Изложбе
- 9 - 30. октобар 2019.
- Народна банка Србије, Немањина 17
Дешавања
19.фебруар – 3. март 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд
Поводом осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве, Светогорца и Хиландарца, за првог Архиепископа српског (1219 – 2019), као део програма прославе јубилеја која је уприличена у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара иСветогорски дом (Η ΑγιορειτικήΕστία - MountAthos Center), приредилису групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве. Изложба је била постављена у галерији Светогорског дома у Солуну од 5. децембра 2019. до 20. јануара 2020.
Иницијативу за организацију програма у оквиру којег је приређена изложба покренуо је архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, као члан Управног одбора „Светогорског дома“(чији су оснивачи Град Солун и Свештена заједница Свете Горе Атонске) и председник Управног одбора Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“(чији је оснивач Свети манастир Хиландар). Идеја је потекла као општи светогорски допринос у обележавању великог јубилеја српског народа, Српске православне цркве и монашке заједнице Свете Горе.
Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника:
Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос,, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, КонстаниносВафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић,Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић, Драган Бартула, Мирко Ковачевић, Момчило Фундуп.
Кустос изложбе: Анастасиос Дурос, директор Светогорског дома.
После дуже паузе поново ће почети да се изводи музејски театар "На кафи код кнегиње Љубице" у Конаку кнегиње Љубице, у новим терминима месечно: СВАКЕ ДРУГЕ И ЧЕТВРТЕ НЕДЕЉЕ у 14ч. Први редовни термини су: 09.02. и 23.02. 2020. године.
25. јануар - 5. фебруар 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
аутор изложбе: Миљан Стевановић
Досадашњи уметнички рад Миљана Стевановића карактерише посвећено бављење сликарством. Док се његов однос према слици временом мењао, захваљујући софистицираном ликовном језику и дисциплинованом сликарском поступку, свака фаза је доприносила пуноћи сликарског и поетског израза. У формалном смислу Стевановићев рад се развијао од апстрахованих, условно речено пејзажних композиција, ка слици која опстаје у сопственој самодовољности. У поетском смислу аутор се кретао непрегледним пољима да би потом зашао у поље фантазма , сугеришући кретање од интимног доживљаја природе и света ка простору имагинарног, несвесног и ка различитим сферама духовности. Иако је слика својом материјалом природом присутна у нашем свету она дејтвује на наша чула, изазива емоционални доживљај и подстиче асоцијације, покреће менталне слике и производи бескрајне низове индивидуалних интерпретација посматрача. Само ткиво слике, саздано из бројних сликаних слојева, настало је у дуготрајном поступку грађења микроцелина које су у крајњем резултату потчињене утиску визуелног јединства. Ритмичко понављање потеза, налик фином ткању, сведочи о нераскидивој вези извођачког и контемплативног. Комлексна мрежа бојених потеза гради композицију без средиша и тежишта, расуту на више потенцијалних фокуса, која има претензију да експандира у простор, ширећи се и изван оквира слике. Стевановић ову тенденцију у новијој серији радова развија уз употребу технологије проширене стварности. Уводећи VR наочаре у рад потенцирана је екранска природа слике која одваја субјекта од окружујуће реалности. Целокупно визуелно поље заокупљено је сликарском конструкцијом која функционише као непропустљива мембрана према спољашњем свету. Стевановић у свом раду разматра медијски идентитет сликарства у широком распону од површинског дејства слике на платну до урањања у сликарски простор у виртуелној реалности. Хибридност новијих радова појављује се као екстензија медија, а електронске протезе чине да дело у потпуности окупира чуло вида и потчини му цело тело посматрача. Појачани доживљај визуелног садржаја претпоставља разноврсне ефекте на посматрача, од удаљених сфера чулног и разумског, до потенцијалних преклапаља афективног и тансцендентног.
Прочитај све...
Отварање изложбе је у уторак 29. октобра од 18 до 21 часова.
Музеј града Београда, Ресавска 40б
Изложба ће трајати од 30. октобра до 1. децембра 2019.
29. октобра 2019. навршиће се двадесетхиљадити дан Вука Видора на Земљи.
Овај високи број могао би да означи кораке на путу до врха једне сопствене планине.
Могао би да обележи половину нечега, или крај.
Можда и почетак.
Сви ти прохујали дани природно и неумитно воде ка том једном дану када се осврћемо око себе, када сабирамо шта је урађено, из тога нешто одабирамо и полажемо свима на увид.
За уметника креативни процес почиње док га он још није ни свестан, док се све још таложи и пробира изнутра и само чека свој тренутак да изађе, преиначено, изобличено и преправљено.
Ова изложба није ретроспективна, она је пре компилација разних видова Видоровог стваралаштва.
Свој рад уметник дефинише првенствено као суочавање са светом. Унустрашњим и спољним.
Видорови радови одраз су те двојности која се креће од интимног до свеопштег, од приватног до политичког, од личних до историјских митологија и њихових процеса распадања при чему користи сва средства на располагању као лепезу могућности у којој се цртеж и сликарство сударају са скулптурама и инсталацијама што на крају обликује кохезивну и уједно комплексну мрежу слика и радова.
На првом спрату Музеја града Београда у петнаест сала биће представљено више од стотинак радова који обухватају више од двадестпет година стваралаштва.
На Годишњој изложби Сликарско - графичке секције УЛУПУДС-а 2019., посетиоци ће имати прилике да се упознају са најновијим радовима 78 одабраних аутора, који истовремено чине пресек савремене уметничке продукције Србије.
Изложени радови представљају различите уметничке сензибилитете, ликовне језике и приступе кроз широк спектар садржаја и медијума изражавања: од слике - објекта, концептуалних радова, мозаик - објекта, преко инсталација, дигиталне графике и илустрације, до графика, акварела, уља на платну, колажа, икона, пастела и цртежа.
Осим што ће одабрани уметници имати прилике да својим радовима ступе у дијалог са публиком, њихова дела ће бити интегрисана у један значајан историјски амбијент - Конак књегиње Љубице, који ће понудити и нове перспективе за читање наше савремености и наше слике у њој.
