја у Београду.

Управа, кустоси и надлежне службе Музеја града Београда наставиће да обављају стручне послове у склопу сарадње са истраживачима, студентима и другим сарадницима Музеја, а сва додатна обавештења могу се добити путем имејла: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У простору Музеју града Београда у Ресавској 40 б, на првом спрату, у суботу 7. марта у 19 часова биће отворена изложба ‘80 и ‘90 данас – The Rhythm Divine II

Изложба, која је ауторски пројекат удружења ART-ZUM, представља један од могућих избора радова уметника који су прихватили начела постмодернизма (генерације ‘80 и ‘90 али и одређени број уметника који су се на уметничкој сцени Србије појавили ‘70 година 20. века).

Радови који ће бити приказани на изложби датирају из периода од 1980. до данас, те се “данас” у наслову изложбе истовремено односи и на рецентну продукцију наведених уметника и на данашњу рецепцију њихових уметничких дела насталих током ‘80 и ‘90 година.

У жељи да новој, младој публици представимо различите начине ишчитавања уметничког дела на примерима савремене продукције, крећемо од ритма као једног од кључних појмова за разумевање не само уметности, него и целокупног микро и макро универзума и живота у њима, наводе из ART-ZUM-а.

У визуелним уметностима можемо говорити о ритму боје, линија, површина, облика, ритму пуног и празног али га препознајемо и у инкорпорацији и ишчитавању концепта (идеје). Ритам представља нит која целини елемената композиције даје динамику. Као извесна правилност у понављању, ритам одређује темпо наше перцепције уметничког рада. Питање ритма у визуелном и концептуалном ишчитавању уметничког дела треба схватити само као оквирни концепт изложбе, као један од многобројних могућих видова обједињавања иначе аутономних радова који садрже мноштво различитих вредности и нивоа значења.

У данашње време, кад је све синтетизовано, “компресовано”, јер једино као такво може да одговори брзини и великој количини информација коју нам савремени живот намеће, многи ће се пред неким од ових уметничких дела наћи у збуњујућој ситуацији. Остајућу у оквирима стручности, изложбом ‘80 и ‘90 данас – The Rhythm Divine II ART-ZUM тежи да разјасни, да олакша и приближи перцепцију уметности постмодерне, али не и да је банализује.

Изложба ће трајати до 21. марта и на њој ће бити представљена дела Александра Рафајловића, Анице Вучетић, Дарије Качић, Добривоја Крговића, Драгане Илић, Драгослава Крнајског, Душана Петровића, Ђорђија Црнчевића, Игора Антића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Нине Тодоровић, Перице Донкова, Слободана Којића, Слободанке Ступар, Срђана Апостоловића, Владимира Перића, Владимира Ристивојевића и Здравка Јоскимовића.

19.фебруар – 3. март 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

Поводом осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве, Светогорца и Хиландарца, за првог Архиепископа српског (1219 – 2019), као део програма прославе јубилеја која је уприличена у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара иСветогорски дом (Η ΑγιορειτικήΕστία - MountAthos Center), приредилису групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве. Изложба је била постављена у галерији Светогорског дома у Солуну од 5. децембра 2019. до 20. јануара 2020.

Иницијативу за организацију програма у оквиру којег је приређена изложба покренуо је архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, као члан Управног одбора „Светогорског дома“(чији су оснивачи Град Солун и Свештена заједница Свете Горе Атонске) и председник Управног одбора Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“(чији је оснивач Свети манастир Хиландар). Идеја је потекла као општи светогорски допринос у обележавању великог јубилеја српског народа, Српске православне цркве и монашке заједнице Свете Горе.

Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника:

Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос,, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, КонстаниносВафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић,Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић, Драган Бартула, Мирко Ковачевић, Момчило Фундуп.

Кустос изложбе: Анастасиос Дурос, директор Светогорског дома.

После дуже паузе поново ће почети да се изводи музејски театар "На кафи код кнегиње Љубице" у Конаку кнегиње Љубице, у новим терминима месечно: СВАКЕ ДРУГЕ И ЧЕТВРТЕ НЕДЕЉЕ у 14ч. Први редовни термини су: 09.02. и 23.02. 2020. године.

25. јануар - 5. фебруар 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

аутор изложбе: Миљан Стевановић

Досадашњи уметнички рад Миљана Стевановића карактерише посвећено бављење сликарством. Док се његов однос према слици временом мењао, захваљујући софистицираном ликовном језику и дисциплинованом сликарском поступку, свака фаза је доприносила пуноћи сликарског и поетског израза. У формалном смислу Стевановићев рад се развијао од апстрахованих, условно речено пејзажних композиција, ка слици која опстаје у сопственој самодовољности. У поетском смислу аутор се кретао непрегледним пољима да би потом зашао у поље фантазма , сугеришући кретање од интимног доживљаја природе и света ка простору имагинарног, несвесног и ка различитим сферама духовности. Иако је слика својом материјалом природом присутна у нашем свету она дејтвује на наша чула, изазива емоционални доживљај и подстиче асоцијације, покреће менталне слике и производи бескрајне низове индивидуалних интерпретација посматрача. Само ткиво слике, саздано из бројних сликаних слојева, настало је у дуготрајном поступку грађења микроцелина које су у крајњем резултату потчињене утиску визуелног јединства. Ритмичко понављање потеза, налик фином ткању, сведочи о нераскидивој вези извођачког и контемплативног. Комлексна мрежа бојених потеза гради композицију без средиша и тежишта, расуту на више потенцијалних фокуса, која има претензију да експандира у простор, ширећи се и изван оквира слике. Стевановић ову тенденцију у новијој серији радова развија уз употребу технологије проширене стварности. Уводећи VR наочаре у рад потенцирана је екранска природа слике која одваја субјекта од окружујуће реалности. Целокупно визуелно поље заокупљено је сликарском конструкцијом која функционише као непропустљива мембрана према спољашњем свету. Стевановић у свом раду разматра медијски идентитет сликарства у широком распону од површинског дејства слике на платну до урањања у сликарски простор у виртуелној реалности. Хибридност новијих радова појављује се као екстензија медија, а електронске протезе чине да дело у потпуности окупира чуло вида и потчини му цело тело посматрача. Појачани доживљај визуелног садржаја претпоставља разноврсне ефекте на посматрача, од удаљених сфера чулног и разумског, до потенцијалних преклапаља афективног и тансцендентног.

Билтен

Пријавите се за новости из Музеја града Београда

captcha